From Wikipedia, the free encyclopedia
У области рачунарства, појам скенер (енгл. ) има више значења. Појам скенера слика се односи на оптички улазни уређај који омогућава да се цртеж, фотографија или штампани, односно рукописни текст претворе у код који одговарајући компјутерски програми могу да обраде, прикажу на екрану или одштампају. Скенирање слика (дигитализација слика) је поступак којим се слика (документ) претвара у облик погодан за пренос, обраду и чување у електронском формату. У свакодневној кућној или канцеларијској употреби могу се видети разне варијанте скенера:
Скенери се могу сматрати наследницима раних телефотографских уређаја, који су се састојали од ротирајућег добоша са једним фотодетектором, стандардне брзине од 60 до 120 о/м (обрта у минути), а каснији модели су ишли до 240 о/м. Они су слали линеаран аналогни сигнал кроз стандардну телефонску жицу ка пријемнику који је синхронизовано штампао једнаким интензитетом на посебан папир. Овај систем је био у употреби у штампи од 20-их до 90-их година века. Фотографије у колору су се слале као три одвојене слике, али само у посебним приликама услед трошкова преноса.
Први скенери у правом смислу речи били су добош или бубањ скенери (енгл. који су се појавили 1957. године. Име су добили по кључном делу уређаја, ротирајућем цилиндру који се окретао великом брзином са скенираним објектом испред прецизне оптике која је слала сигнал вакуумским цевима, односно лампама (енгл. ). Већина модерних добош ротационих скенера у боји користи три одвојене лампе за раздвајање црвене, плаве и зелене боје. Само неколико фирми данас производи ротационе скенере услед скупе производње и због тога више цене у односу на друге типове скенера. Ипак, они се и даље траже на тржишту због њихове супериорне резолуције која може ићи и преко 14000 (пиксела по инчу), дубине боја и економске исплативости. Ротациони скенери су најбољи уређаји за дигитализовање ретких докумената. Ограничење је да се могу скенирати само савитљиви документи.
Савремени стони скенери се састоје из више делова. Најкарактеристичнији део је стаклени панел испод ког се налази извор светлости. Извор светлости осветљава страну папира постављену лицем окренутим надоле на стакленој подлози изнад механизма за скенирање. Празне или беле површине одбијају више светлости од слова или слика. Мотор помера главу скенера која хвата светлост која се одбија од скенираног документа. Одбијена светлост пролази кроз систем огледала која је усмеравају ка сочиву. Сочива фокусирају светлосне зраке на светлосно осетљиве диоде које светлост преводе у електричну струју. Што је већа количина светлости која падне на диоде утолико је већи напон струје. Ако скенер ради са сликама у боји, одбијена светлост се усмерава према посебним диодама кроз црвене, зелене и плаве филтере. На крају, аналогно-дигитални конвертор (енгл. ) преводи сваку аналогну вредност напона у дигитални пиксел који представља јачину светлости за тачку дуж линије која садржи број пиксела по инчу сразмерно декларисаној могућности одређеног скенера.
Светлосно осетљиве диоде, односно оптички сензори могу бити израђени у више технологија као: (енгл. ), (енгл. ) или CMOS (енгл. ). Сви ови типови сензора имају исти задатак да светост преведу у електронске сигнале. сензори су аналогни уређаји. Код ових уређаја приказ објекта се смањује у сочиву пре него што га ухвати сензор јер је матрица много мања од површине за скенирање. Када светлост падне на фоторецептор она произведе мали електрични набој у сваком фото сензору који се преводи у вредност напона за одређени пиксел. и фоторецептор мере упадно светло и конвертују интензитет у аналогни напон. снима осветљеност као интензитет сразмерно броју фотона ухваћених у одређеном временском периоду. Црно је најмањег а бело највећег интензитета. сензори су новија технологија која ради на принципу полупроводника која је једноставнија за производњу, ефикаснија у потрошњи струје али са приближно истим квалитетом скенирања као и . сензори су релативно нова технолошка иновација на пољу положених скенера која убрзано потискује у производњи мањих, преносних уређаја. Као што и име каже, сензор је у блиском контакту са објектом скенирања и не користи огледала за усмеравање светлости на статични сензор као код конвенционалних скенера. Пиксели код су исте величине као скенирани пиксели на страни. Ови скенери користе (енгл. ) за осветљавање што их чини високо ефикасним уређајима у погледу потрошње струје тако да се могу напајати и преко USB конектора. Ови уређаји су мањи и лакши од уређаја са сензорима али је и квалитет скенираног материјала лошији због неефикасних сочива, лоше дубине скенирања тако да папир мора да буде савршено раван и ограничена је прецизност боја.
Уређаји се разликују и по начину рада са папиром. Папир није увек непомичан кад се скенира као код ручних и положених скенера. Скенери више класе увлаче листове папира изнад главе скенера која се не помера. Као транспорт користи се систем ваљака, каишева, добоша или вакуумских цеви.
Савремени скенери обично снимају у палети боја. Аналогно-дигитални конвертор шаље скениране податке компјутерском процесору преко улазно/излазног интерфејса који може бити или двосмерни паралелни порт код скенера произведених пре појаве -а. Дубина боја зависи од карактеристика самог уређаја, обично је најмање 24-битна док је код квалитетнијих модела 48-битна или већа. Важан параметар код скенера је његова резолуција, мерена пикселима по инчу (), али понекад прецизније одређена као узорцима тј. семпловима по инчу (енгл. ). Уместо истицања оптичке резолуције као јединог битног параметра, произвођачи обично декларишу интерполирану резолуцију уређаја, која је много већа услед софтверске интерполације. Године 2004. квалитетнији стони скенер је имао оптичку резолуцију од 1600 до 3200 , врхунски положени скенери до 5400 , а добар добош ротациони скенер је имао оптичку резолуцију од 8000 до 14000 . Производ скенирања је обично некомпресовани приказ који преко везе скенера и рачунара даље обрађују графичке апликације, међу којима је најпознатији . Обрађене слике се обично чувају на хард-диску рачунара у одређеном формату. То може бити некомпресована битмап слика, компресовани или , GIF или . Документе је најбоље чувати у или формату. формат (формат за опис стране, енгл. ) пружа квалитетну компримовану презентацију комплексних страна уз доступан бесплатан софтвер за читање. односно у преводу формат за размену графике је формат доста коришћен за интернет презентације. Овај формат користи компресију без губитка али само у 256 боја. формат је добар за постављање слика на интернет стране јер га препознају веб претраживачи, али није добар избор за текстуалне документе јер се добија мутан текст у блоковима. датотеке користе компресију са губитком услед чега су скениране слике лошијег квалитета. Међутим, у поређењу са форматом, може да чува 24-бита информације о боји по пикселу, што значи преко 16 милиона боја. Купци скенера треба да обрате пажњу у том смислу да без обзира на декларисану вредност резолуције и ширине битова, неки уређаји нису у стању да квалитетно скенирају у вишим резолуцијама. Пошто купац не може бити потпуно сигуран да ли је декларисана вредност оптичка или интерполирана резолуција најбоље је при куповини оријентисати се ка познатијим произвођачима као што су , или . Ипак, за уобичајену кућну и канцеларијску употребу довољан је 24-битни скенер који може да скенира у 300 . Са друге стране 48-битни скенер који може да снима у 600 много је прикладнији за квалитетне фотографије, негативе или 35-милиметарске слајдове. Квалитет одређеног скенера зависи од више параметара али највише од: резолуције, скалирања, шума слике, тонске прецизности, верности боја и брзине рада.
Скенирање документа је само део процеса. Да би скенирани документ био употребљив, он мора бити пребачен са скенера до апликације на рачунару, којом ће се даље обрадити. Постоје два основна вида везе:
Количина података генерисана на рачунару може бити веома велика. Тако скенирани документ у резолуцији 600 и 24-битној дубини боја формата А4 може заузимати и 100 података које треба пребацити и ускладиштити. Скенери користе четири типа везе са рачунаром.
Апликације које се користе за графичку обраду као што је рецимо или морају да комуницирају са скенером. Разни типови скенера користе различите протоколе. У циљу поједностављења рада са њима развијени су апликациони програмски интерфејси (АПИ). Они представљају заједнички начин за везу програмских апликација и уређаја. То значи да програмска апликација не мора да има информације о специфичним карактеристикама скенера да би му приступила. На примеру, подржава стандард, и у идеалном случају он ће прихватити сваку слику од скенера који такође подржава овај стандард. У пракси се ипак јављају проблеми јер немају сви скенери добру имплементацију овог стандарда. Ипак и су најзаступљенији ког јефтинијих кућних и пословних модела скенера. Мање присутни су , и .
Софтверски пакет који се добија уз скенер обично се састоји из:
Оптичко препознавање текста (ОЦР) је поступак конвертовања текстуалног приказа у знакове. ОЦР поставља најважнији захтев да резолуција скенирања мора бити 300 или већа по могућству у сивој нијанси. Код квалитетног скенирања прецизност ОЦР може бити и преко 95%. Међутим, ОЦР могућности скенера су различите. Неки скенери имају само основне ОЦР функције које текст скенирају као слику а затим шаљу ОЦР софтверу. Други пружају могућност за припрему приказа за OCR и помажу кориснику током рада на оптичком препознавању знакова. Најчешће коришћени програми који се користе за ОЦР су и .
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
