From Wikipedia, the free encyclopedia
3G је трећа генерација бежичне мобилне телекомуникационе технологије. Представља надоградњу мрежа 2,5G и 2,5G GPRS и омогућава бржи пренос података.[1] Заснива се на скупу стандарда који се користе за мобилне уређаје и услуге коришћења мобилних телекомуникација. Поред тога, ова технологија се заснива на мрежама који су у складу са спецификацијама Међународне мобилне телекомуникације-2000 (IMT-2000) Међународне телекомуникационе уније. Технологија 3G се примењује у бежичној говорној телефонији, приступу интернету путем мобилног уређаја, фиксном бежичном приступу интернету, видео-позивима и мобилној телевизији.
3G телекомуникационе мреже подржавају услуге које пружају брзину преноса информација од најмање 144 kbit/s.[2][3][4] Каснија издања 3G мреже, названа 3,5G и 3,75G, такође омогућавају приступ мобилној вези широког опсега од неколико mbit/s паметним телефонима и мобилним модемима. Ово обезбеђује широку примену 3G технологије.
Нова генерација целуларних стандарда појавила се отприлике сваке десете године откад су уведени 1G системи 1979. и почетком до средине 1980-их. Сваку генерацију карактеришу нови фреквенцијски опсези, веће брзине преноса података и технологија преноса која није компатибилна са претходном. Прве комерцијалне 3G мреже представљене су 2001. године.[5][6][7][8]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
