(транскр. Јетел, стилизовано као ) је српски телекомуникациони оператор са седиштем у Београду. Налази се у власништву чешке инвестиционе групе . Од 2020. други је највећи оператер мобилне телефоније са тржишним уделом од 36,98%.[3]
| Yettel | |
|---|---|
 | |
Ранији назив | (1994—2006) (2006—2022) |
| д. о. о. | |
| Делатност | телекомуникације |
| Основано | 1. март 2022. (тренутни облик) 1994. (основано) |
| Седиште | Омладинских бригада 90, Београд |
Руководиоци | Марек Слачик (директор) Маријан Мајк Мишел (директор) Јан Кадник (директор) |
| Производи | , , , , , |
| Приход |  508,30 милиона евра (2023)[1] |
| Профит | 77,07 милиона евра (2023)[1] |
| Укупна актива | 391,46 милиона евра (2023)[2] |
| Укупан капитал | 297,93 милиона евра (2023)[2] |
| Власник | |
Број запослених | 1.848 (2023)[2] |
| Веб-сајт | |
Компанија је основана 15. априла 1994. године, под именом Мобтел Србија (пун назив: Мобилне телекомуникације Србија), као заједничко предузеће БК Трејд из Москве на челу са браћом Карић (51% акција) и јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“ из Београда (49% акција).
- Пуштање у рад је било 31. децембра 1994. године путем тадашње аналогне НМТ мреже која је покривала веће урбане средине и главне путне саобраћајнице - односно 60% становништва и 12% територије Србије. Позивни број НМТ мреже је био 061 (међународни: +381 61); Пуштање у рад је извршио, тадашњи председник владе, Радоје Контић.
- 15. октобра 1996. године Мобтел је поред ове увео и нову, дигиталну 063 GSM мрежу;
- 15. јула 2003. године компанија Мобтел прва је у Србији увела GPRS мрежу, односно 2.5 генерацију мобилне телефоније;
- 25. новембра 2003. године Мобтел је представио EDGE стандард за пренос података (2.75G или слабија 3G) који омогућава пренос података брзинама до 384 килобита по секунди[4];
- Почетком 2004. године Мобтелова GSM мрежа је добила још један позивни број 062 (+381 62), који се од тада користи поред позивног броја 063;
- 22. новембра 2004. године представљена је и пуштена у пробни рад прва 3G мрежа у Србији, заснована на UMTS стандарду. Том приликом представљене су и услуге гледања телевизијског програма путем мобилног телефона, праћење саобраћаја на ауто-путу уживо као и брзи пренос видео и аудио садржаја[5];
- У првом кварталу 2006. године НМТ мрежа је искључена из комерцијалне употребе, а потпуно је угашена, касније, исте године.
- 1. марта 2007. године Теленор је у Србији пустио у комерцијални рад прву 3G (UMTS) мрежу која омогућава пренос података великим брзинама и услугу видео позива свим својим корисницима (постпејд и припејд), без додатних пријављивања за ту услугу.[6]
- 1. марта 2008. године Теленор је добио још један позивни број 069 (+381 69), који је пуштен у комерцијалну употребу 12. маја исте године поред позивних бројева 063 и 062;[7]
- 25. марта 2015. године Теленор је пустио у комерцијални рад 4G (LTE) мрежу
Одузимање лиценце
Дана 29. децембра 2005. Влада Србије је Мобтелу одузела лиценцу за обављање телекомуникационих делатности због неисплаћених дивиденди држави 1990-их година.
Влада Србије је постала већински власник компаније (70%), док је део компаније купио аустријски конзорцијум са (30% акција), након чега компанија мења име у Моби 63.
Аукција
Дана 31. јула 2006. већински пакет акција Моби 63 продат је (70% које је држава имала) норвешком Теленору за 1,513 милијарди евра[8] што му је омогућило да преузме и осталих 30% акција од аустријског конзорцијума. Услов за преузимање осталих 30% акција је била понуда виша од милијарду и 100 милиона евра.[9]
Дана 31. августа 2006. Моби 63 званично прелази у власништво Теленора[10] и мења име у Теленор д. о. о.[11]
Марта 2018. године, чешки инвестициони фонд ППФ је купио компанију од норвешког Теленора.
Лиценца за фиксну телефонију
Дана 22. јануара 2010. РАТЕЛ одлучује.[12] да Теленору додели другу лиценцу за изградњу, поседовање и експлоатацију јавне фиксне телекомуникационе мреже и пружање услуга јавне фиксне телекомуникационе мреже у Србији, на основу јавног конкурса за избор другог оператора фиксне телефоније[13]
Дана 19. фебруара 2010. РАТЕЛ уручује[14] Теленору другу лиценцу за фиксну телефонију у Србији, чиме се званично укида монопол Телекома Србије у овој области.
Теленор је лиценцом обавезан да у року од годину дана почне да пружа услуге фиксне телефоније.
Дана 7. јула 2010. Теленор тужи РАТЕЛ Управном суду у Београду због дискриминаторске и превисоке накнаде за позиве из своје мобилне мреже ка фиксној мрежи Телекома Србије[15]
Током августа 2011. Теленор обуставља судски процес против РАТЕЛ-а[16] услед одлуке коју је то тело донело[17] у јуну 2011. године, а која се односи на регулацију велепродајних цена позива из мреже у мрежу. Тиме је обезбеђено поштовање основних начела недискриминације између телекомуникационих оператора, а чије непоштовање је било предмет тужбе Теленора против РАТЕЛ-а[15].
Оптички интернет и ИПТВ
Почетком 2021. године, „Теленор” је најавио да ће ускоро уврстити у понуду и оптички интернет, те IPTV.[18] Ради брзог остварења ових планова, „Теленор” није развио сопствену инфраструктуру, већ је изнајмио постојећу од највећег конкурента, компаније „Телеком Србија”. Ово је изазвало контроверзе и незадовољство појединих учесника на тржишту, попут „Јунајтед групе”, и њиховог провајдера у Србији, СББ-а. Сходно овој позицији, договор „Телекома” и „Теленора” је постигнут како би се умањио утицај информативних канала „Јунајтед групе”, примарно из пословних и политичких разлога.[18] Упркос томе, „Теленор” је званично лансирао своју нову услугу у новембру 2021. године, и то под брендом „Хипернет”.[19] Иако се „Хипернет” нуди одвојено од мобилних услуга, „Теленор” је тиме постао (после „Телекома”) тек други учесник на тржишту телекомуникација у Србији који нуди све четири раширене телекомуникационе услуге ("quadruple play" — фиксна телефонија, мобилна телефонија, интернет и кабловска телевизија).
Улазак у банкарски сектор у Србији
Дана 26. априла 2013. Теленор је саопштио да је постигао споразум о куповини КБЦ банке у Србији. Према договору, Теленор ће купити 100% удела у КБЦ Банци, док ће Сосијете Женерал Банка преузети портфолио клијената КБЦ Банке који подразумева 81.000 физичких лица, предузетника, малих и средњих предузећа.[20] Тиме је Теленор основао Теленор банку, прву онлајн банку у Србији, која од октобра 2019. године мења назив у Моби банка.
У јулу 2017. постигнут је договор о успостављању стратешког партнерства између Теленор банке и инвестиционог фонда Ривер Стикс из Бугарске, који није реализован, чиме би овај фонд постао власник 85% акција банке. Народна банка Србије као регулатор финансијског тржишта није дала сагласност због неиспуњавања прописаних услова[21].
Теленор Србија је у марту 2018. продат чешкој инвестиционој групи ППФ за 2,8 милијарди евра. По овом споразуму, фирма је задржала назив "Теленор" још четири године, када је 1. марта 2022. званично преименована у Yettel.[22]
- Укупан број корисника Теленорове мреже на крају 2013. године износио је 3.063.172. Од тог броја 53,77% корисника на припејду и 46,27% на постпејду.[23]
Тржишно учешће ове мреже на крају 2014. године[24]:
- по броју корисника 33,3%
- по укупном годишњем приходу 40,3% и највеће је међу оператерима у Србији
- по укупном одлазном саобраћају 37,2%
- по укупном броју послатих кратких текстуалних порука 34,1%
- по укупном броју послатих мултимедијалних порука 36,5%
Теленор има лиценцу за рад ГСМ мреже у опсегу 900 и 1800 , за УМТС/ИМТ 2000 мрежу у опсегу 900 и 2100 и за 4Г (ЛТЕ) мрежу на опсегу 800 и 1800 мегахерца. Лиценцу за 3Г мрежу је добио 31. августа 2006. са важењем од 10 година и она је обновљена 2016 на још 10 година. У 2014 години је додељена и лиценца за 4Г мрежу.
- Покривеност територије Србије ГСМ сигналом је 99%
- Покривеност становништва Србије ГСМ сигналом је 99,38%
- Покривеност територије Србије УМТС сигналом је 95,75%
- Покривеност становништва Србије УМТС сигналом је 98,14%[24]
- Идентификациони код (ИМСИ) Теленорове мреже је 220-01, а позивни бројеви Теленорове мреже су 062 (међународни +381 62), 063 (међународни: +381 63) и 069 (међународни +381 69).
- Роминг је омогућен у 158 земаља света, односно у 369 мрежа иностраних мобилних оператора, 2 поморске, 1 авио и 1 сателитској мрежи.
- До краја 2020. године Теленор је има преко 8.000 базних станица.[24]
- Почетком 2011. године Теленор је пустио у рад један од најмодернијих дата центара на подручју југоисточне Европе – Теленор дата центар, у коме је смештено ново језгро Теленор мреже.[25]
- Дана 21. јуна 2019. Теленор је пустио у тестни рад прву 5Г базну станицу. Она се налази у Научно технолошком парку у насељу Звездара у Београду.
Подаци о 3Г мобилној мрежи
ЕДГЕ мрежа која представља 2,75 генерацију мобилне телефоније или слабију 3Г има идентичну покривеност сигналом као и ГСМ мрежа. Ова мрежа је у комерцијалној употреби од новембра 2004. године.
Својим УМТС, ХСДПА и ХСПА+ (3Г и 3,5Г - генерација мобилне телефоније) сигналом Теленор покрива преко 83,68% популације Србије[24]
Теленор Србија 3Г мрежа подржава следеће технологије широм Србије, као и на свим битнијим путним правцима[26]: WCDMA, ХСДПА, ХСПА i ХСПА+ са следећим максималним теоретским брзинама:
- ХСПА+ 42 - до 42 Мбпс проток при преузимању и до 5.76 Мбпс протока при слању података
- ХСПА+ - до 21 Мбпс проток при преузимању и до 5.76 Мбпс протока при слању података
- ХСПА - до 14.4 Мбпс проток при преузимању и до 2 Мбпс протока при слању података
- ХСДПА - до 7.2/3.6 Мбпс проток при преузимању и до 384 Кбпс протока при слању података.
Историјат
- 14. децембра 2007. године Теленор је склопио уговор са компанијом о изградњи националне 3Г и 3.5 Г мреже високог квалитета у наредне четири године.[27]
- 15. септембра 2011. године Теленор покреће пројекат под називом „Паметна мрежа“ који обележава нову етапу у еволуцији мреже и који за циљ има промовисање перформанси.[28] нове, брже Теленорове мреже[29]
- Дана 1. марта 2012. године Теленор је саопштио да је његова Паметна мрежа доступна на територији целе Србије.[30]
- 19. јунa 2012. године Теленор је започео процес унапређења и проширења своје мреже на напреднији ХСПА+ стандард са максималним теоријским брзинама до 42 Мбпс при преузимању података, уводећи ову технологију у шест градова у Србији.
- 20. јулa 2012. године Теленор је обавестио јавност да је месец и по дана пре предвиђеног рока завршио процес унапређења своје мреже на ХСПА+ 42 Мбпс стандард и омогућио свим корисницима на подручју покривености 3Г мрежом боље искуство приликом коришћења интернет сервиса на мобилним уређајима.[31]
Подаци о 4Г мобилној мрежи
Половином 2010. године Теленор је започео пројекат обнављања постојеће мреже (НГН транзиција), као главном предуслову за увођење наредних генерација мобилне телефоније (4Г) и пратећих напредних сервиса. На реализацији пројекта ангажоване су компаније , и .[32]
Потписивањем првог комерцијалног уговора о пружању услуге фиксне телефоније дана 20. јануара 2011, компанија Теленор је испунила формални услов из лиценце за другог оператера фиксне телефоније. У циљу даљег развоја и пружања услуга[34] у области фиксне телефоније, Теленор је саопштио да ради на постављају оптичке инфраструктуре кроз главне правце у Србији и мења приступну мрежу у мобилној телефонији са циљем да приступ широкопојасном интернету буде лакши и бржи за већи број грађана, док се не реше преостала отворена питања везана за пружање услуга у области фиксне телефоније у Србији, а која се тичу коришћења инфраструктуре Телекома Србије.[35]
- Са Викимедијом
- Дана 28. фебруара 2012. Теленор Група и Фондација Викимедија објавиле су партнерство у оквиру којег ће Теленоровим корисницима у Азији и југоисточној Европи бити омогућен бесплатан приступ Википедији преко мобилног телефона. Понуда је доступна за 135 милиона мобилних корисника. У партнерство је за сада ушло седам земаља у којима Теленор послује: Тајланд, Малезија, Пакистан, Бангладеш, Индија, Црна Гора и Србија, а очекује се да ће до краја године бити још потписница. Овај споразум ће почети да се спроводи у другом кварталу 2012.[36]
- Са Министарство унутрашњих послова Републике Србије
- Дана 17. јуна 2011. министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и извршни директор Теленора Ћел Мортен - Јонсен потписали су споразум о примени филтера за блокаду приступа илегалним сајтовима са елементима сексуалног злостављања деце и представили јавности детаље тој пројекта.
- Како је речено, Теленоров корисник који са мобилног телефона или рачунара покуша да приступи сајту са недозвољеним садржајем, аутоматски ће бити информисан да покушава да приступи забрањеном сајту, а МУП ће тежити ка томе да такву сарадњу успостави и са другим оператерима у земљи.[37]
- Са сервисом Дизер
- 4. фебруара 2013. Теленор је на основу партнерства Теленор Групе[38] са једним од највећих музичких стриминг сервиса у свету- Deezer, тржишту Србије представио нову платформу (засновану на клауду) за слушање и располагање музиком, као нови сервис у својој понуди под називом Теленор Дизер. Сервис располаже понудом од преко 53 милиона песама домаћих и страних извођача које се могу преслушавати у онлајн и офлајн режиму.[39]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
