Burimamid

Burimamid
Nazivi
	naziv
Identifikacija
broj	34970-69-9 ;
3D model ()	interaktivna slika;
	2297780 ;
KEGG	C07448 ;
	3032915;
UNII	TN5A4OD2TV ;
	; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula
Molarna masa
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 ° [77 °], 100 ).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Burimamid je antagonist H₂ i H₃ histaminskih receptora. On je uglavnom neaktivan kao H₂ antagonist pri fiziološkom ,^[4] i njegov H₃ afinitet je 100 puta veći. On je derivat tioureje.

Кратке чињенице Nazivi, Identifikacija ...

Затвори

Burimamid su razvili naučnici kompanije Smit, Klajn & Frenč (sada ). Njihova namera je bila da razviju histaminski antagonist za tretman čira na dvanaestopalačnom crevu.^[5] Otkriće buriamida je ultimatno dovelo do razvoja cimetidina (Tagameta).^[5]

Reference

[1]
Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
[2]
уреди
[3]
Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
[4]
Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. стр. 205. ISBN 978-0-19-850346-0.
[5]
„Tagamet^®: Discovery of Histamine H₂-receptor Antagonists”. National Historic Chemical Landmarks. American Chemical Society. Архивирано из оригинала 9. 12. 2012. г. Приступљено 25. 6. 2012.

Literatura

Vidi još

Spoljašnje veze

[1] [1]
Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] [2]
уреди

[3] [3]
Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Clayden-4] [4]
Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. стр. 205. ISBN 978-0-19-850346-0.

[ACS_Landmarks-5] [5]
„Tagamet^®: Discovery of Histamine H₂-receptor Antagonists”. National Historic Chemical Landmarks. American Chemical Society. Архивирано из оригинала 9. 12. 2012. г. Приступљено 25. 6. 2012.

[4]

[1]

[2]

[3]

[5]