Српски Хидош
село у Мађарској From Wikipedia, the free encyclopedia
Српски Хидош, Рацхидош[1] (мађ. ) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Печварадском срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.
| Српски Хидош | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 2.092 |
| — густина | 109,76 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 15′ 21″ С; 18° 29′ 41″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Површина | 19,06 km2 |
  Српски Хидош Српски Хидош на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7696 |
| Позивни број | 72 |
| Веб-сајт | |
| www.hidas.hu | |
Српски Хидош на мапи Барање
Српски Хидош је до почетка 20. века имао значајну српску заједницу. У селу је и постојала српска црква, посвећена Светом Николи[2].
Насеље Српски Хидош се налази у јужној Мађарској, у историјској области Барања. Најближи већи град је Бохњад.
Село је смештено у северној, брдској Барањи, на североисточним падинама планине Мечек. Надморска висина насеља је приближно 140 метара.
Према подацима из 2013. године Српски Хидош је имао 2.092 становника. Последњих година број становника опада[3].
Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а мањине су Немци (7%) и Цигани (3%).
Попис 1910.
| Српски Хидош[4] | |
|---|---|
| Језик | Вера |
укупно: 2.577 | |
Срби живе у месту од Велике сеобе 1690. године.
Тако је 1731. године записано да ту има 20 српских православних домова. Крајем тог века 1796. године у Хидошу живи 194 православне душе. Срби су увек били у малом броју и удаљени од остатка српског народа у Угарској, па већ крајем 19. века они постају ретки у овим крајевима[5]. Век доцније, 1890. године ту има још 69 Срба, чији је број умањио за чак 125 особа.[6]
По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године у Рац Хидошу је био је парох Георгије Окановић. Православне матице крштених и венчаних воде се од 1780. године, а она умрлих од 1790. године.[7]
Био је 1826-1830. администратор парохије у Хидошу, Јован Михајловић, када и претплатнике једне српске књиге.[8] Године 1867. пописано је у „Хидошу” 107 православних Срба.[9] Пописани су 1865. године у истој парохији шесте класе: манастир Грабовац, Салка и Српски Хидош са 462 православца.[10] Епископ будимски Јулијан посетио је јула 1901. године Српски Хидош „и поучио верне у стародревној тамошњој богомољи (од плетера, подигнутој још 1764. године), коју досад још ни један архијереј походио није”. Владика је био на свечаном ручку који је приредио у свом двору, тамошњи властелин и крстионик ордена Св. Стефана, Коломан Кардош, иначе бивши жупан Барањске жупаније. За ручком се нашао и председник Угарског сабора Дезидерије Перцел, затим барон Имре Фехервар актуелни велики жупан Барањске жупаније, те поджупан Толњанске жупаније Павле Дери. Ту није био крај, јер су после ручка наш „духовник” и угарски великаши прешли у дворац Перцелов - на свечану вечеру. А ту је српски епископ и коначио и провео време до сутрадан, приређеног ручка.[11] Храм је посвећен Св. Николају а 1905. се налази у „врло хрђавом стању”. Постоји српско православно гробље, а црквено-општински посед је 8 кј. земље. Православна парохија је само филијала оне у манастиру Грабовцу. Свештенсто чине јеромонаси манастира Грабовца. Парохијски дом има, а парохијску сесију нема Хидош.[12]
Општина „Идош” је 1745. године издвајала годишње по 10 ф. за издржавање српске школе.[13] Учитељ у српском Хидошу 1822/1823. године био је млади Вукашин Павловић родом из Безедека. Био је „дјетонаставник” у Рац Хидошу 1834. године Прокопије Петковић, пренумерант књиге.[14] Године 1866. недостајао је српски учитељ у месној школи. Учитељ у месту, Пешић је 1882. године претплатник „Школског листа”. Именује се 1884. године за учитеља у месту Јован Радовић. Учитељска плата 1898. години у Рац Хидошу је мала, неатрактивна, углавном у земљи за обраду и у натури. Градоначелнику Сентандреје Еугену Думчи, јавно су се захвалили први црквени људи тог места 1900. године. Овај племенити Србин је приложио 100 к тамошњој црквеној општини за оправку школског здања и набавку учила. Јавну захвалност су потписали: председник Георгије Живановић, тутор Владимир Циковац и учитељица Вукосава Туцаковић.[15] Гордана Костић је 1903. године учитељица у месној школи. Школа је српска вероисповедна, са једним здањем 1905. али нема учитеља.[12]
Године 1905. Хидош је мала општина у срезу Печварадском. Ту има 2486 становника у 399 домова. Доминирају Немци, а Срба је врло мало; има их само 54 православне душе са 16 кућа. Од српских јавних здања помињу се православна црква и народна школа. Од комуникацијских средстава ту је пошта. у месту је српска црквена општина. Црвена скупштина је редовна под председништвом Јована Циковца.[16]
Приликом исељавања Срба из новоосноване Мађарске у матицу после Првог светског рата из села се иселило свега 40 преосталих душа.
Српска православна црква у месту Српски Хидош је срушена 1949. године.[17] Почетком 21. века постоји само српско православно гробље у Хидошу. Налази се гробље око пола километра ван места на једном брежуљку. Ту сад ниче храстова шума, а власници суседних винограда косе траву. Нађено је 32 споменика стара из 19. века, али су сви оштећени или покрадени (остао само постамент). Два од њих су пренета на католичко гробље.[18]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
