From Wikipedia, the free encyclopedia
Хируршка анастомоза је операцијом (хируршким захватом), настао спој који има за циљ да изврши спајање између два цеволика или врећаста органа, било да су то крвни судови, једњак, желудац, жучни путеви, црева, мокраћовод итд.[1] Сврха таквих интервенција је побољшање снабдевања крвљу или одвођење садржаја из одређених органа и ткива у неким васкуларним, цревним или уринарним болестима. У дигестивном или уринарном тракту анастомоза врши премошћавање (заобиласком) хируршки одстрањеног дела, стварајући проходност цевастом органу за несметан пролаз његов садржај (хране или мокраће) после ресекције (исецања) његовог оболелог дела.[2]
Према начину извођења[1] хируршка анастомоза може бити:
У овој анастомози крај једног органа (његовог пресека) спаја се са крајем (пресеком) другог органа.
У овој анастомози се крај једног ушива са бочне стране другог органа.
У овој анастомози се бочно (са стране) врши пришивање и спајање два органа, које се може обавити једним од следећих облика анастомозе;
Индикације за хируршку анастомозу могу бити:
Ако су пацијентова ткива упаљена због инфекције или болести, хирург ће одложити интервенцију до санације инфекције. Ово се понекад дешава након ресекције црева. Када се црева не могу поново повезати током исте операције, хирург уместо тога прави стому (којом преусмерава црева ка новом отвору у трбуху) на који се причвршћује врећица за стому.
Анастомозе једњака које се примењују у хирургији су:
Анастомоза између црева и желуца или гастројејуностомија је једна од најважнијих процедура у хирургији рака желуца. Ова анастомоза између различитих делова желуца и црева је основна техничка компонента у свим гастроинтестиналним процедурама.
Како се овом методом могу да се заобиђу делови гастроинтестиналног тракта, ова техника се користи у многим процедурама за мршављење, које захтевају нову анастомозу.
Гастројејуностомија једнослојном техником ручног шивања је безбедна без озбиљних компликација у поређењу са техником двослојног шава. Штавише, време рада је мање и цена је мања у једнослојној методи.[3]
Анастомоза између црева или интестинална анастомоза је хируршка процедура која се изводи да би се успоставила комуникација између два раније удаљена дела црева. Ова процедура враћа континуитет црева након уклањања патолошког стања које утиче на функцију црева.[4]
Индикације за интестиналну анастомозу могу се широко поделити у следеће категорије:[4]
Ресекција оболелог црева се изводи у следећим условима:[4]
Бајпас нересектабилног болесног црева се изводи у следећим условима:[4]
Педијатријска стања за која може бити потребна цревна анастомоза укључују следеће:[4]
Контраиндикације за интестиналну анастомозу укључују стања у којима постоји висок ризик од цурења анастомозе, као што су следеће:[4]
Значајан напредак у познавању основних етиопатогенетских фактора и патофизиолошких процеса одговорних за настанак и развој исхемијских болести; мозга, срца, плућа, јетре бубрега, удова, узрокованих васкуларнихм поремећајима, отворио је нове хоризонте за планирање и увођење различитих терапијских стратегија за збрињавање ових најсложенијег поремећаја у хуманој медицини.
У том контексту, након свеобухватног сагледавања етиолошких фактора, патогенезе и кључних поремећаја везаних за исхемијске болести, у одређеним строго селекционисаних болесника са овим клиничким ентитетом, своје место у њиховом лечењу је нашла и примена хируршких анастомоза у различитим модалитетима.
Последњих неколико година сведоци смо повећаног интересовање за примену оперативног премошћавања крвних судобва уз примену природног или вештачког материјала. Захваљујући анастомозом успостављеној циркулацији у исхемијом угроженом органу проток крви се лакше обавља. Тако успостављена циркулација у већем обиму доводи крв у предео оштећеног артериског крвног суда и на тај начин оболео крвни суд и орган који он исхрањује спасава од изумирања.[5][6]
Доброћудне (бенигне) опструктивне болести (ДОБ) жучних путева су најчешћа група жучних болести, после каменца у жучној кеси. Спречено или смањено отицање жучи у дуоденум, посебно онај који дуго траје, изазива појаву механичког опструктивног синдрома, са са свим последицама које из тога произилазе (пре свега холестаза) што намеће потребу његов третман (хируршки или ендоскопски).[7]
Хирургија ДОБ је веома разнолика, а једна од њених врста је билиодигестивна анастомозе (БДА), које представљају оперативно формирану комуникацију између билијарног стабла и гастроинтестинални систем, како би се билијарни садржај адекватно дренирао у дуоденум, односно танко црево.
Анастомозе холедохоцистикуса са желуцем су одавно напуштене (велики гастрични рефлукс у жуч путеви с једне стране и корозивно дејство жучних соли на слузницу желуца с друге).
Данас се користе две врсте БДА:[8][9][10][11]
а) термо-латерална (Т-Л или „крај на страну“) или латеро-латералне (Л-Л или "страна на страну") хепатикохоледохо-јејуналне анастомозе (ХЈА),
б) хепатикохоледохо-дуоденалне анастомозе (ХДА), које такође могу бити Т-Л, Л-Л тип).
Једна од предности БДА је холедоходуодена анастомоза (ХДА), коју карактерише брзина, једноставна техника и мали губитак крви, што је чини корисномм, посебно код старијих особа као и пацијенти било ког узраста, са високим оперативним ризиком.
ХДА има примену код:
Ова анастомоза је повезана са одређеним процентом компликација, првенствено због холангитиса и синдрома "слепог пања" дисталног холедоха, као последица настанка дуоденално-билијарног рефлукса, који може постојати након стварања ХДА.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.