Мишјакиње (лат. ) су ред птица који нема ближе сроднике међу осталим птичијим редовима.[2] Једина живућа породица из овог реда је истоимена породица (лат. ), која садржи само 6 живих врста из две потпородице. Насељавају подсахарску Африку и нема их на другим континентима. У далекој историји мишјакиње су имале много већи ареал, а еволуирале су у Европи.
Кратке чињенице Научна класификација, Родови ...
Затвори
Ова група је сада ограничена на подсахарску Африку, и то је једини ред птица који је у потпуности ограничен на тај континент, са могућим изузетком туракоса које неки сматрају посебним редом Musophagiformes, и кукавичије модровране, који је једини припадник реда Leptosomiformes. Мишјакиње су имале шири распон у палеогену, са широко распрострањеном дистрибуцијом у Европи и Северној Америци током палеоцена.[3][4]
Мишјакиње су мале сивкасте или браонкасте птице са меким перјем који подсећа на власи. Типично су дугачке 10 сантиметара, са дугим и танким репом који је дуг 20'24 сантиметра. Маса им је око 45-55 грама.[5]. Живе у крошњама у којима се крећу попут глоадара тражећи бобице, воће и пупољке. Име су добиле по сличности са мишевима у изгледу и понашању. Све врсте имају јак стисак и спољне канџе које могу бити у опозицији. На глави имају кресту. All species have strong claws and reversible outer toes (pamprodactyl feet).[6]
Мишјакиње су друштвене птице, што опет поткрепљује аналогију са мишевима, а налазе се у групама од око 20 у благо шумовитим подручјима. Ове птице граде гнезда од гранчица у облику чаше на дрвећу, која су обложена травом. Обично се полажу два до три јаја.[7]
Мишјакиње би се могле сматрати „живим фосилима“, јер су данашњих 6 врста само преживели остаци лозе која је била много разноврснија у раном палеогену и миоцену. Постоји релативно много фосила Coliiformes, али није било лако саставити робусну филогенију. Документовано је да породица постоји од раног палеоцена па надаље; барем до касног еоцена, познато је да су постојале две породице, постојеће Coliidae и дугокљуне праисторијски изумрле Sandcoleidae.[3]
Потоњe су раније билe засебан ред,[8] али се на крају схватило да његови припадници могу бити груписани као прастари Coraciiformes, стварних пешчаних колеида и облика попут Neanis заједно у парафилетском скупу. Иако се сада претпоставља да су сандколеиди монофилетски након уклањања ових таксона, многи облици се не могу у потпуности приписати једној или другој породици.[9] Род Selmes, на пример, вероватно је колид, али је у само у даљем сродстрву са модерним родовима.[10]
Изумрле колиформе заузимале су широк спектар екологија. Сандколеиди посебно често презервирају незгњечено семе на стомаку, док носе канџе сличне онима код савремених птица грабљивица.[11]
Ред Coliiformes[12][13]
- Род †Botauroides Shufeldt 1915 (еоцен Вајоминга, САД)
- Род †Eobucco Feduccia & Martin 1976 - сандколеид?
- †E. brodkorbi Feduccia & Martin 1976
- Род †Eocolius Dyke & Waterhouse 2001 (лондондка глина раног еоцена код Волтон на Нејзу Walton-on-the-Naze, Енглеска) - сандколеид или колид
- †E. walkeri Dyke & Waterhouse 2001
- Род †Limnatornis Milne-Edwards 1871 [Palaeopicus Lambrecht 1933 ex Brodkorb 1952] (рани миоцен код Сен-Жеран-ле-Пјиа, француска) - колид? (Urocolius?)
- †L. consobrinus (Milne-Edwards 1871) [Picus consobrinus Milne-Edwards 1871; Palaeopicus consobrinus (Milne-Edwards 1871) Lambrecht 1933 nomen nudum; Urocolius consobrinus (Milne-Edwards 1871)]
- †L. paludicola Milne-Edwards 1871 [Colius paludicola (Milne-Edwards 1871) Ballmann 1969a; Urocolius paludicola (Milne-Edwards 1871)]
- †L. archiaci (Milne-Edwards 1871) [Picus archiaci Milne-Edwards 1871; Colius archiaci (Milne-Edwards 1871) Ballmann 1969a; Urocolius archiaci (Milne-Edwards 1871) Mlíkovský 2002] (рани миоцен Сен-Жеран-ле-Пјиа, Француска)
- Coliiformes gen. et sp. indet. (Late Miocene of Kohfidisch, Austria)[14]
- Род †Uintornis Marsh 1872 - саднколеид
- †U. lucaris Brodkorb 1971
- †U. marionae Feduccia & Martin 1976
- Фамилија †Chascacocoliidae Zelenkov & Dyke 2008
- Род †Chascacocolius Houde & Olson 1992 (касни палеоцен ?- рани еоцен) - базал? сандколеид?
- †C. oscitans Houde & Olson 1992
- †C. cacicirostris Mayr 2005
- Фамилија †Selmeidae Zelenkov & Dyke 2008
- Род †Selmes Mayr 1998 ex Peters 1999 (средњи еоцен ?-касни олигоцен централне Европе) - колид? (синоним за Primocolius?)
- †S. absurdipes Mayr 1998 ex Peters 1999
- Фамилија †Sandcoleidae Houde & Olson 1992 sensu Mayr & Mourer-Chauviré 2004[12][15]
- Род †Sandcoleus Houde & Olson 1992 (палеоцен)
- †S. copiosus Houde & Olson 1992
- Род †Anneavis Houde & Olson 1992
- †A. anneae Houde & Olson 1992
- Род †Eoglaucidium Fischer 1987
- Род †Tsidiiyazhi Ksepka, Stidham & Williamson 2017 (палеоцен Новог Мексика)
- †T. abini Ksepka, Stidham & Williamson 2017
- Фамилија Coliidae Swainson 1837 sensu Mayr & Mourer-Chauviré 2004
- Род †Celericolius Ksepka & Clarke 2010
- †C. acriala Ksepka & Clarke 2010
- Род †Masillacolius Mayr & Peters 1998 (средњи еоцен Месела, Немачка)
- †M. brevidactylus Mayr & Peters 1998
- Род †Oligocolius Mayr 2000 (рани олигоден Фрауенвајлар, Немачка)
- †O. brevitarsus Mayr 2000
- †O. psittacocephalon Mayr 2013
- Род †Palaeospiza Allen 1878
- †Palaeospiza bella Allen 1878
- Род †Primocolius Mourer-Chauviré 1988 (касни еоцен/олигоцен у Керсију, Француска)
- †P. sigei Mourer-Chauviré 1988
- †P. minor Mourer-Chauviré 1988
- Подфамилија Coliinae
- Род Urocolius (2 врсте)[16][17]
- Род Colius [Necrornis Milne-Edwards 1871] (4 врсте)
- †C. hendeyi Vickers-Rich & Haarhoff 1985
- †C. palustris (Milne-Edwards 1871) Ballmann 1969 [Necrornis palustris Milne-Edwards 1871][18][19]
- C. castanotus Verreaux & Verreaux 1855 (црвенолеђа мишјакиња)
- C. colius (Linnaeus 1766) (белолеђа мишјакиња)
- C. leucocephalus Reichenow 1879 (белоглава мишјакиња)
- C. striatus Gmelin 1789 (пегава мишјакиња)
Zelenkov, Nikita V.; Dyke, Gareth J. (2008). „The Fossil Record and Evolution of Mousebirds (Aves: Coliiformes)”. Palaeontology. 51 (6): 1403—1418. doi:10.1111/j.1475-4983.2008.00814.x .
Cunningham-Van Someren, G.R. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 138—139. ISBN 978-1-85391-186-6.
Winkler, David W.; Billerman, Shawn M.; Lovette, Irby J. (2020). „Mousebirds (Coliidae)”. Ур.: Billerman, Shawn M.; Keeney, Brooke K.; Rodewald, Paul G.; Schulenberg, Thomas S. Birds of the World. doi:10.2173/bow.coliid1.01.
It has a peculiar foot morphology not found in any other bird, with very stubby toes. The specific name absurdipes ("absurd foot") refers to this. The genus name is an anagram of "Messel", where it was first found.
Mayr, Gerald (2018). „New data on the anatomy and palaeobiology of sandcoleid mousebirds (Aves, Coliiformes) from the early Eocene of Messel”. Palaeobiodiversity and Palaeoenvironments. 98 (4): 639—651. doi:10.1007/s12549-018-0328-1.
Paleofile.com . „Aves”. Приступљено 30. 12. 2015.
сличан са Urocolius и Limnatornis (ако постоје разлике): Mlíkovský (2002)
Maclean, Gordon Lindsay. Roberts' Birds of Southern Africa Publisher: New Holland (1993) 978-0620175838
Peter Ballmann (1969): Les oiseaux miocènes de La Grive-Saint-Alban (Isère). – Géobios 2: p 157-204.
Storrs Olson (1985): The Fossil Record of Birds In: Avian Biology, No. 8: p. 79–238
Викиврсте имају више информација о чланку
Мишјакиње.