From Wikipedia, the free encyclopedia
Српски Козар, Рацкозар[1] (мађ. ) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Шашдском срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.
Српски Козар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Јужна прекодунавска регија |
Жупанија | Барања |
Становништво | |
Становништво | |
— | 811 |
— густина | 33,36 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 19′ 49″ С; 18° 19′ 03″ И |
Временска зона | (), лети () |
Површина | 24,31 km2 |
Поштански број | 7347 |
Позивни број | 72 |
Веб-сајт | |
www.egyhazaskozar.hu |
Српски Козар је до почетка 20. века имао значајну српску заједницу. У селу је и постојала српска црква, посвећена Светом Јовану крститељу[2].
Насеље Српски Козар се налази у јужној Мађарској, у историјској области Барања. Најближи већи град је Комло.
Село је смештено у северној, брдској Барањи, северно од планине Мечек. Надморска висина насеља је приближно 160 метара.
Према подацима из 2013. године Српски Козар је имао 811 становника. Последњих година број становника опада[3].
Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а једина присутна мањина су Немци (око 7%).
Српски Козар[4] | |
---|---|
језик | вера |
Срби се у великом броју срећу од Велике сеобе 1690. године. Православни Срби су увек били у малом броју и удаљени од остатка српског народа у Угарској, па већ крајем 19. века они постају ретки у овим крајевима[5].
У варошици Рацкозар било је 1731. године, 12 српских православних домова. А 1796. године у месту живи 233 српска житеља. Век касније 1890. године њихов број је само четири душе. Није позната њихова судбина, како је настала таква депопулација.[6]
Био је 1826. године месни парох, поп Григорије Мирковић.[7]
По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године у Рац Козару је било 175 православаца. Православно парохијско звање је основано 1720. године, а црквене матрикуле бележе од 1780. године. Парох је 1846. године Стефан Новаковић.[8]
Учитељ је 1846. године у Козару Јован Трифоновић са шест ученика.[9] Школе 1905. године нема.[10]
Године 1865. пописано је у јединственој православној парохији шесте платежне класе 423 православна Србина. То је збир парохијана у Медини, Рацкозару, Фелшинани и Толни.[11] У Рацкозару је било 1867. године - 66 православних Срба.[12]
Године 1905. Рацкозар је мала политичка општина у Хеђхатском срезу, Барањске жупаније. Ту живи 1266 становника у 189 домова, а доминирају Немци. Срба је само три православне душе, а српских кућа нема. Од српских јавних здања постоји само православна црква. Само је пошта у насељу, остале комуникације су ван - у Магошу.
Српска православна црквена општина не постоји у месту. Нити је ту представништво, али инвентар се води. Земљишни посед црквени је 38 кј. земље. Црква православна подигнута је 1720. године и посвећена Св. Јовану. Матрикуле се воде од почетка 19. века: матица крштених од 1801. године, а остале од 1810. године. Слава се 1905. године не одржава, а храм је у врло лошем стању. Постоји српско православно гробље. Медински парох је надлежан за парохијане тамошње.
Српска црква у Рацкозару срушена је 1916. године.[13]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.