Српски орао
двоглави хералдички орао, симбол Срба From Wikipedia, the free encyclopedia
Српски орао је двоглави хералдички орао, уобичајени симбол у српској хералдици и вексилологији. Двоглави орао и крст са четири оцила су главни хералдички симболи који представљају национални идентитет Срба вијековима.[1] Поријекло води од средњовјековне династије Немањић.[1] Орао, заједно са оцилима, користи се у савременом дизајну грба Србије, а сам орао на грбу Црне Горе.


Историја
Средњи вијек
Двоглави орао је усвојен у средњовјековној Србији из византијске културе. Византијско хералдичко значење двоглавог орла је да главе представљају двоструки суверенитет цара (секуларни и вјерски) и/или власт византијских царева над Истоком и Западом.
Најстарији очувани двоглави орао Немањића у историјским изворима је приказ ктиторске фреске Мирослава Завидовића у цркви Светог Петра у Бијељом Пољу, из 1190. године.[1] Он је имао сљедеће карактеристике: један врат и двије главе, огрлице на врату и репу, раширена крила, реп у облику љиљана, главе изнад крила, ноге са три прста, док се орао налазио у кругу.[1] Ова врста немањићког орла развијена је између 12. и 15. вијека.[1] Веома је различита од њемачког орла: два врата, без огрлица, реп је у облику листа, главе ниже од крила, ноге са четири прста, са нераширеним крилима.[1] Двоглави орао Немањића (са посебним карактеристикама) био је приказан на детаљима украса и тканина у манастиру Жича (1207—1220), у цркви Богородице Љевишке (1307—1310), украсима одјеће Јована Оливера (1349), детаљима на тканини из манастира Велуће (14. вијек), детаљима у манастиру Манасији (1402—1427), на плочо са грбом Ивана Црнојевића, као и у другим црквама и манастирима.[2]
Почетком 14. вијека, двоглави орао се може чешће видјети на натписима, средњовјековним фрескама и на везу одјеће српске краљевске породице.[3] Српска црква је усвојила, тако да је улаз у манастир Жичу, сједишту архиепископије у периоду од 1219. до 1253. године и традиционалном мјесту крунисања српских краљева, био украшен приказима двоглавог орла.[4] На прстену краљице Теодоре се налази урезан симбол двоглавог орла.[4] Током владавине цара Душана, двоглави орао се могао видјети на свакодневним објектима и документима везаним за државу, као што су воштани печат и декрети.[4] Картограф Анђелино Дулсерат је на мапи коју је израдио 1339. године Српско царство обиљежио заставом са црвеним двоглавим орлом.[4]
Остале српске династије су такође усвојиле симбол као симболичан наставак, као Мрњавчевићи и Лазаревићи. Српски кнез Лазар, за вријеме реновирања манастира Хиландар на Светој гори, урезао је двоглавог орла на сјеверном зиду.[5] Минхенски псалтир је умјетничко дјело богато двоглавим орловима. Двоглавог орла је званично усвојио Стефан Лазаревић након што је добио титулу деспота, друге највише византијске титуле, од цара Јована Палеолога у августу 1402. године у Константинопољу.[6]
Рани нови вијек
Двоглави орао се налази на неколико грбова у Илирском грбовнику, састављеном у раном новом вијеку. Бијелог двоглавог орла на црвеном штиту користила је династија Немањић и деспот Стефан Лазаревић. „Немањићки орао” се налазио на челенки грба Хребељановића (Лазаревићи), док је полу-бијели полу-црвени орао кориштен на челенки грба Мрњавчевића.
Нови вијек и савремено доба

Након османског освајања и окупације која је трајала до почетка 19. вијека, двоглави орао је забрањен као симбол српског суверенитета и државности. Оцила су се чешће користила као још један средњовјековни симбол Срба. Грб је углавном приказиван у облику бијелог орла од 1804. године, када Гавриловић издаје револуционарну заставу засновану на орлу Немањића у Стематографији.[7]
Српска револуција је васкрсла традицију Немањића и двоглави бијели орао је постао грб Србије као симбол независности од Османског царства. Оцила су кориштена као штит на двоглавом орлу на савременом дизајну грба Србије, пратећи традицију успостављену у Краљевини Србији 1882. године.
Грб из 1882. године са бијелим двоглавим орлом, није био немањићког типа, него њемачког, упркос чињеници да он симболизује насљеђе Немањића; грешку је направио илустратор грба Вон Штрел (Нијемац), који је „преварио” Стојана Новаковића (угледног српског историчара и министра) и умјесто немањићког орла нацртао њемачког орла.[8]
Двоглави орао је дио породичних грбова обје српске династије, Обреновића и Карађорђевића.
Краљевски орден Белог орла био је краљевски орао додјељиван српским и југословенским држављанима за достигнућа у миру и рату, или за посебне заслуге Круни, држави или народу, између 1883. и 1945. године.
Галерија
- Грб Мирослава Завидовића
- Орао Стефана Првовјенчаног из Милешеве (1230е)
- Детаљ фреске из цркве Богородице Љевишке (1306–07)
- Детаљ мапе са приказом српске заставе, Анђелино Дулсерт (1339)
- Детаљ фреске деспота Стефана Лазаревића, Манасија (1406–1418)
- Застава и грб Српског царства, Габријел де Валсека (1439).
- Фреска деспота Стефана Лазаревића, Манасија (1406–1418)
- Печат деспота Стефана
- Печат деспота Стефана
- Печат деспота Стефана
- Грб Српске деспотовине, према Виргилу Золизу (1555)
- Грб Српске деспотовине, према Кристофу Силберисену (1576)
- Печат деспота Стефана, према Мартину Шроту (ca. 1580)
- Грб Немањића, Грбовник Коренић—Неорић (1595)
- Грб Српске деспотовине у њемачком грбовнику, ca. 1600
- Грб Немањића, Београдски грбовник II (рани 17. војек)
- Грб Немањића, Фојнички грбовник (17. вијека)
- Грб Немањића, by Stanislaus Rubcich (ca. 1700)
- Грб Немањића, према Павлу Ритеру Витезовићу (прије 1701)
- Грб Рашке, стематографија (1741)
- Грб Немањића, Стематографија (1741)
- Грб Немањића (хералдичка реконструкција, 1987)
- Печат из 1804
- Грб Карађорђевића
- Грб Петровића
- Грб Књажевине Црне Горе
- Грб Краљевине Црне Горе
- Грб Краљевине Србије (1882–1918)
- Регалије краља Петра, настала 1904
- Краљевски орден Белог орла
- Грб Краљевине Југославије (1918–1941)
- Грб Српски под њемачком окупацијом (1941-44)
- Грб Републике Српске Крајине (1992–1995)
- Грб Републике Српске (1992–2006)
- Грб СР Југославије и СЦГ
- Грб Републике Црне Горе
- Грб Србије
- Грб Црне Горе
Општине
- Грб Београда
- Грб Ниша
- Грб Ужица
- Грб Пријепоља
- Грб Мионице
- Грб Куршумлије
- Грб Савског венца
- Грб Старог града
- Грб Ваљева
- Грб Велике Плане
- Грб Чајетине
- Грб Билеће
- Грб Лесковца
- Грб Сурдулице
- Грб Деспотовца
Види још
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.