јапанска манга и аниме From Wikipedia, the free encyclopedia
Челични алхемичар (јап. , , енгл. ) јапанска је манга серија коју је написала и илустровала Хирому Аракава. Наслов се објављивао од 2001. до 2010. године у месечном часопису компаније . Поглавља су касније сакупљена у 27 танкобон тома. У свету „Челичног алхемичара“, по изгледу сличном раном двадесетом веку и Индустријској револуцији, алхемија је научно поткрепљена и коришћена у свакакве сврхе. Прича прати два брата, Едварда и Алфонса Елрика, који су у потрази за Каменом мудрости након што су алхемијом неуспешно покушали да оживе своју мајку, и у процесу изгубили делове тела.
Челични алхемичар | |
鋼の錬金術師 () | |
---|---|
Жанр | |
Манга | |
Аутор | Хирому Аракава |
Издавач | (2001–03), (2003–10) Чаробна књига |
Циљна група | Шонен |
Штампа | |
Часопис | |
Прво излажење | 12. јул 2001. — 11. септембар 2010 |
Томови | 27 |
Лајт роман | |
Аутор | Макото Иноуе |
Илустратор | Хирому Аракава |
Издавач | |
Енглески издавач | (САД) |
Прво излажење | 28. фебруар 2003. — 22. април 2010 |
Томови | 10 |
Аниме серије | |
| |
Играни филмови | |
|
Манга је двапут адаптирана у аниме серију, једном 2003, и други пут 2009. године. Прва адаптација је завршена пре манге, па је имала оригиналан крај. Обе адаптације су имале по један анимирани филм и пар Оригиналних видео анимација. Манга је такође адаптирана у играни филм (2017) и лајт роман. „Челични алхемичар“ је произвео многе видео игрице, артбукове, карте на размењивање, акционе фигуре и друге рекламне материјале.
„Челични алхемичар“ је један од најпопуларнијих манга серија на свету, са 80 милиона продатих копија. Од награда, манга је добила признање 2004. за најбољи шонен (Шогакуканова награда за манге), 2010. за омиљену мангу и 2011. године за најбољи научно фантастични стрип (Награда Игл и Награда Сеиун). Први том енглеске верзије је 2005. године био најпродаванија графички роман. Прича је имала позитиван пријем, поготово њене акционе сцене, развој ликова, симболизам и филозофска тематика.
У Србији, издавачка кућа Чаробна књига преводи мангу на српски језик од 2022. године.
Прича се одвија у фиктивној држави званој Аместрис. У свету „Челичног алхемичара,“ алхемија је практикована дисциплина. Алхемичари који раде за државу се зову Државни алхемичари и аутоматски добијају чин мајора у војсци. Помоћу круга за трансмутацију, алхемичари имају способност да створе шта год пожеле. Додуше, морају да прате „закон еквивалентне размене”; односно, да би направили нешто, прво морају да понуде предмет исте масе. Такође, постоје две ствари које не смеју да трансмутују: људе и злато. Нико није успео успешно да изврши људску трансмутацију. Свако ко је покушао је изгубио неки део тела и као резултат трансмутације створио изобличену масу. Осим тога, одведени су пред Истину, биће налик Богу које шаље кривце кроз своју капију. Тамо им пуни главу свакавким инфомрацијама због којих добијају способност да трансмутују без круга.
Закон еквивалентне размене се, донекле, може прекшити помоћу супстанце зване Камен мудрости. Од ове материје се такође могу правити моћна бића звана хомункулуси.
Аместрис је подељен на више градова и вароши. Престоницу чини Сентрал Сити (Централни град). На самом северу се налази војни град Бригз. Од осталих градова/вароши имамо Ризенбур (место рођена браће Елрик), Лиор (град у коме народ поштује лажног чудотворца), долину Раш (место пуно стручњака за ауто-протезе) и покрајину Ишбал у којој се не практикује алхемија и која је уништена у ишбалском рату. Поред Аместриса, у причи сазнајемо за државу Синг која се више фокусира на лековити апсект алхемије, односно алкахестрију.
Едвард и Алфонс Елрик живе у Ризенбуру са својом мајком Тришом и оцем Хоенхајмом. Отац их из непознатих разлога напушта, и убрзо након тога Триша се разбољева и умире. Дечаци одлазе да тренирају алхемију код Изуми Кертис, након чега покушају људском трансмутацијом да врате своју мајку у живот. Трансмутација испрва изгледа као да ће успети, али ситуација се убрзо мења. Едвард губи своју леву ногу, а од Алфонса остаје само његова душа. Едвард жртвује своју десну руку и припаја братовљев дух са оклопом. У посету им потом долази Рој Мустанг који нуди Едварду позицију Државног алхемичара. Након што добије простетичку руку и ногу (аутомејл/аутопротеза), Едвард и његов брат одлазе у Сентрал Сити и Едвард постаје Државни алхемичар и добија надимак „Челични алхемичар“. Захваљујући доброј плати, браћа Елрик проводе следеће три године тражећи супстанцу која ће им повратити тела, такозвани Камен мудрости.
Почетком потраге, браћу Елрик напада Скар, Ишбалан који мрзи Државне алхемичаре. Скар уништава Едвардове протезе, и умало убија браћу. Едвард и Алфонс се потом враћају у Ризенбур како би Винри Рокбел, механичарка и њихова пријатељица из детињства, поправила Едвардов аутомејл. Након тога, браћа упознају др Марка, човека који је користио Камен мудрости, али који их одговара од потраге за истим. Убрзо након тога сазнају мрачну тајну о камену, да се састоји од људи. Желећи да побољшају своју алхемију, и како би нашли бољи начин да створе камен, Едвард и Алфонс одлазе код Изуми на тренинг. У међувремену, Мустангов пријатељ Хјуз наставља потрагу у њихово име, али га убија хомункулус звани Енви („Завист“). Браћа сазнају да је Изуми такође покушала да изврши људску трансмутацију на свом мртворођеном детету, и да је као казну за то изгубила део стомака. Алфонса потом напада хомункулус звани Грид („Похлепа“), али га спашава владар Аместриса и хомункулус Врет („Гнев“), краљ Бредли.
Браћа потом упознају Лина Јаа, принца државе Синг који такође тражи Камен мудрости како би осигурао своју позицију на трону. Након тога, враћају се у Сентрал Сити где сазнају да је Хјуз убијен. Поручник Марија Рос је лажно оптужена за његово убиство, па јој Мустанг помаже да лажира своју смрт. Мустанг потом убија хомункулуса званог Ласт („Пожуда“), а Лин и Ед нападају Глатонија („Прождрљивост“), али их он гута. Успевају да се ослободе, али Лина убрзо запоседа Грид. У међувремену, Скар, принцеза из Синга звана Мај Чанг, коруптирани официр звани Јоки и сада киднаповани др Марко одлазе на север.
Едвард и Алфонс такође одлазе на север, до војног утврђења званог Бригз. Тамо налазе хомункулуса званог Слот („Лењост“) и сазнају да је његов творац, човеколико биће звано Отац, створио Аместрис како би жртвовао његове становнике и од њих направио огроман Камен мудрости. Њиме планира да се уједини са Истином и постане Бог. Браћа се удружују са Скаровом групом и Лином/Гридом како би зауставила његове планове. Убрзо након тога, сазнају да је њихов отац, Хоенхајм у ствари вековима стар, и да му је моћ бесмртности дао нико други до Отац.
Упркос свему, Отац успева да створи свој Камен мудрости и постане огромно биће. Међутим, Скар и Хоенхајм чине тај његов нови облик нестабилним, дајући браћи и њиховим пријатељима шансу да га зауставе. Грид гине у борби, а Алфонс се жртвује како би вратио руку свом брату. Едвард успева да порази Оца, али се одмах потом одриче својих алхемичарских моћи како би вратио братовљеву душу и тело.
Браћа се потом враћају кући, али две године касније се растављају како би наставили своја истраживања. Едвард и Винри се венчавају и добијају двоје деце.
Аракаву је фасцинирао концепт Камена мудрости, па је хтела да њени ликови користе алхемију. Мада, читајући многе књиге о тој теми, схватила је да различити извори често контрадикују једни друге. Стога, њу је више занимао филозофски аспект алхемије од практичног.[6] Инспирацију за „закон еквивалентне размене” добила је од својих родитеља који су поседовали њиву у Хокаиду и који су морали вредно да раде како би преживели.[7]
Аракава је хтела да убаци и друштвене проблеме у своју причу. У ту сврху, стално је гледала вести и причала са мигрантима, ратним ветеранима, и бившим мафијашима. Што се тиче самог света у коме се одвија прича, Аракава је била инспирисана европском Индустријском револуцијом; фасцинирале су је разлике у култури, архитектури и одевању између Европљана и Јапанаца. Највише ју је инспирисала Енглеска, као и стимпанк стил.[5][8][9] Регија Ишбал из манге има велике сличности са Блиским истоком, и рат који се десио у манги је претходио рату у Ираку, који је избио неколико година касније.[10]
Када је манга почела са серијализацијом, Аракава је још увек имала недоумице о неким деловима приче, па и о самом крају. Желела је да браћа Елрик поврате своја тела, макар делимично.[11] Временом, видевши како су јој се ликови лепо развили, одлучила је да промени неке сцене.[7] Аракава је рекла да су дизајн њених ликова инспирисали стилови манга аутора Суиха Тагаве и Хиројуки Ето. Такође је рекла да јој је било најлакше да црта Алекса Луија Армстронга, као и животиње које су се често нашле у причи.[12] Покушала је да убаци што више хумора у радњу, јер сматра да манге јесу поврх свега вид забаве.[7]
Након што је објавила око четрдесет поглавља, Аракава је убрзала радњу. Није желела да нека поглавља буду забавнија од других, па је избацила непотребне детаље и потпуно осмислила климакс приче. Осим наведеног разлога, Аракава је морала да избаци неке детаље јер је имала ограничен број страна који је могла да објави у датом року. Зато су неки ликови имали мање улоге у одређеним поглављима.[13] Аракава је мислила да ће манга имати двадесет и један том, али на крају је тај број повећан на двадесет и седам. Манга се објављивала девет година, и Аракава је рекла да је задовољна својим радом јер је успела да прикаже све што је желела.[11]
Док је прва аниме адаптација била у продукцији, Аракава је дозволила студију да ради независно од ње и да смисли свој крај. Желела је још времена да ради на манги, и било јој је драже да аниме има другачији крај. Свиделе су јој се идеје аниме студија и била је фасцинирана колико се порекло хомункулуса разликовало од манге.[6] Пошто је помагала аниме студију око продукције, није могла да посвети пуно времена илустровању насловних страна манге.[13]
Манга се бави друштвеним проблемима, као што су дискриминација, политика, рат, братство, породица, и научним развићима.[14] Скарова прошлост и његова мржња према Државним алхемичарима су базирани на историји Аину народа чија је земља била одузета.[6] Прича приказује последице герилског ратовања и многобројност агресивних војника у служби.[15] Скарово коришћење алхемије (која је забрањена у његовој религији) да убије алхемичаре, алузија је на чињеницу да су неки Аини одузимали земљу сопственим људима.[6] То што је Пинако Рокбел усвојила браћу Елрик након што су изгубили мајку, приказује како Аракава сматра да друштво треба да се опходи према сирочићима. Посвећеност ликова у манги према својим пословима, референца је на константну потребу за радом како бисмо се прехранили.[16]
Мангу „Челични алхемичар“ је написала и илустровала Хирому Аракава. Наслов се објављивао у месечном магазину , компаније . Први пут се појавила у августовском издању 12. јула 2001. године,[17][18] и објављивала се све до октобарског издања 11. септембра 2010. године.[19][20][21] Поглавља су временом прикупљена, и од 22. јануара 2002, до 22. новембра 2010. године објављена у укупно 27 танкобон томова.[22][23] Од 22. јуна 2011, до 22. септембра 2012. објављена су и канзенбан издања, са укупно 18 томова.[24][25] Манга је такође имала протоип, који је 2011. године био увршћен у јулско издање часописа.[26]
Северноамеричка компанија је купила лиценцу за мангу и превела на енглески језик. Преведна верзија се објављивала од 3. маја 2005, до 20. децембра 2011. године.[27][28] Од 7. јуна 2011, до 11. новембра 2014. године, је продавала мангу у омбинус формату, са по три тома у једном издању.[29][30] Априла 2014. године, компанија је добила лиценцу за дигиталну дистрибуцију,[31][32] и 12. децембра 2016. окачила први том на сајт .[33][34] Две године касније, 8. маја 2018, је објавила свих 18 томова канзенбан издања, под називом („Челични алхемичар: Челично издање“).[35]
Манга је такође продавана на подручју Аустралазије (), у Сингапуру (),[36][37] и преведена је на пољски, француски, португалски, италијански и корејски.[38][39][40][41][42]
У Србији, издавачка кућа Чаробна књига, је 4. октобра 2022. године најавила да ће преводити мангу на српски језик.[43] Први том објављен је 26. октобра исте године.[44]
„Челични алхемичар“ је двапут адаптиран у аниме серију. Прва адаптација, „Челични алхемичар“ из 2003. године, прати прву половину манге, али има потпуно другачији крај; док адаптација из 2009. године, „Челични алхемичар: Братство,“ се држи оригиналног краја и представља верну адаптацију манге.[45][46]
Обе аниме серије су имале по један анимирани филм. („Челични алхемичар: Освајач Шамбале“), наставља причу прве адаптације, а („Челични алхемичар: Милошева света звезда“) представља додатну причу из друге адаптације.[47][48]
Манга је 2017. године адаптирана у играни филм. Режисер пројекта је био Фумихико Сори, а главне улоге тумачили су Рјосуке Јамада (Едвард Елрик), Цубаса Хонда (Винри Рокбел) и Дин Фуђијока (Рој Мустанг).[49] Марта 2022. године објављено је да ће наставци филма, и , изаћи 20. маја и 24. јуна.[50]
Компанија је објавила шест лајт романа овог наслова, и свих шест је написала Макото Иноуе.[51] Романе је за потребе компаније на енглески превео Александар О. Смит (), а насловну страну је радила Аракава.[52][53] Романи представљају додатне приче () и прате браћу Елрик и њихову потрагу за Каменом мудрости. Први роман, адаптирана је у две епизоде у оквиру прве аниме адаптације (епизоде 11 и 12).[54] Три видео игрице ове франшизе (за конзолу), , , и су такође адаптиране у романе. Прву је написала Макото Иноуе, а друге две Ђун Еишима.[51] Адаптиране су и две игрице, и ; обе је написао Сођи Маћида и продаване су као један том.[55]
„Челични алхемичар“ је произвео две серије аудио драма. Прва серија се састоји од три тома. Први том, (砂礫の大地, ), објављен је пре прве аниме адаптације и има сличну причу као први роман. Овде се појављују браћа Трингам, ликови екслузивни за ову аудио драму и прву аниме адаптацију.[56] Други и трећи томови, (偽りの光 真実の影, ) и (咎人たちの傷跡, ) су базирани на манги. Друга серија, која се добијала само уз , састоји се од две приче, обе подељене на два дела. Прва прича, (霧のオグターレ, ) се продавала у априлском и мајском издању 2004. године, а друга прича, (天上の宝冠, ), се продавала у новембарском и децембарском издању 2004. године.[51]
„Челични алхемичар“ има бројне видео игре, често са причама које нису повезане са главном фабулом манге и/или аниме серијама. Компанија је произвела три видо-игре улога: , , и . Компанија је произвела две виде-игре улога за конзолу : и ; и једну, , за . Такође, у Јапану, је од 20. маја 2010. године продавао још једну видео-игру улога, за конзолу .[57] Иста компанија је прозивела и једну борилачку игру, , за . Северноамеричка компанија је направила игрицу за базирану на картицама за размењивање.[58][59] Од седам игрица направљених у Јапану, , , и нашле су се и на интернационалном тржишту. Конзола је имала две игрице, , и њен наставак . Прва је изашла 13. августа 2009, а друга 10. децембра исте године.[60][61]
Компанија је купила лиценцу за прозиводњу игрица овог наслова у Сједињеним Америчким Државама. Прозиводњу је оставила компанији ,[62] која је 15. децембра 2006. превела игрицу и пустила је на америчко тржиште.[63] Наредне године, 19. фебруара 2007, је објавио да ће од 15. октобра продавати картице на размењивање.[64] У Јапану, од 15. октобра 2009. године, продавала се трећа игрица за конзолу: .[65] Игрицу је 4. марта 2010. године компанија купила за европско тржиште.[66] Једна ММОРПГ игрица, , имала је специјалне предмете базиране на аниме адаптацији.[67]
Аракава је надгледала причу и дизајнирала ликове за видео-игре улога, док је —студио који је одговоран за аниме серије—произвео многе анимиране сцене. За инспирацију, коришћене су игрице као што је , и друге игрице базиране на аниме серијама. Трудили су се да направа „развијену“ игрицу.[68] Томоја Асано, асистент продуцента, рекао је да, за разлику од многих игрица овог типа, требало им је више од годину дана да доврше игрицу.[69]
„Челични алхемичар“ има неколико књига са илустрацијама, односно артбукова. Компанија је прозивела три артбука, под називом . Први артбук има илустрације направљене између маја 2001. и априла 2003. године (првих шест томова), други од септембра 2003. до октобра 2005. године (томови 7-12), а трећи покрива период у коме су настали остали томови.[70][71] Два од три ова артбука је компанија продавала у Америци.[72][73]
Манга је произвела и три водича. Састоје се од хронолошких табела, водича који у кратким цртама објашњавају причу, као и додатне приче које нису објављене заједно са мангом. Само је први водич објављен у Америци, и ти под називом .[74]
Компаније као што су и прозивеле су многе акционе фигуре, бисте, и статуе овог наслова. је произвео фигурине ликова из аниме серије, које је есклузивно продавао у САД и Уједињеном Краљевству.[75] је 2007. године продавао сопствене фигурине, међу којима је требало да буде статуа од дванаест инча. Међутим, компанија је у међувремену банкротирала.[76] Компанија је од 2005. до 11. јула 2007. године продавала картице на размењивање, са укупно шест издања.[77][78] је 15. октобра 2007. године од тих картица направио видео игру.[64]
Заједно са мангом , „Челични алхемичар“ је 2004. године победио у катергорији за најбољи шонен на 49. такмичењу за Шогакуканову награду за манге.[79] Манга је 2010. и 2011. освојила прво место у категорији за најбољу мангу на такмичењу за награду Игл.[80][81] Такође је 2011. године освојила награду за најбољи стрип у жанру за научну фантастику (Награда Сеиун).[82] Аракава је 2011. године на 15. такмичењу за Културолошку награду „Тезука Осаму” освојила награду у категорији за „новог уметника”.[83][84] Манга је 2017. године освојила прво место на првом годишњем такмичењу Цутајине награде за стрипове.[85]
Компанија је 2009. године спровела анкету и којој су се анкетари изјашњавали да ли одређена манга треба да буде адаптирана у играни филм; „Челични алхемичар“ је заузео девето место на тој листи.[86] Серија је популарна и међу људима који пишу фанфикције (). У Јапану, на једном од конвенција, било је преко 1.100 дођиншија базираних на „Челичном алхемичару“.[87] Представници -а рекли су да је серија имала сличан број фанфикција на конвенцији из 2004. године.[88] На анкети компаније из 2021. године, на којој је 150.000 људи гласало за 100 најбољих манга серија, „Челични алхемичар“ је заузео 9. место.[89]
Заједно са франшизама и , „Челични алхемичар“ је један од најлукративнијих наслова компаније .[90] Закључно са 27. томом, у Јапану је продато преко 50 милиона копија манге.[3] Такође у Јапану, по подацима из 2010. године, продато је милион копија сваког тома.[91] По подацима из 2018. године, продато је преко 70,3 милиона копија, од којих је 16,4 милиона продато ван Јапана.[92] А по подацима из 2021. године, продато је преко 80 милиона.[93] Енглески превод манге је такође један од најпродаванијих у Америци.[94][95][96]
Током 2008. године, продато је преко милион копија 19. и 20. тома манге, заузимајући 10. и 11. место на бестселер листи у Јапану.[97] У првој половини 2009. године, манга се попела на седмо место, са преко три милиона продатих копија.[98] Четврто и шесто место заузели су 21. и 22. том.[99] Коуђи Тагући, продуцент у -у изјавио је да је на почетку продато 150.000 копија првог тома. Са емитовањем прве аниме адаптације, тај број је скочио на 1,5 милиона. Број продатих копија је достигао 1,9 милиона пре него што је друга адаптација изашла, након чега је скочио на 2,1 милиона.[100]
„Челични алхемичар“ има генерално позитиван пријем међу критичарима. Додуше, за први том су говорили да је клише. Мишљење им се променило са сваким наредним томом. Џејсон Томсон је похвалио Аракавине акционе сцене и женске ликове, рекавши такође да му се свиђа како је у причу убацила друштвене проблеме као што су корупција, рат и геноцид. Рекао је такође да ће манга бити упамћена као „класик 2000тих“.[101] Мелиса Харпер () је похвалила Аракавине јединствене и лако препознатљиве ликове.[102] Хилари Голдстајн () је за Едварда Елрика рекла да је одличан микс између „типичног паметњаковића“ и „тврдоглавог детета,“ и да те његове карактеристике омогућавају да лик буде и озбиљан и смешан када затреба.[103] Холи Елингвуд () похвалила је развој и сазревање ликова.[104] Џаред Пајн () изјавио је да, упркос делимичном поклапању, свако ко је гледао прву аниме адаптацију може да ужива и у манги. Као и остали критичари, похвалио је акционе сцене, и добар баланс између хумора и мрачних тема приче.[105] Пајн је такође похвалио развој ликова који се појављују само у првој адаптацији.[106] У рецензији за 14. том, Сакура Ериес () похвалила је преокрете у причи. Такође је похвалила развој хомункулуса, као што је Грид, и акционе сцене.[107]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.