From Wikipedia, the free encyclopedia
Хелен од Грчке и Данске (грч. ; рум. ), принцеза Грчке и Данске, затим мајка Румуније , рођена 20. априла 1896. године у Атини, Грчка, и умрла 28. новембра 1982. у Лозани, Швајцарска.[1] Несрећна супруга будућег краља Карол II Румунског, Хелен игра улогу током друге владавине његовог сина, краља Михајла Румунског између 1940. и 1947. године. Њено деловање у корист румунских Јевреја током Другог светског рата допринели су јој 1993. године титулу праведника међу народима.[2]
| Хелен од Грчке и Данске | |
|---|---|
 Портрет | |
| Датум рођења | 20. април 1896. |
| Место рођења | Атина, Грчка |
| Датум смрти | 28. новембар 1982. (86 год.) |
| Место смрти | Лозана, Швајцарска |
| Супружник | Карол II Румунски (1921-1928) |
| Потомство | Михај Румунски |
| Родитељи | Константин I Грчки Софија од Пруске, краљица Грчке |
| Династија | Глуцкбург |
| Краљица Јордана | |
| Период |
|
| Претходник | Марија од Единбурга |
| Наследник | Ана Бурбон Парм |
Ћерка краља Константина I Грчког и његове супруге краљице Софије Пруске, принцеза Јелене дели своје детињство између Грчке, у Велике Британије и Немачке.[3] Након избијања Првог светског рата њен отац је избачен са престола савезника 1917. године што је трајно обележило тада младу девојку, која је већ била у лошој сиуацији јер је била одвојена од свог брата Александра Грчког. Са већином чланова краљевске породице сели се у Швајцарску,где је провела неколико месеци у бризи за свог оца, који је био подложан болести и депресији.[4] 1920. принцеза је срела наследника румунског престола који је убрзо затражио њену руку. Упркос младићевој репутацији, Хелен прихвата и сели се у Румунију, где убрзо рађа јединог сина, званог Михај (1921). [5]
Међутим, ситуација у њеној породици и даље брине Хелен, која више пута одлази у иностранство како би посетила своје родитеље, које позива да се одселе код ње у Букурешту . Тиме се удаљава од свог супруга, који умножава односе пре него што се заљубио, 1924. године, и 1925. године, принц напушта Хелен и одруче се претола. Растужена, Хелен покушава уверити свог супруга да јој се врати, али на крају прихвата развод 1928. године.
Након неколико година, Хелен је проглашена Мајком Румуније а њен син Михај се пење на трон под управом његовог стрица Николе Румунског. Међутим, политичка ситуација у Румунији постаје компликованија и Карол искоришћава нестабилност и враћа се 1930. године у Букурешт где је проглашен краљем. Убрзо је нови суверен присилио своју бившу супругу у егзил и само јој дозволио да виђа њиховог сина два пута годишње. Након борбе више година успева да узме своје дете са којим се сели у Фјезоле насеље у Италији у округу Фиренца, региону Тоскана.
Хелен је треће дете краља Константина (1868-1923) и његове супруге, краљице Софије Пруске (1870-1932).[6] По оцу је потомак данског краља Кристијана IX Данског(1818-1906), званог "свек Европе ", док је, по мајци, праунука краљице Викторије (1819-1901) званом „ бака Европе “.
23 марта 1921. године удаје за будућег краља Карола другог Румунског (1893-1953), сина краља Фердинанда Румунског (1865-1927) и краљице Марије од Единбурга (1875-1938 ) "свекрве Балкана". Из овог несрећног брака рађа само једног сина, краља Михајла (1921-2017).[7]
Након што је напустила Карола, Хелен се сели у Фјезоле. Све до 1951. угостила је своје родитеље и свог сина који су тада боравили с њом најмање два пута годишње. Између 1949 и 1950, Хелене је такође прихватила сестру Ирену и нећака који су се затим уселили у њеној резиденцији. Хелене такође борави у иностранству како би посетила рођаке. Редовно путује у Уједињено Краљевство да види своје унуке, који тамо похађају школу.
Упркос свему, Хеленин живот не врти се само око њене породице. Сликарство и архитектура ренесансе је јако интересују и проводи доста времена посећујући споменике и музеје. Љубитељица баштованства, посвећује дуге сате цвећу и грмљу своје виле.
Престара да би живела сама, Хелен напушта вилу 1979. године. Пресељава се у мали стан у Лозани, који се налази 45 минута од резиденције њеног сина Михајла и његове супруге Ане и 1981. године директно се сели код њих.[8] Годину дана касније, 28. новембра 1982. године, мајка Румуније умире у рукама свог сина.[9]
Једанаест година након њене смрти, марта 1993, Држава Израел Хелени додељује титулу праведника међу народима, као признање за деловање током Другог светског рата у корист румунских Јевреја јер је успела да спаси неколико хиљада између 1941. и 1944. године.[10] Њени посмртни остаци ексумирани су 2019. године и Послати Румунији 2020. како би били положени поред њеног сина у краљевској крипти.[11]
Хеленин лик појављује се у неколико прозних дела:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
