званична валута у Кини From Wikipedia, the free encyclopedia
Женминби или ренминби (кин: 人民币, пин. ) је званична валута у Кини (без Хонгконга и Макауа). Симбол за женминби је , међународна ознака , а шифра валуте 156 . Издаје га Народна банка Кине. У 2010. години инфлација је износила 5,1%.[5]
| Женминби | |
|---|---|
| (кинески) | |
 Новчанице женминбија из 2005 серије | |
| 4217 код | |
| Датум увођења | 1948 (од Народне банке Кине у подручјима под контролом комуниста) 1949. (Народна Република Кина) |
| Званични корисници |  Кина (Копнена Кина) |
| Незванични корисници | Међународни монетарни фонд  Макао Ангола Бангладеш Лаос Бутан Гамбија Северна Кореја[1] Мјанмар[2] Непал Нигерија Сијера Леоне Венецуела Зимбабве[3][4] |
| Инфлација | 2,5%, јануар 2017 |
| Извор | |
| Метода | CPI |
| Симбол | 元 / ¥ |
| Штампарија | Кинеска корпорација за штампање и ковање новчаница |
| Веб-сајт | |
| Ковачница | Кинеска корпорација за штампање и ковање новчаница |
| Веб-сајт | |
Назив женминби, на кинеском значи „народна валута“. Основна јединица женминбија је јуан (кин. , пин. ), и врло често се и сама валута поистовећује са јуаном. Један јуан садржи 10 ђиаоа (кин. , пин. ) који се деле на 10 фена (кин. , пин. ).[6]
Током историје, курсна вредност је углавном била везана за амерички долар. Током година централног планирања економије, вредност валуте је била прецењена, док је данашња курсна вредност далеко испод реалне вредности. Флексибилност курса је ограничена вредностима које је поставила Влада НР Кине.
У оптицају су новчанице у вредности од 0,1, 0,2, 0,5, 1, 2, 5, 10, 20, 50 и 100 као и кованице од 0,01, 0,02, 0,05, 0,1, 0,5 и 1.
До 2005. вредност женминбиа била је везана за амерички долар. Док је Кина наставила свој прелаз са централног планирања на тржишну економију и повећавала учешће у спољној трговини, женминби је обезвређен како би повећала конкурентност кинеске индустрије. Раније се тврдило да је званични курс женминбија био потцењен чак 37,5% у односу на његов паритет куповне моћи.[7] Међутим, у скорије време, апрецијациoне акције кинеске владе, као и мере квантитативног ублажавања које су предузеле америчке Федералне резерве и друге велике централне банке, довеле су до тога да се женминби кретао унутар 8% своје равнотежне вредности до друге половине 2012. године.[8] Од 2006. године дозвољено је да курс женминбија плута у уској марини око фиксног основног курса одређеног у односу на групу светских валута. Кинеска влада је најавила да ће постепено повећавати флексибилност курса. Као резултат брзе интернационализације женминбија, постао је осма светски валута по обиму трговине у 2013. години,[9] пета до 2015. године,[10] али шеста у 2019. години.[11]
је 1. октобра 2016. године постала прва валута тржишта у развоју која је укључена у секцију посебног права вучења IMF-а, групу валута које користи ММФ (резервна валута).[12]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
