С-75 Двина

С-75 Двина (рус. С-75 Двина, НАТО ознака: "SA-2 Guideline") је совјетски против-авионски систем с ракетом земља-ваздух који су између 1953. и 1957. развиле војни заводи Расплетин КБ-1, Грушин МКБ Факел и НПО Лавочкин. У оперативну службу ушао је 1957. и временом је постао најкоришћенији антиавионски систем у историји, а користи се и дан данас. Прво успешно рушење непријатељске летјелице С-75 је заблежио 7.10. 1959. када је над Кином оборен тајвански РБ-57Д (на 20 km висине). Овај успех Кинези су службено приписали својој авијацији с циљем прикривања моћног система који им је био на располагању. Међународну славу С-75 Двина је стекла 1.5. 1960. када је над совјетским небом у Свердловској области срушен ЦИА-ин шпијунски авион Локид У-2, затим када је 27.10. 1962. током Кубанске ракетне кризе оборен још један авион таквог типа над Кубом. Систем је касније активно коришћен од стране северновијетнамске војске у Вијетнамском рату при одбрани Ханоја и Хајфонга, а коришћен је и у другим (углавном азијским) ратовима. Током наредних деценија систем је стално модернизован и постоји више варијанти међу којима су основне С-75 Двина, С-75М-2 Волхов-М, С-75 Десна, С-75М Волхов и С-75М Волга. Уз СССР, модификоване моделе Двине производили су још Кина(HQ-1, HQ-2, HQ-3 и HQ-4) и Иран (Сајад-1), а касније и конвертоване моделе земља-земља (ЦСС-8 и Тондар-69).

С-75 Двина
С-75 Двина изложена у немачком Котбусу.
Основне карактеристике
Земља порекла	СССР  Русија
Намена	против ваздушна одбрана
Произвођач	Расплетин КБ-1 (бојева глава) Грушин МКБ Факел (ракета) НПО Лавочкин
Почетак производње	1957.
Уведен у употребу	1957 - до данас
Први корисник	СССР
Досег	макс. домет 44 км, макс. Висина 25 км
Димензије и маса
Дужина	10,6
Опрема
Главно наоружање	ракета калибра 700мм, брзине 3,5 маха на чврсто гориво, високоексплозивна бојева глава 200кг
Споредно наоружање	радио навођење, фиксна лансирна рампа
Мотор	I степен на чврсто гориво, a II степен на течно
Посада

Оперативна употреба

• Вијетнамски рат (1955–1975)
• Други индијско-пакистански рат (1965)
• Шестодневни рат (1967)
• Индијско-пакистански рат (1971)
• Јомкипурски рат (1973)
• Ирачко-ирански рат (1980–1988)
• Заливски рат (1990–1991)
• Рат у Абхазији (1992–1993)

Корисници

Тренутни корисници означени плавом и бивши означени црвеном бојом.

Тренутни корисници

•  Јерменија: 79 лансера
•  Азербејџан: 25
•  Бугарска: 18
•  Египат: 240 (модел Тајер ал-Сабах)
•  Иран:300 лансера (углавном кинески HQ-2J и локалниСајад-1)
•  Јемен
•  Кина
•  Киргистан
•  Куба
•  Либија
•  Молдавија: 3 лансера
•  Монголија
•  Мјанмар: 48
•  Пакистан: кинески HQ-2B
•  Румунија
•  Сирија: 275
•  Северна Кореја: do 270
•  Судан
•  Таџикистан
•  Вијетнам: 280
•  Зимбабве

Бивши корисници

•  Авганистан
•  Албанија: 84 лансера
•  Алжир
•  Чехословачка: 23
•  Грузија
•  Источна Немачка
•  Индија
•  Индонезија
•  Ирак
•  Мађарска
•  Пољска
•  Русија: већина ван употребе од 1991. до 1996., остатак се користи за вежбање
•  Сомалија
•  СФРЈ (РВ и ПВО): прешло у службу држава наследница и напуштено убрзо (в. Музеј ваздухопловства Београд)
•  СССР: прешло у службу држава наследница

Спољашње везе

• (језик: енглески) S-75 na Encyclopedia Astronautica
• (језик: руски) S-75 Архивирано на веб-сајту (4. март 2016), Said Aminov, "Vestnik PVO"
• (језик: руски) S-75, Vitalij Kuzmin, "Military Paritet"