From Wikipedia, the free encyclopedia
Краљ Михај Румунски (25. октобар 1921 — 5. децембар 2017) био је краљ Румуније у периоду од 1927. до 1930, и затим као последњи румунски краљ од 1940. до 1947. године.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. (октобар 2024.) |
Михај Румунски | |
---|---|
Датум рођења | 25. октобар 1921. |
Место рођења | Синаја, Краљевина Румунија |
Датум смрти | 5. децембар 2017. (96 год.) |
Место смрти | Аубона, Швајцарска |
Гроб | Куртеа де Арђеш, Румунија |
Религија | Православац |
Супружник | Краљица Ана Од Румуније |
Потомство | Sophie of Romania, Elena of Romania, Maria of Romania, Margareta of Romania, Irina of Romania |
Родитељи | Карол II Румунски Јелена од Грчке и Данске |
Династија | Хоенцолерн-Сигмаринген од Румуније |
Краљ Румуније | |
Период | 20. јул 1927 — 8. јун 1930; 6. септембар 1940 — 30. децембар 1947. |
Претходник | Фердинанд Румунски Карол II Румунски |
Наследник | функција укинута |
Потпис |
Рођен је као син Карола II (тада принц-регент Румуније) и Елене од Грчке. Регент Карол је 1925. упао у љубавну аферу, због чега се привремено одрекао престола. Тако је децембра 1925. Михај проглашен за наследника престола.
После смрти свога деде Фердинанда у јулу 1927, шестогодишњи Михај крунисан је за новог краља. Уместо њега је владало регентско намесништво, чији су чланови били његов стриц принц Никола, патријарх Мирон Криста и главни срески судија.
Године 1930, Карол II се вратио у Румунију на позив политичара незадовољних владавином регентског намесништва и преузео престо од малолетног Михаја. Михај је након тога добио титулу принца-регента, односно следећег наследника престола. Када је напунио 18 година, добио је место у Румунском сенату, јамчено уставом из 1938. године[1].
Септембра 1940. године, профашистички премијер, генерал Јон Антонеску, извршио је државни удар, срушивши с власти Карола II. Антонеску је успоставио диктатуру и за новог краља устоличио 18-годишњег Михаја[2] (иако је устав враћен 1944, а парламент почео с радом 1946. године, Михај није полагао заклетву накнадно, нити му је парламент потврдио власт над Румунијом). Иако је по теорији био врховни заповедник војске и имао задатак да поставља министра, све до августа 1944. године био је само марионета у рукама осталих политичара.
До августа 1944. године, јединице Црвене армије биле су све ближе граници с Румунијом, а Антонеску је још увек држао власт. Дана 23. августа, Михај, просавезнички оријентисани политичари, група официра и наоружани комунисти извели су пуч против Антонескуа. Михај је затим преко радија прогласио прекид ватре, прогласио сврставање Румуније уз Савезнике и објавио рат Немачкој.
На крају рата, Михај је био одликован Легијом за заслуге од стране Харија Трумана[3] и Орденом победе од Јосифа Стаљина „због заслуга око рушења профашистичке владе, проглашења рата Немачкој и сврставања уз Савезнике у тренутку када још није био известан крај рата“.
Марта 1945. године, Михај је под притисцима са свих страна био принуђен да призна просовјетску владу на челу с Петруом Грозом. Наредне две године није имао никакву власт и више је био фигура у политици.
Румунија је до 1947. године била последња монархија у Источном блоку. Дана 30. децембра 1947, Михај је био присиљен да потпише абдикацију[4][5][6]. Истог дана, влада је прогласила трајно укидање монархије и успостављање Народне републике.[7].
Дана 3. јануара 1948. године, Михај је напустио Румунију. Пет месеци касније, у Атини се оженио принцезом Аном од Бурбон-Парме. Првобитно су живели у Енглеској[8], а затим су се преселили у Швајцарску. Румунске власти су му 1948. одузеле румунско држављанство.
Дана 30. децембра 1990. године, Михај и неколико чланова краљевске породице посетили су Румунију с једнодневном визом. Међутим на путу до гробова својих предака у катедрали Куртеа де Аргеш, пресрела их је полиција и отпратила назад на аеродром да што пре напусте земљу[9].
Године 1992, Михају је допуштено да посети Румунију на дан Ускрса. Пошто га је дочекало више од милион људи[10], влада Јона Илијескуа забранила му је долазак у Румунију наредних пет година.
Године 1997, након пораза Илијескуове владе, Константинескуова влада вратила му је румунско држављанство и допустила улазак у Румунију. Од тада, Михај повремено живи у Швајцарској и у двору Сарвашин код Арада, за који је влада предвидела да буде резиденција за бивше владаре државе.
Учествовао је у паради победе у Москви 2010. године, као последњи живи врховни заповедник неке европске државе током Другог светског рата.
У анкети спроведеној у јануару 2012. године, Михај је завршио на првом месту као јавна особа којој румунски грађани највише верују, на далеко вишој лествици од било којег тадашњег политичара[11].
Октобра 2012. године, током прославе Михајевог 91. рођендана, трг у Букурешту је прозван по њему[12].
16. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern | ||||||||||||||||
8. Леополд од Хоенцолерна | ||||||||||||||||
17. Josephine of Baden | ||||||||||||||||
4. Фердинанд Румунски | ||||||||||||||||
18. Фернандо II Португалски | ||||||||||||||||
9. Антонија од Португалије | ||||||||||||||||
19. Марија II Португалска | ||||||||||||||||
2. Карол II Румунски | ||||||||||||||||
20. Алберт од Сакс-Кобург и Гота (= 30) | ||||||||||||||||
10. Алфред од Сакс-Кобург и Гота | ||||||||||||||||
21. Викторија Хановерска (= 31) | ||||||||||||||||
5. Марија од Единбурга | ||||||||||||||||
22. Александар II Николајевич | ||||||||||||||||
11. Марија Александровна | ||||||||||||||||
23. Марија Александровна | ||||||||||||||||
1. Михај Румунски | ||||||||||||||||
24. Кристијан IX Дански | ||||||||||||||||
12. Ђорђе I Грчки | ||||||||||||||||
25. Лујза од Хесен-Касела | ||||||||||||||||
6. Константин I Грчки | ||||||||||||||||
26. Константин Николајевич | ||||||||||||||||
13. Олга Константиновна | ||||||||||||||||
27. Александра од Саксе-Алтенбурга | ||||||||||||||||
3. Јелена од Грчке и Данске | ||||||||||||||||
28. Вилхелм I Немачки | ||||||||||||||||
14. Фридрих III од Немачке | ||||||||||||||||
29. Аугуста од Сакс-Вајмар-Ајзенаха | ||||||||||||||||
7. Софија од Пруске | ||||||||||||||||
30. Алберт од Сакс-Кобург и Гота (= 20) | ||||||||||||||||
15. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота | ||||||||||||||||
31. Викторија Хановерска (= 21) | ||||||||||||||||
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Краљица Ана | 18. септембар 1923. | 1. август 2016 |
име | слика | датум рођења | супружник |
---|---|---|---|
Принцеза Маргарета | 26. март 1949. | Раду Дуда | |
Принцеза Јелена | 15. новембар 1950. | Робин Медфорт-Милс; Александер Филипс Никсон Мекатир | |
Принцеза Ирина | мини|50п | 28. фебруар 1953. | Џон Кројгер; Џон Вокер |
Принцеза Софија | 29. октобар 1957. | Ален Мишел Леонс Бјарни; развели се 2002. | |
Принцеза Марија | 13. јул 1964. | Казимјеж Вјеслав Мистковски; развели се 2003. |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.