{{automatic taxobox | name = Главоношци | image = Cuttlefish.jpg | image_width = 200px | taxon = Cephalopoda | authority = , 1797 | subdivision_ranks = поткласе са редовима | subdivision = поткласа -{Nautiloidea
- †Plectronocerida
- †Ellesmerocerida
- †Actinocerida
- †Pseudorthocerida
- †Endocerida
- †Tarphycerida
- †Oncocerida
- †Discosorida
- Nautilida
- †Orthocerida
- †Ascocerida
- †Bactritida}-
поткласа †-{Ammonoidea
- †Goniatitida
- †Ceratitida
- †Ammonitida
}-
поткласа -{Coleoidea
- †Belemnoidea
- †Aulacocerida
- †Belemnitida
- †Hematitida
- †Phragmoteuthida
- Neocoleoidea
- Sepiida
- Sepiolida
- Spirulida
- Teuthida
- Octopoda
- Vampyromorphida}-
}} Главоношци (лат. ) су мекушци које карактерише билатерална симетрија и код којих се од стопала образују ручице и мишићни левак. Већина главоножаца има редуковану или сасвим закржљалу љуштуру, која као рудимент постоји у унутрашњости тела (нпр. сипина кост). Једини облик са спољашњом, спиралном љуштуром је наутилус за кога се сматра да је стар око 350 милиона година. Припадају им мекушци који живе искључиво у морима. Представљају једну од најнапреднијих група међу бескичмењацима.
Њихово тело је грађено од:
- главе, на којој се налазе ручице и мишићни левак које опкољавају усни отвор;
- трупа, у коме је утробна кеса у којој су унутрашњи органи.
Број ручица око усног отвора је 8, 10 или више. Ручице су мишићни и јако покретљиви органи, који по унутрашњој површини имају пијавке. Код главоношаца стопало као посебан орган не постоји, оно је преобраћено у левак и ручице.[1]
Према броју ручица главоношци се могу поделити на:
- октоподи (), који имају осам једнаких ручица.[1] Међу октоподима је најпознатији род хоботница () чији представници су међу највећим бескичмењацима
- декаподи (), који осим осам једнаких ручица имају и две дуже ручице нарочитог облика. Ове две ручице леже латерално и завршавају се на врху лоптастим проширењима, на којима се налазе пијавке[1]. Познатији родови декапода су сипа () и лигња ().
Нервни систем код главоножаца се састоји од неколико ганглија. Највеће нервне масе у њиховом телу су очне ганглије (лат. ), које представљају задебљање очних живаца и стоје у вези са можданом ганглијом. Од чулних органа, осим очију имају и статоцисте и чуло мириса.[1]
Крвни систем код главоножаца је доста сложен. Осим једног телесног срца, они имају још два (у неким случајевима још четири) шкржна срца. Срце лежи сасвим позади и помоћу две (односно четири) шкржне вене прима ареријску крв из шкрга. Од срца крећу артерије, које крв спроводе по телу. Венска крв се преко две (односно у неким случајевима четири) шупље вене доводи у шкрге, и свака од ових вена се проширује у по једно шкржно срце, које својим пулсирањем потискује венску крв у орган за дисање.[1]
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
