Сот

Сот је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 679 становника.

Сот
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Шид
Становништво
— 2022.	480
— густина	34/
Географске карактеристике
Координате	45° 09′ 20″ С; 19° 19′ 01″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	157
Површина	23,6 2
Сот Сот на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22243
Позивни број	022
Регистарска ознака

Историја

Археолошки материјал који је до сада пронађен на подручју села Сот и ближе околине указује на чињеницу да је на овим просторима ћовек живео од прадавних времена. На археолошкој касрти Војводине, Рудолф Шмит, Сот је забележен као насеље из времена неолитског доба. Археолошки Завод за заштиту споменика у Сремској Митровици потврдио је постојање четири локалитета на просторима села Сот. Реч је о налазиштима Градина, Долаче, Орнице и Градић.

Археолошки предмети нађени на простору Градине доступни су у Археолошком музеју у Загребу^[1] где су као поклон учитеља Ладислава Анкенбауера, трговца Косте Арсенића и свештеника Мате Маринковића доспели у периоду 1896.-1898. године. Док је један део налаза купљен 1901. године од Хајнриха Батора. Предмети углавном припадају каменом и бакарном добу. Међу предметима се налазе и керамички налази који указују на Баденску културу, која је прва индоевропска култура која је дошла у ове крајеве.

Археолошко налазиште Долаче указује да је на овом простоту било мање насеље. Материјал пронађен на овом локалитету чива се у Музеју Војводине и Музеју Срема.

Археолошко налазиште Орнице изнедрило је праисторијску керамику која потиче са краја средњег и позног бронзаног доба и припада групи старије и млађе фазе Белегиш-групе. Материјал пронађен на овом локалитету чива се у Музеју Војводине и Музеју Срема.

Археолошко налазиште Градић према истраживањима из 1969. године је средњовековна некропола. На овом налазишти пронађени су керамика, фрагментована римска опека и мноштво људских костију. У подножју Градића приликом истраживања овог дела 1979. године пронађена је пећ из позног средњег века. Пећ је служила за печење керамике.

Римска владавина

Најстарија пронађена карта ових крајева у Римском периоду је Појтингерова табла која показује римске путеве са станицама и већим насељима. На њој је забележена околина Сота. Нема битнијих података о самом месту Сот из овога времена, док је околина данашњег места Сот у том погледу богатија археолошким налазима.

Први писани трагови места Сот

Сот се први пут помиње у мађарским документима 1297. године. Међутим, прва налазишта која доказују да је Сот био настањен много раније нађена су на више локалитета у околини села. На потесу Градина пронађени су трагови насеља из периода неолита, сопотско-ленђелске културне групе. Упоредо са Сотом, постојало је и место Пакледин које почетком 18. века престаје да постоји.

Средњи век

У средњем веку Сот се помиње у списима поседа племићких породица Горјански, Хорват, Рашкаи и Гереб. У периодима владавине Горјанских, Сот је забележен као утврђење. Под Турцима је од 1526. до 1688. када су десетину и друге дажбине плаћали турском поседнику Кенесаковићу из Нијемаца. Од ослобођења од Турака, заједно са већим делом Срема припали су поседима италијанског грофа Одескалкија. У првом нађеном попису породица из 1736. године помиње се 12 породичних старешина у Соту и 28 у суседном Пакледину. Пресељење Пакледина у Сот догодило се 1742. године највероватније због изградње Римокатоличке цркве Св. Катарине у Соту.

Период Аустроугарске владавине

После 1848. године и ослобађања од феудалне власти Сот је у саставу Аустроугарске монархије до 1918. године.

Стварање Краљевине СХС

Стварањем краљевине СХС Сот улази у састав Илочког среза и Дунавске бановине. Стварањем Бановине Хрватске и Сот са илочким срезом улази у њен састав, У овом статусу село је било до почетка Другог светског рата када потпада под Павелићеву НДХ.

Други светски рат и СФРЈ

Село Сот је у Другом светском рату припало Независној држави Хрватској.

Забележено је да је током управе НДХ над овим простором локални свештеник римокатоличке цркве био против покрштавања не-римокатоличког становништва, праксе коју је спроводила злочиначка НДХ пре свега над српским становништвом.

Током ратног периода на подручју Сота било је неколико партизанских акција која су углавном имале за циљ одузимање наоружања локалним усташким властима. Према подацима из Сота било је између 61 и 75 учесника НОП-а.

На сотском гробљу сахрањени су борци Вучелија Мирко и Вуковић Милорад који су у локалној болници преминули од задобијених рана на Сремском фронту.

У овом периоду село Сот је доживело тужну судбину да је у усташким фабрикама смрти по расним законима село очишћено од Јевреја.

Село је ослобођено 04.12.1944. године.

Стварањем републичке границе између Републике Хрватске и Републике Србије Сот је од 1948. године припао срезу Шид у НР Србији.

Распад СФРЈ и трагични ратови 90тих

Након рата деведесетих година долази до великих миграција становништва и мењања националне структуре села.

Током НАТО агресије против Савезне републике Југославије 1999. године село погодила ракета која није експлодирала. Највероватније се радило о ракети која је била намењена рушењу моста "25. мај" који се налази у непосредној близини.

Верски објекти

У селу се налази римокатоличка црква Свете Катарине, као и објекат Српске православне цркве Црква Светих апостола Петра и Павла.

Поред набројаних у Соту се налазе два мања сакрална објекта верника римокатоличке цркве - Капела Мала госпа, изграђена 1928. године као копија светилишта у Лурду, и Капела Света Ана изграђена 1918. године.

• 
• 
• 

Демографија

У насељу Сот живи 651 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,2 година (38,9 код мушкараца и 45,6 код жена). У насељу има 290 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 1.202 1953. 1.279 1961. 1.272 1971. 1.077 1981. 900 1991. 819 801 2002. 791 816

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			340	42,98%
Хрвати			317	40,07%
Мађари			33	4,17%
Словаци			28	3,53%
Југословени			15	1,89%
Русини			7	0,88%
Немци			1	0,12%
непознато			45	5,68%

Становништво према полу и старости^[4]

	м			ж
?	1			5
80+	3			19
75—79	12			19
70—74	24			31
65—69	16			36
60—64	23			25
55—59	20			16
50—54	26			30
45—49	39			31
40—44	35			27
35—39	25			23
30—34	27			15
25—29	28			22
20—24	25			18
15—19	22			31
10—14	27			14
5—9	25			18
0—4	19			14
Просек :	38,9			45,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 321 365 372 336 323 301 290

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 83 74 40 56 18 15 4 0 0 0 2,70

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	326	105	182	23	13	3
Женски	348	53	179	105	11	0
УКУПНО	674	158	361	128	24	3

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	148	80	0	0	25
Женски	77	38	0	0	7
УКУПНО	225	118	0	0	32
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	5	5	0	3
Женски	0	0	10	1	1
УКУПНО	0	5	15	1	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	4	0	3
Женски	0	1	0	3	8
УКУПНО	1	1	4	3	11
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	18
Женски	3	0	0	5
УКУПНО	7	0	0	23

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. „Naslovnica | Arheološki Muzej u Zagrebu”. amz.hr. Приступљено 2019-11-10.
2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()

Извори

1. Кубик, Ивица (2016). СОТ од неолита до XXI века, Сот