Михај Румунски

Краљ Михај Румунски (25. октобар 1921 — 5. децембар 2017) био је краљ Румуније у периоду од 1927. до 1930, и затим као последњи румунски краљ од 1940. до 1947. године.

Михај Румунски
Датум рођења	(1921-10-25)25. октобар 1921.
Место рођења	Синаја, Краљевина Румунија
Датум смрти	5. децембар 2017.(2017-12-05) (96 год.)
Место смрти	Аубона,  Швајцарска
Гроб	Куртеа де Арђеш,  Румунија
Религија	Православац
Супружник	Краљица Ана Од Румуније
Потомство	Sophie of Romania, Elena of Romania, Maria of Romania, Margareta of Romania, Irina of Romania
Родитељи	Карол II Румунски Јелена од Грчке и Данске
Династија	Хоенцолерн-Сигмаринген од Румуније
Краљ Румуније
Период	20. јул 1927 — 8. јун 1930; 6. септембар 1940 — 30. децембар 1947.
Претходник	Фердинанд Румунски Карол II Румунски
Наследник	функција укинута
Потпис

Биографија

Рођен је као син Карола II (тада принц-регент Румуније) и Елене од Грчке. Регент Карол је 1925. упао у љубавну аферу, због чега се привремено одрекао престола. Тако је децембра 1925. Михај проглашен за наследника престола.

Први краљевски мандат

После смрти свога деде Фердинанда у јулу 1927, шестогодишњи Михај крунисан је за новог краља. Уместо њега је владало регентско намесништво, чији су чланови били његов стриц принц Никола, патријарх Мирон Криста и главни срески судија.

Године 1930, Карол II се вратио у Румунију на позив политичара незадовољних владавином регентског намесништва и преузео престо од малолетног Михаја. Михај је након тога добио титулу принца-регента, односно следећег наследника престола. Када је напунио 18 година, добио је место у Румунском сенату, јамчено уставом из 1938. године^[1].

Други краљевски мандат

Септембра 1940. године, профашистички премијер, генерал Јон Антонеску, извршио је државни удар, срушивши с власти Карола II. Антонеску је успоставио диктатуру и за новог краља устоличио 18-годишњег Михаја^[2] (иако је устав враћен 1944, а парламент почео с радом 1946. године, Михај није полагао заклетву накнадно, нити му је парламент потврдио власт над Румунијом). Иако је по теорији био врховни заповедник војске и имао задатак да поставља министра, све до августа 1944. године био је само марионета у рукама осталих политичара.

До августа 1944. године, јединице Црвене армије биле су све ближе граници с Румунијом, а Антонеску је још увек држао власт. Дана 23. августа, Михај, просавезнички оријентисани политичари, група официра и наоружани комунисти извели су пуч против Антонескуа. Михај је затим преко радија прогласио прекид ватре, прогласио сврставање Румуније уз Савезнике и објавио рат Немачкој.

На крају рата, Михај је био одликован Легијом за заслуге од стране Харија Трумана^[3] и Орденом победе од Јосифа Стаљина „због заслуга око рушења профашистичке владе, проглашења рата Немачкој и сврставања уз Савезнике у тренутку када још није био известан крај рата“.

Марта 1945. године, Михај је под притисцима са свих страна био принуђен да призна просовјетску владу на челу с Петруом Грозом. Наредне две године није имао никакву власт и више је био фигура у политици.

Румунија је до 1947. године била последња монархија у Источном блоку. Дана 30. децембра 1947, Михај је био присиљен да потпише абдикацију^[4][5][6]. Истог дана, влада је прогласила трајно укидање монархије и успостављање Народне републике.^[7].

Егзил

Дана 3. јануара 1948. године, Михај је напустио Румунију. Пет месеци касније, у Атини се оженио принцезом Аном од Бурбон-Парме. Првобитно су живели у Енглеској^[8], а затим су се преселили у Швајцарску. Румунске власти су му 1948. одузеле румунско држављанство.

Рехабилитација

Краљ Михај у Алба Јулији 2007 године

Дана 30. децембра 1990. године, Михај и неколико чланова краљевске породице посетили су Румунију с једнодневном визом. Међутим на путу до гробова својих предака у катедрали Куртеа де Аргеш, пресрела их је полиција и отпратила назад на аеродром да што пре напусте земљу^[9].

Године 1992, Михају је допуштено да посети Румунију на дан Ускрса. Пошто га је дочекало више од милион људи^[10], влада Јона Илијескуа забранила му је долазак у Румунију наредних пет година.

Године 1997, након пораза Илијескуове владе, Константинескуова влада вратила му је румунско држављанство и допустила улазак у Румунију. Од тада, Михај повремено живи у Швајцарској и у двору Сарвашин код Арада, за који је влада предвидела да буде резиденција за бивше владаре државе.

Учествовао је у паради победе у Москви 2010. године, као последњи живи врховни заповедник неке европске државе током Другог светског рата.

Михај и Ана, у румунској штампи 2014.

У анкети спроведеној у јануару 2012. године, Михај је завршио на првом месту као јавна особа којој румунски грађани највише верују, на далеко вишој лествици од било којег тадашњег политичара^[11].

Октобра 2012. године, током прославе Михајевог 91. рођендана, трг у Букурешту је прозван по њему^[12].

Породично стабло

16. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern

8. Леополд од Хоенцолерна

17. Josephine of Baden

4. Фердинанд Румунски

18. Фернандо II Португалски

9. Антонија од Португалије

19. Марија II Португалска

2. Карол II Румунски

20. Алберт од Сакс-Кобург и Гота (= 30)

10. Алфред од Сакс-Кобург и Гота

21. Викторија Хановерска (= 31)

5. Марија од Единбурга

22. Александар II Николајевич

11. Марија Александровна

23. Марија Александровна

1. Михај Румунски

24. Кристијан IX Дански

12. Ђорђе I Грчки

25. Лујза од Хесен-Касела

6. Константин I Грчки

26. Константин Николајевич

13. Олга Константиновна

27. Александра од Саксе-Алтенбурга

3. Јелена од Грчке и Данске

28. Вилхелм I Немачки

14. Фридрих III од Немачке

29. Аугуста од Сакс-Вајмар-Ајзенаха

7. Софија од Пруске

30. Алберт од Сакс-Кобург и Гота (= 20)

15. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота

31. Викторија Хановерска (= 21)

Породица

Супружник

име	слика	датум рођења	датум смрти
Краљица Ана		18. септембар 1923.	1. август 2016

Деца

име	слика	датум рођења	супружник
Принцеза Маргарета		26. март 1949.	Раду Дуда
Принцеза Јелена		15. новембар 1950.	Робин Медфорт-Милс; Александер Филипс Никсон Мекатир
Принцеза Ирина	мини|50п	28. фебруар 1953.	Џон Кројгер; Џон Вокер
Принцеза Софија		29. октобар 1957.	Ален Мишел Леонс Бјарни; развели се 2002.
Принцеза Марија		13. јул 1964.	Казимјеж Вјеслав Мистковски; развели се 2003.

Извори

1. "Ce citeau românii acum 68 de ani?" Архивирано на сајту (12. октобар 2008), Ziua, 29 November 2007.
2. "The Joys of Suffering," Volume 2, "Dialogue with a few intellectuals", by Rev. Fr. Dimitrie Bejan – "Orthodox Advices" website as of 9 June 2007
3. "Cuvintele lui Harry S. Truman" Архивирано на сајту (20. април 2012), Romanian, Prince Radu's blog, includes scan of citation, 23 June 2011
4. "King Michael between the ascension to the throne and abdication – VII", Ziarul financiar, 24 June 2001
5. "The Republic was installed by way of the gun", undated interview with H.M. King Michael in Ziua, as of 15 October 2008
6. Mircea Ionnitiu : "30 December 1947" Архивирано на сајту (25. октобар 2012), site dedicated to HM King Mihai I of Romania and to the Romanian Monarchy Архивирано на сајту (12. јул 2012) as of 15 October 2008
7. McClure 2006, стр. 99.
8. "EX-KING MICHAEL OF RUMANIA BECOMES MARKET GARDENER, 1953" Архивирано на сајту (18. септембар 2011), British Pathe, as retrieved on 17 October 2009
9. „Expelling Former King, Romanians Cite 'Stunt', New York Times, 27 decembrie 1990”. Nytimes.com. 27. 12. 1990. Приступљено 3. 11. 2012.
10. Kings Without Crowns Michael of Romania, Danish Norsk Television
11. Romanians Have the Highest Confidence in King Mihai I Архивирано на сајту (26. фебруар 2015). Приступљено 2012-07-31.
12. Bucharest square to be named after Romania's King Michael on his 91st birthday Архивирано на сајту (26. октобар 2012). Приступљено 2012-10-25.

Литература

• McClure, Tammy Lee (2006). Friends & Enemies, Presidents & Kings. Accendo Publishing. ISBN 978-1933867441.

Спољашње везе

• Званична страница Румунске краљевске породице

Фердинанд	Краљ Румуније 1927 — 1930.	Карол II
Карол II	Краљ Румуније 1940 — 1947.	-