Фармакокинетичке интеракције су интеракције између истовремено примењених лекова, које се одигравају на свим фармакокинетичким параметрима (ресорпција, дистрибуција, метаболисања и излучивање). Два лека истовремено примењена могу променити дејство један другом (тако нпр. лек „А“ мења концентрацију лека „Б“ који стиже на место деловања).[1][2]
Епидемиологија
Од 2008. године, међу одраслим особама у Сједињеним Америчким Државама старијим од 56 година, 4% је узимало лекове и/или суплементе који су их довели у опасност од велике интеракције са лековима.[3] Потенцијалне интеракције лек-лек су се временом повећале[4] и чешће су код мање образованих старијих чак и након контроле старости, пола, места становања и коморбидитета.[5]
Интеракција на нивоу ресорпције
На нивоу ресорпције интеракција лекова може бити:[6]
- Успорена ресорпција
Настаје истовременом применом лекова који инхибишу пражњење желуца (нпр. атропин или опијати). Такође додавање адреналина локалним анестетичким средствима успорава њихову ресорпцију са места убризгавања, услед вазоконстрикције крвних судова.
- Убрзана ресорпција
Настаје након примене неких лекова, као што су нпр. метоклопрамиди.
- Смањена ресорпција
Смањена ресорпција може бити последица хемијских реакција, као што је реакција између калцијума и тетрациклина. Такође, нпр хлестирамин може ступити у интеракцију са верфарином и дигоксином и на тај начин смањити њихову ресорпцију.
Интеракција на нивоу дистрибуције
Један лек може да промени дистрибуцију другог, истовремено примењеног лека. Тако нпр. повећање слободне фракције једног лека у плазми (због његовог истискивања из везе са беланчевинама плазме) најчешће се регулише повећаном елиминацијом. На тај начин успоставља се иста укупна концентрација лека као и пре примене „истискивача“ из везе са беланчевинама плазме. Ове интеракције су ретко од клиничког значаја.
Промена дистрибуције може имати и клинички значај у следећим случајевима;[6]
- Појава токсичности изазвана пролазним (транзиторним) повећањем концентрације слободне фракције лека, до успостављања новог - енгл. .
- Ако се доза лека одређује према концентрацији лека у плазми, пре појаве интеракције (пре примене „истискивача“).
- Ако истовремено примењени лек успорава елиминацију првог лека, тако да се концентрација првог лека у плазми повећава у току дужег времена и доводи до токсичности.
Интеракције на нивоу метаболисања
Преко 200 лекова индукује микрозомне ензиме у јетри и на тај начин смањује концентрацију и ефикасност истовремено примењених лекова. Овом индукцијом може да се развије (споро) толеранција на супстрате одговарајућих ензима.
Интеракција на нивоу излучивања
На нивоу излучивања лекова најзначајнији механизми су;[6]
- Промена протока мокраће и/или промена
Промена мокраће се користи у циљу повећања излучивања слабо киселих материја, као мера у лечењу тровања овим материјама (нпр тровања аспирином или барбитуратима)
- Инхибиција тубуларне секреције
Неки лекови инхибишу тубуларну секрецију (нпр пробеницид, инхибише секрецију пеницилина) што продужава њихово дејство.
- Промена везивања за албумине плазме
Ова пизмена, у везивању за албумине плазме, доводи до промена вредности филтрације)
Извори
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
