From Wikipedia, the free encyclopedia
Стари град у Јерусалиму (хебр. [], арап. [], јерм. []) представља стари део града Јерусалима, који је утврђен зидинама. Простире се на површини од 0.9 km² модерног града Јерусалима. Унутар Старог града се налазе неке од најважнијих верских обележја: Храмовна гора и Зид плача (за јевреје), Храм Васкрсења Христовог (за хришћане), и Купола на стени (Омарова џамија) и џамија Ел Акса (за муслимане).
 |
.jpg)
Јордан је 1980. године предложио, а 1981. године је уврштен Стари град у Јерусалиму на Унесковој листи Светске баштине. 1982. године Јордан је тражио, и Стари град је уврштен на Унеско листу Светске баштине у Опасности. 2011. године Унеско организација је издала саопштење и виђење Источног Јерусалима као "делу окупиране Палестинске територије, и да се статус Јерусалима мора да буде решен у сталним преговорима о статусу."
У 2010. години су нађени најстарији фрагменти натписа на спољашњој страни зидина Старог града.
Стари град је традиционално подељен у четири неједнака дела, а данашњи називи су уведени тек у 19. веку.
Данас је Стари град у Јерусалиму, подељен на:
Муслиманска четврт(арапски: حارة المسلمين, Ḩārat al-Muslimeen) је највећа и најнасељенија од четири кварта, и налази се на североисточном делу Старог града. У овој четврти живи 22000 становника(2005), али има и мешовитог становништва.
Хришћанска четврт(арапски: حارة النصارى, Ḩārat an-Naşāra)се налази у северозападном делу Старог града. Унутар хришћанске четврти је и једно од најсветијих хришћанских места, а то је Храм Васкрсења Христовог, ту је и седиште грчког Православног Патријарха Јерусалимског у оквиру комплекса Храма. У непосредној близини је и манастир Светих архангела Михаила и Гаврила, који је 1312/13. године основао и подигао краљ Милутин.
Јеврејска четврт (хебрејски: הרובע היהודי, HaRova HaYehudi, такође позната и као HaRova, арапски: حارة اليهود, Ḩārat al-Yahūd) се налази у југоисточном делу Старог града, опасана зидинама, а на западу се простире до Зида плача(Западни зид)/ Јерусалимски Храм. Године 1967. у тзв. Шестодневном рату, израелске снаге су освојиле један део те четврти(уништиле и раселиле становнике суседне "Мароканске четврти", ради прилаза Зиду плача) који је био уништени и одакле су исељени Јевреји 1947. године. Тада су и обновили тај део четврти и поноово населили са својим сународницима, тако да је по попису 2003. године ту живело 2348 становника.
Јерменска четврт(јерменски: Հայկական Թաղամաս, Haykakan T'aġamas, Aарапски: حارة الأرمن, Ḩārat al-Arman)је најмањи од о четири дела Старог града. Иако су Јермени хришћани тај кварт се разликује од Хришћанске четврти. Од око 5000 Јермена који живе у Јерусалиму, њих око 500 су становници Старог града. Власник земљишта је Јерменска апостолска црква која поседује још вредне имовине по Јерусалиму. 1975. године је основана и Богословија у јерменској четврти.
На зидинама Старог града су у почетку за време крсташких времена постојале четири порте(врата), на свакој страни зидина Старог града. Да би за време Сулејмана Величанственог биле подигнуте зидине и једанаест порти које су имале значајна разна имена и имена градова, којима су водили путеви из Јерусалима.
.JPG)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
