Sastav svake klase određuju taksonomisti. Često ne postoji tačan dogovor, i različiti taksonomisti zauzimaju različite pozicija. Ne postoje čvrsta pravila koja bi oni slijedili u opisivanju klasa, ali za poznate životinje verovatno postoji konsenzus.[1][2] Na primer, psi su obično svrstani u tip hordata (životinje sa notohordom); u klasu sisara; u red zveri.
Klasu kao poseban rang biološke klasifikacije koja ima svoje prepoznatljivo ime (i nije zvana samo rod najvišeg nivoa(genus summum)) prvi je uveo francuskibotaničarŽozef Piton de Turnefor u svojoj klasifikaciji biljaka koja se pojavila u njegovim Eléments de botanique, 1694.
U onoj meri u kojoj je dostupna opšta definicija klase, ona je istorijski zamišljena kao obuhvatanje taksona koji kombinuju poseban stepen organizacije – tj. 'nivo složenosti', meren u smislu koliko su njihovi sistemi organa diferencirani u različite regione ili pod-organe—sa posebnim tipom konstrukcije, što je drugim rečima određeni raspored sistema organa.[3] S tim na umu, sastav svake klase je na kraju određen subjektivnom procenom taksonomista. Često ne postoji tačan dogovor, sa različitim taksonomistima koji zauzimaju različite pozicije. Ne postoje objektivna pravila za opisivanje klase, ali za dobro poznate životinje verovatno postoji konsenzus.
U prvom izdanju svog dela Systema Naturae (1735),[4]Karl Line je podelio sva tri svoja kraljevstva prirode (minerale, biljke i životinje) u klase. Samo u životinjskom carstvu Lineove klase su slične klasama koje se danas koriste; njegove klase i redovi biljaka nikada nisu imali za cilj da predstavljaju prirodne grupe, već da obezbede pogodan „veštački ključ“ prema njegovom Systema Sexuale, uglavnom zasnovanom na rasporedu cveća. U botanici se o klasama sada retko govori. Od prvog objavljivanja APG sistema 1998. godine, koji je predložio taksonomiju cvetnih biljaka do nivoa redova, mnogi izvori su radije tretirali više rangove od redova kao neformalne klade. Tamo gde su formalni rangovi dodeljeni, rangovi su svedeni na mnogo niži nivo, npr. klasa Equisitopsida za kopnene biljke, sa glavnim podelama unutar klase dodeljenim potklasama i nadredovima.[5]
Klasa se smatrala najvišim nivoom taksonomske hijerarhije sve dok u ranom devetnaestom veku nisu uvedeni ogranciŽorža Kivjea, koje je Ernst Hekel prvi nazvao razdeo.[6]
Kao i kod drugih kategorija, moguće je definisati:
Chase, Mark W.; Reveal, James L. (2009), „A phylogenetic classification of the land plants to accompany APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 122—127, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.01002.x
Barnhart, John Hendley (15. 1. 1895). „Family Nomenclature”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 22 (1): 1—25. JSTOR2485402. doi:10.2307/2485402.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bullock, A. A. (јануар 1958). „Indicis Nominum Familiarum Angiospermarum Prodromus”. Taxon. 7 (1): 1—35. JSTOR1216226. doi:10.2307/1216226.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bullock, A. A. (август 1958). „Indicis Nominum Familiarum Angiospermarum Prodromus: Additamenta et Corrigenda I”. Taxon. 7 (6): 158—163. JSTOR1217503. doi:10.2307/1217503.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Croizat, Leon (јануар 1945). „History and Nomenclature of the Higher Units of Classification”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 72 (1): 52—75. JSTOR2481265. doi:10.2307/2481265.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Benton, Michael J. 2005. Vertebrate Palaeontology, 3rd ed. Oxford: Blackwell Publishing. 978-0-632-05637-8
Brummitt, R.K., and C.E. Powell. 1992. Authors of Plant Names. Royal Botanic Gardens, Kew. 0-947643-44-3
Gaffney, Eugene S., and Peter A. Meylan. 1988. "A phylogeny of turtles". In M.J. Benton (ed.), The Phylogeny and Classification of the Tetrapods, Volume 1: Amphibians, Reptiles, Birds, 157–219. Oxford: Clarendon Press.
Haris Abba Kabara. 2001. Karmos hand book for botanical names.
Lambert, David. 1990. Dinosaur Data Book. Oxford: Facts on File & British Museum (Natural History). 0-8160-2431-6
McKenna, Malcolm C., and Susan K. Bell (editors). 1997. Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. 0-231-11013-8
Milner, Andrew. 1988. "The relationships and origin of living amphibians". In M.J. Benton (ed.), The Phylogeny and Classification of the Tetrapods, Volume 1: Amphibians, Reptiles, Birds, 59–102. Oxford: Clarendon Press.
Novacek, Michael J. 1986. "The skull of leptictid insectivorans and the higher-level classification of eutherian mammals". Bulletin of the American Museum of Natural History183: 1–112.
Sereno, Paul C. 1986. "Phylogeny of the bird-hipped dinosaurs (Order Ornithischia)". National Geographic Research2: 234–56.
Willis, K.J., and J.C. McElwain. 2002. The Evolution of Plants. Oxford University Press. 0-19-850065-3
Chase, M.W.; Reveal, J.L. (2009), „A phylogenetic classification of the land plants to accompany APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 122—127, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.01002.x
Euzéby, J. P. (1997). „List of Bacterial Names with Standing in Nomenclature: a folder available on the Internet (13 Dec. 2007 version)”. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology. 47 (2): 590—592. PMID9103655. doi:10.1099/00207713-47-2-590.
Kluge, N.J. (1999). „A system of alternative nomenclatures of supra-species taxa. Linnaean and post-Linnaean principles of systematics”. Entomological Review. 79 (2): 133—147.
Kluge, N.J. (2010). „Circumscriptional names of higher taxa in Hexapoda”. Bionomina. 1 (1): 15—55. doi:10.11646/bionomina.1.1.3.
Schuh, Randall T. and Andrew V. Z. Brower. 2009. Biological Systematics: Principles and Applications, 2nd edn.978-0-8014-4799-0