Часлав Копривица

Часлав Копривица (Никшић, 1970) српски је филозоф и универзитетски професор.

Часлав Копривица
Пуно име	Часлав Д. Копривица
Датум рођења	(1970-{{{month}}}-{{{day}}})1970. (54/55 год.)
Место рођења	Никшић, СР Црна Гора, СФР Југославија
Пребивалиште	Београд
Држављанство	Србија
Образовање	Филозофски факултет Универзитета у Београду
Институција	Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Биографија

Његов отац је био професор филозофије. На завршетку средње школе занимале су га и филозофија и физика, па је упоредо уписао оба смера на Универзитету у Београду, да би се касније определио само за филозофију.

Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1995. године. На истом факултету је магистрирао 1999. тезом о Мартину Хајдегеру, а докторирао је 2003. тезом о Платону. Од 1996. до 2000. радио је као сарадник у Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду. Од 2000. године радио је као асистент на предмету Филозофија на Факултету политичких наука у Београду. Изабран је 2004. године у звање доцента, 2009. године у звање ванредног професора, а 2014. године у звање редовнога професора. Предаје предмете Филозофија и Социјална онтологија на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Копривица се изричито залаже за очување термина „философија” са С, уместо филозофије са З.^[1] Он сматра да су „кроатојугославени”, односно комунисти СФР Југославије упропастили целу српску културну баштину, самим тим и овај термин:

„Зато што је та ријеч [философија] у средњем веку у српски језик из грчкога. У грчком се пише са „с”, пошто је φιλοσοφία, љубав према мудрости. Пошто не кажемо ни за жене да се зову „Зофија” него Софија и ми смо тако звали своје институције — као рецимо Философски факултет и Српско философско друштво — до после Другог светског рата. А онда смо по некаквом глајшалтовању, уподобљавању, да кажемо, млађем брату који се испоставио у другој Југославији као старији — то су Хрвати — ми смо онда преузели начин на који су они то описали и (од) тада постоји „филозофија” и „Филозофски факултет” код Срба. Иначе, до тада је било искључиво „с”. Па је онда у смислу, више немамо ту Југославију, више немамо — макар формално — старатељство, да тако кажемо, кроатојугословена над нама нити српскохрватског језика, па дакле нема макар неке од тих последица друге Југославије и културне политике која је она са собом донела, да би смо могли да вратимо у нормалу (термин философија).”^[2]

Био је члан Политичкога савета Демократске странке Србије (иако није био члан странке), али је после парламентарних избора 2020. године напустио то место^[3] због тога што је био један од 75 оснивача Покрета за одбрану Косова и Метохије.^[4] Тренутно је члан Председништва тога покрета са Слободаном Самарџићем, Богољубом Шијаковићем, Душаном Проковићем и Милошем Ковићем.^[4]

Области интересовања Часлава Копривице су историја филозофије, филозофска херменеутика, историја идеја, филозофија културе и политичка теорија. Говори немачки, енглески, руски и француски. Превео је неколико монографија и чланака из области филозофије са немачког језика. Српски језик говори ијекавским изговором источнохерцеговачкога дијалекта. Члан је Српског филозофског друштва.

Иако истиче да у филозофији не треба имати узора у виду некога филозофа због непристрасности читаве науке („ако је рецимо у књижевности дозвољена нека врста омађијаности неким аутором, овде није”^[1]), Копривица истиче да је Платон „један од највећих мислилаца у повјести философије”.^[1]

Био члан Политичкога савета Демократске странке Србије (иако није био члан странке), али је после парламентарних избора 2020. године напустио то место^[3] због тога што је био један од 75 оснивача Покрета за одбрану Косова и Метохије.^[4] Тренутно је члан Председништва тога покрета са Слободаном Самарџићем, Богољубом Шијаковићем, Мило Ломпаром и Милошем Ковићем.^[4]

Велики је навијач Југословенског спортског друштва Партизан.^[1]

Награде

• Награда Радио Београда 2 «Књига године» из области филозофије, естетсике и књижевне теорије за 2005. (за књигу Идеје и начела. Истраживање Платонове онтологије);
• Награда града Београда из области хуманистике за 2014. (за књигу Философија ангажовања).
• Награда Београдског сајма за најбоље објављено дело из хуманистике за 2016. (Стенли Розен, Херменеутика као политика – као уредник).

Дела

Монографије

• Идеје и начела. Истраживање Платонове онтологије, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад. 2005.  978-86-7543-098-8. стр. 612..
• О делу ‘Идеје и начела’ Часлав Д. Копривице [чланци и научни интервјуи]¸ Радио Београд 2, Београд, 2007, p. 118.
• Биће и судбина. Хајдегерова мисао између узорности и временитости, Завод за уџбенике, Београд. 2009.  978-86-7543-098-8. стр. 480..
• Будућност страха и наде. Један философски оглед о долазећем времену, Бања Лука. 2011.  978-99955-840-9-2. стр. 108..
• Философија ангажовања, Завод за уџбенике, Београд. 2014.  978-86-17-18716-1. стр. 404..
• Homo Maximus: елементи философије спорта, Центар за изучавање традиције Укронија, Београд. 2018.  978-86-6002-020-0. стр. 442..
• Српски пут: искуства разабирања истиноликости у недоба дубоке смутње, Catena Mundi, Београд. 2018.  978-86-6343-097-6. стр. 445..

Види још

• Ђоко Копривица
• Милош Ковић