From Wikipedia, the free encyclopedia
Бел Ирокез (енгл. ), међу америчким војницима и америчкој јавности познатији као Хјуи (енгл. ),[1][2][3][4][5][6][7][8][9] је вишенаменски лакши војни хеликоптер, погоном са једним турбоелисни мотор,[10][11][12][13][14][15][16][17][18] који је због свог интезивног учешћа обележио Вијетнамски рат.[19][20][21][22][23][24][25][26][27]
Бел Ирокез Хјуи | ||
---|---|---|
Општи подаци | ||
Посада | пилот, копилот, посада, командант, један или две тобџије или војни лекари | |
Димензије | ||
Дужина | 17,4 | |
Маса | ||
Маса празног | 2.365 | |
Перформансе | ||
Максимална брзина | 220 | |
Брзина успона | 8,92 | |
Врхунац лета | 4.097 | |
Погон | ||
Портал Ваздухопловство |
Израђен је према захтеву америчке војске из 1955. године ради вишенаменског хеликоптера.[28] Првобитно је био осмишљен да буде коришћен у медицинској служби, али се касније пронашло да може бити и савршен у пребацивању трупа на различите локације и њиховом избављању од опасности; иако је, по некима, био предвиђен за само шест путника (искључујући посаду).[29][30][31][32][33] Први свој лет је обавио 22. октобра 1956. г.[34][35][36] Због своје првобитне ознаке ( - вишенаменски хеликоптер) добио је свој горе поменути надимак.[37][38]
Више од 16.000 их је направљено широм света.[39]
Рат у Вијетнаму приморао је америчку војску да скроз преоријентише дотадашњу ратну стратегију и развије нову у којој ће хеликоптери играти битну улогу,[40] па је стога, између осталог, почев од 1962. године почела да користи и овај Белов тип,[41] који је учествовао у најразличитијим спасилачким подухватима за време рата, спасивши притом преко 400.000 рањеника, што му је донело нарочит углед и популарност у америчкој војсци.[42][43] Верује се да их је између 5-7.000 виђено само у Вијетнаму.[44][45][46] Излажући се тамо често опасностима оборено их је 2.500,[47][48] а према неким незваничним проценама та цифра прелази 3.000, што је коначно довело неке до идеје о јуришном хеликоптеру.[49]
Најмање три цивилне верзије настале су по узору на Бел Ирокез Хјуи.[50] Почев од 1978. године његово место у војсци преузима UH-60 Блек Хоук,[51][52] који је израђен да може преносити 50% више терета и трупа преко веће удаљености и при вишој брзини.[53]
Године 1952. године, америчка војска је покренула конкурс ради новог хеликоптера који би послужио превасходно за медицинску евакуацију (енгл. ), школску и опште јавну употребу.[54] Закључено је да су дотадашњи хеликоптери типа (који су коришћени у Вијетнаму почев од 1961) били прегломазни, недовољно или превише комплексни да би се лако одржавали.[55][56] „Бел хеликоптери“, компанија која је одраније имала доста успеха с типом 47G,[57] успела је 1955. године поново да заинтересује војску, овај пут својим типом 204 с турбинским мотором,[58][59] који је обавио свој први лет 22. октобра 1956. године под ознаком XH-40.[60] Војска је прихватила први примерак септембра 1958 г.,[61] а од наредне године јула месеца ушао је у масовну производњу бивајући притом означен као .[62][63] Званично је именован „Ирокез“ (по индијанском племену Ирокези),[64] али му је касније наденут надимак Хјуи, због оригиналне ознаке ,[65][66][67] који се одржао и онда када је 1962. године војска променила ознаку у .[68][69] Почев од 1960. године постепено ће смењивати хеликоптере типа Сикорски у санитетским јединицама.[70]
Све док компанија Авко-Лајкоминг енџин (енгл. ) није развила свој турбо-вратилни мотор , дотле су хеликоптери били покретани на клипни мотор.[71] Овај мотор, којег одликују лакоћа и много мање вибрације и буке, заменио је поприлично сложене и тешке за одржавање клипне моторе, а појавом Хјуија стекао је славу.[72] Али, упркос томе што је Хјуи доказао да су турбински хелиоптери изузетно побољшање што се тиче прве генерације обртно-крилних машина, војска је, оценивши да је рањив од ватре са земље, као и да није у стању да оперише успешно при лошим временским условима, крајем 60их и почетком 70их почела да израђује захтев за нову, више борбенију машину која би га на крају заменила.[73][74][75]
У периоду између 1963. и 1968. године војска је израдила низ верзија Хјуи хеликоптера од којих су неке, попут и , имале изражен утицај на потоње верзије.[76] Производња верзије () почела је марта 1961. године и за четири године достигла нешто више од 1.000 примерака.[77] У Вијетнам су почели да пристижу 1963. г.[78]
Ова верзија нисколетећег јуришног хеликоптера с побољшаним мотором од 716 (),[63] наоружана с два или четири митраљеза М60 калибра 7,62 и с четрнаест (а каткад и с тридесет и шест) ракетних пројектила од 2,75 инчи (70 ) с обе стране,[79][80][81][82][83] показала се у каснијој фази Вијетнамског рата делотворном против оклопних јединица, уништивши осам северновијетнамских тенкова,[84] као и у пружању подршке речним јединицама у делти реке Меконг.[85][86][87]
Раних 60их, недуго након што су послати први амерички хеликоптери у Јужни Вијетнам, војска је развила верзију , означивши је као , која је имала дуже тело с кабином која је могла издржати шест носила с тежим рањеницима или девет лакше повређених.[88]
Верзија , у жаргону звана и Хјуи Крмак (енгл. ), с погоном на развијенију верзију мотора од 820 ,[63] предвиђена је за не више од четири особе, наоружана је различитом врстом оружја: од по два митраљеза типа M60 калибра 7,62 , топова калибра 40 , па све до ракета од 70 ; а пилоти су посебно давали првенство систему користећи бацач граната М75.[89][90][91] Деловала је по потреби и током опасних временских условима ради испомагања опкољених конвоја.[92] У употребу је уведена 1965. г.[78]
Верзија , позната под надимком Глатки (енгл. ),[93][94] пошто је била предвиђена да издржи чак и до петнаест лица,[95] имала је другачији мотор (), који је тежио 1,1 тону.[96][63] Такође, оно што је чини још посебнијом јесте оружани систем .[97] Уведена је у упоребу 1963. године,[78] а почев од 1967. је у служби је америчких оружаних снага, с примарним задатком да скупља рањенике и односи их са бојишта.[98]
Такође, коришћена је и приликом обављања задатака типа „пронађи и уништи“ (енгл. ).[99][100] Успешно је слетела и узлетела јула 1967. године са тада експерименталне платформе најмање у оно време којом је располагала америчка морнарица.[101]
Верзија је изведена из верзије за потребе америчке морнаричке пешадије и у складу с тим уведена јој је роторна кочница, специјална авијациона електроника, као и спасилачка дизалица.[63] Разоружан, је био савршена извиђачка летелица, али је чешће преусмераван на задатке другачије природе, као што је нпр. оскрбљавање удаљених база.[102]
Верзија је такође изведена из верзије , али за потребе америчког ваздухопловства и у складу с тим опсособљена је: с мотором --3 од 820 , с пречником ротора од 14,63 , да издржи 10 лица, односно терет од 1814 у виду бочних ракета.[63][103]
Током Вијетнамског рата (1954—1975) војсци је био преко потребан јуришни хеликоптер у правом смислу те речи, који би пратио транспортне хеликоптере штитећи их у исто време од опасности са земље.[104][105]
Ради тога још крајем 50их компанија „Бел хеликоптери“, изучавајући могућности својих дотадашњих хеликоптера, развила је нешто измењену верзију Сијукса с аеродинамичним носом, кратким наоружаним крилима, покретним топом којим је управљао тобџија иза којег се налазио пилот; али се убрзо испоставило да је дотична летелица поприлично немоћна за захтевне задатке које је имала да обавља у Вијетнаму, па је поменута компанија морала да развије много бољег Хјуија.[106][103]
Ова побољшана верзија почела је да се испоручује од јуна 1968. године, а већ после три месеца су примећени први примерци у Вијетнаму.[107] За разлику од класичног Хјуија, Кобра је имала врло узак (најшира тачка била је свега 975 широка) и углађен труп, али је у много томе имала сличности: 80% њихових делова је било готово идентично.[108]
Наоружан шестоцевним митраљез-топом калибра 7.62 , а каткад и с аутоматским бацачем граната од 40 , оскрбљен са до чак седамдесет и шест ракета од 70 , као и електрично-хидрауличним топом од 20 , показао се у почетку као савршен ескортни јуришни хеликоптер (поготово онда када је оперисао заједно с Кајузом[109]), што су му многи и признали, мада је и даље имао низ мана, а једна од њих била је велика спорост због преоптерећености од претходно набројаних оружја.[110][111][112][113][114][115][116]
Верзија је нешто измењена верзија , чији је мотор од 1044 .[63][103] Као и остале верзије, и ова је била распоређена у Југоисточној Азији, пре свега на вијетнамско бојиште, где је служила у општој подршци, као теретни транспортер, у ваздухопловно-медицинској служби, а каткад и по потреби као јуришни хеликоптер.[117] На бојном терену се појавила крајем 1967. г.[78]
(касније преименован у ) је ушао у службу 101. из Форт Кемпбела (Кентаки) и 82. ваздушно-десантне дивизије, као и 57. медицинског одреда из Форт Блиса (Тексас), чији примерци су били први који су марта 1962. године отишли за Вијетнам,[118] где су стигли месец дана касније.[119] Убрзо након доласка 57. медицинског одреда у Вијетнам (где су смештени у близини 8. пољске болнице у Ња Трангу), вијетнамски побуњеници појачали су знатно своје делатности у делти реке Меконг.[120] До краја јесени они су успешно потиснути са свих слеталишта од стране петнаест -ова.[121]
Али приликом једног другог окршаја који се збио у Ап Баку 2-3. јануара 1963. године, такође невеликих размера, од укупно четрнаест хеликоптера једанаест је претрпело озбиљња оштећења од којих је пет оборено.[122][123] Амерички извори тај губитак објашњавају одсуством већег ратног искуства, али и превелике самоуверености која је владала међу пилотима.[124] С друге стране, вијетнамски историчари оцењују овај окршај пресудним у рату, јер по њима побуњеници су коначно савладали како да обарају америчке хеликоптере.[125] Због великог броја јужновијетнамских војника који су узели учешћа, а посебно због броја оборених америчких хеликоптера, битка код Ап Бака скренула је пажњу јавности.[126]
До средине 1966. године водови јуришних хеликоптера, од којих се сваки сачињавао од осам Хјуија, били су оптерећени задацима широм целог Јужног Вијетнама.[127]
Готово 350 Хјуија, CH–47 Чинука, OH-6 Кајуза и јуришних хеликоптера је узело учешће у бици за Ке Сан, пруживши помоћ пешадијским батаљонима тиме што је њихову једну трећину одбацила на време.[128]
Посада амфибијског брода била је приморана да потопи много јужновијетнамских Хјуија у Јужно кинеско море 28. априла 1975. не би ли на тај начин ослободила простор за остале хеликоптере.[129]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.