Трновче (Велика Плана)

За друге употребе, погледајте Трновче (вишезначна одредница).

Трновче је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 757 становника (према попису из 2011. било је 856 становника).^[1]

Трновче
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Велика Плана
Становништво
— 2022.	757
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 23″ С; 21° 06′ 13″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	77
Трновче Трновче на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака

Географија

Трновче је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Налази се на путу Велико орашје –Крњево -Трновче – Милошевац - Лозовик који се спаја са Цариградским путем и недалеко од пруге Смедерево – Велика Плана. Ово село се налази на левој обали Велике Мораве на удаљености око 37 км од Смедерева и око 12 км од Велике Плане И претежно је равничарско село са надморском висином од 89 м. Трновче има око 350 домова и 1060 становника по попису од 2004 године, а простире се на 1120 хектара.

Историја

Село се налази северно од Великог Орашја, у пространој долини Мораве. О оснивању овога насеља постоји исто предање као и за суседна насеља Крњево и Велико Орашје. Сама Велика Плана настаје тек крајем 19.века, мада се верује да је на просторима Велике Плане некада било римско одмаралиште и војни логор, при крају 19. века у Плани није било више од десетак кућа.По предању постојало је старо насеље Ливада-Ливадица на месту које се зове Селиште, у близини Крњева, Орашја и Трновча. Због Турака се становништво овога насеља раселило, па су једни основали данашњу Ливадицу (пожаревачку). Други су основали Велико Орашје, а трећи се населе у Савановац, па како су и ту били на удару Турцима, уклоне се одатле, те једни заснују Крњево, а други оду у трње ка Морави и оснују данашње Трновче. Са Орашијем, Трновче је чинило општину до краја 19. века. У првој половими 18. века Трновчани су саградили прву цркву која се звала Маџарска, иначе су ову цркву користила сва околна насеља. Ова црква је убрзо напуштена, јер је Морава поплавила и цркву и гробље.

Трновче се помиње у арачким списковима и имало је 1818. године 35 кућа а по попису из 1921. године у селу је било 293 куће са 1.393 становника.

За најстарије породице се сматрају Влајковци, Чолаци и Пурићи. Влајковци и Чолаци су старином од Косова и њихови су преци овамо дошли из старог насеља Ливадице. Обе су породице данас многобројне и имају велики број кућа. Зову се општим именом Влајковци и Чолаци, али имају разна презимена. Остале су породице дошле из разних крајева.` . (подаци крајем 1921. године).^[2][3]

Култура

У самом центру села Трновче, налази се парк где постоји споменик палим борцима у 1 и 2 светском рату, дом културе са унутрашњом и спољашњом позорницом, месна заједница и дом здравља. Тик иза , кроз парк, улази се у двориште основна школa и забавиште. Деца из овог краја се истичу као најбоља по учењу у општини Велика плана али и на факултетима. KУД ’’Ђура Јакшић ’’ је активан и постоји фолклор, актив жена, драмска секција , библиотека и клуб извиђача. Фудбалски клуб ’’Полет’’, настао је 1943 године, а од осталих спортова издвајају се шах, стони тенис, стрељачки клуб као и пар мештана који се баве коњичким спортом. Постоје и 3 радње, 1 кафана и 1 кафић, 2 терена намењена спортским активностима, задруга, сепарација , црква и сеоско гробље. Месна заједница помаже рад фудбалског клуба, риболовачког клуба и извиђача, али организује турнире у складу са интересовањем.

Иако је мало село, Трновче , је постигло значајне резултате у многим областима, понајвише у култури (ФЕДРАС), хранитељству, корпарству и задругарству али Трновчани су истицани и као врсни ратари , сточари, ловци и спортисти. У почетку Трновчани су се бавили сточарством и рибарством, касније је плетарство била примарна делатност у селу, чак и данас неке породице одржавају овај ретки и лепи занат. Корпари су имали интернационалну производњу.

У Трновчу је зачет ФЕДРАС, илити Фестивал драмских аматера села, настао је 1973 године, са трајањем од 1-5 априла, и трајао је успешно 17 година, све до 1990, када је преселен ван села.

Трновчани су прихватили хуману дужност да буду старатељи деце Центра за породични смештај ’’ Рада Младеновић – Црна’’ из Милошевца. У њихове домове, смештено је, негује се и школује сразмерно велики број деце из ове установе. Децу прихватају као своју, и брину о школовању и професионалном усмерењу деце, док породице похађају семинаре (из области хранитељства, здравственог, педагошког, и псиолошког образовања ) и прихаватају помоћ стручњака из Центра.

Становништво се бави претежно земљорадњом и сточарством, али и занатством (корпе и намештај од природног прућа). Близина Велике Мораве омогућава и бављење риболовом. Што се тиче образовне структуре становништва 60% су са основном школом. 40% са средњом и око 10% је са вишом и високом школом.

Демографија

У насељу Трновче живи 830 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,5 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 328 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.565 1953. 1.608 1961. 1.546 1971. 1.425 1981. 1.318 1991. 1.272 1.205 2002. 1.060 1.128 2011. 856 2022. 757

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			1.052	99,24%
Муслимани			3	0,28%
Хрвати			2	0,18%
Црногорци			1	0,09%
непознато			2	0,18%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	6			3
80+	7			18
75—79	18			25
70—74	38			43
65—69	50			61
60—64	27			35
55—59	19			26
50—54	36			32
45—49	40			30
40—44	45			29
35—39	26			37
30—34	29			31
25—29	22			22
20—24	28			24
15—19	29			37
10—14	43			38
5—9	33			33
0—4	18			22
Просек :	41,5			43,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 356 363 380 373 370 354 328

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 80 78 38 50 32 23 15 7 2 3 3,23

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	420	110	270	20	20	0
Женски	453	64	277	103	8	1
УКУПНО	873	174	547	123	28	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	211	97	0	2	44
Женски	123	70	0	0	17
УКУПНО	334	167	0	2	61
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	9	22	3	13
Женски	1	2	13	3	2
УКУПНО	10	11	35	6	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	2	3	3
Женски	0	0	2	6	7
УКУПНО	0	2	4	9	10
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	2

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
2. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице и из „Летописа“ села Трновче, Бр.91./928.
3. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• Извор ``Трновче“ - Мр Дарко Ивановић , издато 2011 године
• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()