Кошћела

Кошћела (лат. ) је листопадно дрво које расте у области Медитерана. Често је у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Високо је до 25 . Лишће јој је тамнозелене боје, а у јесен постаје жуто. Плодови су мали и округли, након сазријевања смеђи или тамнољубичасти. Слатки су и јестиви. Има велики број народних назива: беприма, гангулић, гланголић, кастањуоле, коприва, копривец, копривник, копривић, копривка, копривњак, копривовец, копривовц, копривчек, коприна, коприуц, костањула, костела, костјелић, кошћела, кошћелица, кршанац, ладоња, пелегринка, покрива, ракета, ступ-коприва, турски чатламбук, фанфарика, фафаринка^[1]

Кошћела
Кошћела у Биочићу (Далмација)
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Биномно име

Таксономија

Кошћела припада класи дикотиледоних биљака () и реду ружа (). Раније је сврставана у породицу бријестова (), али се данас класификује у породицу конопљи (). Осим ње, род окупља још 60-70 врста.

Њему сродно дрво је бођош.

Опис

Лишће са плодовима

Стабло кошћеле може бити високо 20—25 . Кора је сива и глатка. Старењем, на њој настају кврге и бразде. За неке кошћеле се сматра да су старе и до хиљаду година. Њихово стабло је веома широко и труло изнутра.

Листови имају једноставан, издужен облик, са шпицастим крајем. Ивице су оштро назубљене, па подсећају на лишће коприве (по томе је и настао назив копривић). Тамнозелене су боје и дугачки 5—15 .

Цветови су зеленкастосмеђи. Јављају се у априлу, петоделни су и једнополни. Женски цветови су на врховима овогодишњих изданака, а мушки испод њих, чиме се спречава самооплодња. Опрашивање врше пчеле.

Плодови су округле коштунице, пречника до 1 . Расту појединачно. Прво су зелени, па након сазревања постају жути, смеђи и на крају (у октобру) црнољубичасти.

Станиште

Ареал кошћеле се простире од југа Европе и севера Африке, преко југозападне Азије, до Индије. Типична је средоземна биљка. Расте у условима медитеранске и субмедитеранске климе. У Далмацији и околним областима, врло је често дрво око сеоских кућа. Одговара јој земљиште слабије плодности, а често расте из пукотина стијена (кречњака).

Значај

Плодови кошћеле су јестиви, али се у данашње доба ријетко користе у исхрани. Њихов значај је раније био много већи, јер људи тада нису знали за разноврсно и квалитетно воће, које се данас гаји. Лишће и плодови се такође могу употребљавати у медицинске сврхе. Лишће се бере и суши почетком љета, а плодови се беру прије потпуног сазријевања. Највише се користе код менструалних проблема.

Celtis australis