Ширија (Арад)

Ширија (рум. ), односно ранији Вилагош (мађ. ), насеље је у Румунији у округу Арад у општини Ширија.^[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 110 .

Ширија рум.
Насеље
Coat of arms
Ширија Локација у Румунији
Координате: 46° 16′ 0″ N 21° 37′ 59″ E
Земља	Румунија
Округ	Арад
Општина	Ширија
Надморска висина	110 m (360 ft)
Становништво (2002)[1]
• Укупно	8.140
Временска зона	Источноевропско време (UTC+2)
• Лети (DST)	Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод	666821

Историја

Стари град Вилагош је по српском предању добило име по вилама - "Вилин град".^[4]

У средњем веку, Вилагош је припадао угарској Зарандској жупанији. Између 1404. и 1407. године, српски краљевић Дмитар Мрњавчевић био је велики жупан зарандски и кастелан града Вилагоша.^[5]

Деспот Ђурађ Бранковић је мењао град Београд за друге поседе у Угарској, међу којим и Вилагош са тврђавом. По другом извору он је Вилагош наследио од ујака српског деспота Стефана Лазаревића 1427. године.^[6] Угарски краљ Алберт је у Сегедину о Петровдану 1439. године^[7] потписао даровну диплому. По тој исправи поклањао је српском деспоту Ђурђу Вилагош, "за његове велике заслуге". Неколико година касније, деспот је повељом Вилагош поклонио 1444. године Јовану Хуњадију. Ту је 1503. године имао двор Марко Јакшић.^[8] У Вилагошу је 1774. године био празан замак.

Помиње се 1735. године граничарски капетан Цвеја у Вилагошу. Укинут је милитарски шанац Вилагош 1746. године.^[9] Када је укинита Поморишка граница српски граничари су се 1753. године из Вилагоша масовно одселили у Русију, где су засновали ново насеље са донетим називом Вилагош (Украјина).

У Вилагошу се током 18. века налазио окружни православни прота. По попису из 1776. године под протопрезвиратом вилагошким било је 25 парохија и села.^[10]

Умро је 1820. године у Вилагошу брат Саве Текелије, који пренет у Арад и тамо сахрањен.^[11] Најзнаметији мештанин био је порумуњени Србин, велики румунски национални идеолог, књижевник и новинар, академик Јован Славић (1848-1925)^[12] или Јоан Славичи.

У градићу су 1827. године одржавана четири годишња вашара.

Године 1849, 13. августа, мађарска војска под командом генерала Артура Гергеља је положила оружје пред Русима; капитилирала код Вилагоша.

Становништво

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 8140 становника.^[1]

Попис 2002.

Расподела становништва по националности 2002.[1]‍
Румуни			6.615	81,3%
Мађари			360	4,4%
Роми			979	12,0%
Украјинци			20	0,2%
Немци			147	1,8%
Словаци			7	0,1%
Бугари			4	0,0%
други			6	0,1%

Хронологија

Хронологија броја становника^[13]

Година	1992	1993	1994	1995	1996	1997	1998	1999	2000	2001	2002	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012	2013	2014	2015	2016	2017
Становништво	8275	8196	8166	8176	8249	8322	8394	8423	8542	8583	8672	8713	8812	8822	8862	8917	8969	9059	9108	9110	9124	9071	9049	9062	9103	9090

Референце

1. „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
2. „The GeoNames geographical database”. 2012.
3. „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
4. "Сербска пчела", Будим 1835.
5. Фостиков 2002, стр. 47-65.
6. "Дело", Београд 1913.
7. "Отаџбина", Београд 1875.
8. "Гласник Друштва србске словесности", Београд 1870.
9. Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
10. "Српски сион", Сремски Карловци 1904.
11. Јован Суботић: "Живот Саве Текелије...", Будим 1861.
12. https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=56599
13. National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.

Литература

• Фостиков, Александра (2002). „О Дмитру Краљевићу” (PDF). Историјски часопис. 49: 47—65.

Спољашње везе