From Wikipedia, the free encyclopedia
Сврабеж, сврбеж, (лат. ), је субјективна патолошка појава на кожи и слузокожи која прати неке кожне и друге болести, а манифестује се непријатним сензацијама које изазивају жељу (рефлекс), за чешање или гребање. Сврабеж не треба мешати са другим субјективним осећајима као што су гмизање, парестезија, пецкање и бол. Сврабеж у устима је изузетно редак и тада је обично локализован на тврдом непцу, а провоцира га додир језика.[1],
| Сврабеж | |
|---|---|
| Латински | Pruritus |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | дерматологија |
| МКБ-10 | L29 |
| МКБ-9-CM | 698 |
| DiseasesDB | 25363 |
| MedlinePlus | 003217 |
| eMedicine | derm/946 |
| Patient UK | Сврабеж |
| MeSH | D011537 |
Сврабеж је симптом који нас упозорава да је тело дошло у додир са штетном материјом. На завршецима нервних влакана налазе се ситна телашца која могу примати поруке и слати их у мозак. Нека од њих осетљивија су на топлоту, светлост, притисак и бол. Када се стимулишу „телашца за бол“ осећамо сврабеж.
Хемијски гледано, када почешемо место које нас сврби наши мастоцити (тип белих крвних ћелија које су укључене у алергијске реакције) ослобађају хистамин. Хистамин се веже за рецепторе на присутним нервним завршецима и осећамо сврабеж. Људи који болују од алергија, производе вишак хистамина због присуства одређених материја у организму која другу особу можда уопште не би надражила.
Патофизиолошки на основу механизма настанка, разликујемо следеће облике сврабежа;[2]
Кожни или неуропатски или сврабеж настао у периферном нервном систему,
Кожни или неуропатски, сврабеж потиче из коже и периферни је или пруритоцептивни облик сврабежа, а може бити изазван разним узрочницима који могу бити механички, хемијски, топлотни и електрични. За његов настанак одговорни су аферентни примарни неурони који изазивају хистамином индукован сврабеж у миелинским омотачима ц-влакана. Највећи део рецептора ц-влакана налази се на њиховом врху између два слоја коже, епидерма и дерма (прелазни слој коже).
Неуропатски, неурогени или психогени сврабеж или сврабеж настао у централном нервном систему
Неуропатски сврабеж може да потиче из било које тачке дуж аферентног пута, као резултат оштећења нервног система. Може бити изазван болестима или поремећајем функција централног нервног или периферног нервног система.[3]
Сврабеж је непријатан осећај који најчешће изазива чешање или гребање. Рефлекс чешења који изазива сврабеж, је врло моћан и узрокују га рефлекс кичмене мождине који лоцира место сврабежа и руку усмерава према њему. Чешање олакшава сврабеж уклањањем надражаја или чешњем се изазива довољно снажан бол, којим потискујемо сигнал сврабежа у кичменој мождини.
Након интензивног или неконтролисаног чешања могу настати последице у виду огреботина (лат. ), које се накнадно могу загадити. Појава секундарног запаљења изазваног инфекцијом огреботина, још више појачава сврабеж а тиме и чешање. На тај начин настаје „зачаран круг“ који се често тешко може прекинути.[5]
Сврабеж коже, (лат. ) најчешће прати неке кожне болести (дерматозе) и може се разврстати;
Перианални сврабеж (лат. ), јавља се у пределу чмара и најчешће је узрокован;
Гвожђе је критични фактор у многим ензимским реакцијама. Иако се показало да недостатак гвожђа није узрок сврбежа, он може допринети његовој појави кроз различите метаболичке путеве.
Пацијенти без пруритуса и гвожђа не морају бити анемични; ово запажање сугерише да сврабеж може бити повезан са гвожђем, а не са хемоглобином.
Пацијенти са полицитемијом вера имају повећан број базофила и мастоцита у кожи, који су повезани са сврабом. Свраб се обично јавља током хлађења након врућег туша.
За простагландине мастоцита и повећану дегранулацију тромбоцита, који доводе до ослобађања серотонина и простаноида, сматра се да су важни медијатори сврбежа, заједно са недостатком гвожђа, што може бити фактор који доприноси његовој појави.
Чињеница да аспирин и пароксетин ублажавају овај облик пруритуса сугеришу да серотонин из тромбоцита може играти важну улогу. Међутим, једна студија је показала да је концентрација тромбоцитног серотонина иста код полицитемских пацијената са и без сврбежа.[6]
Бубрежни илу уремични сврабеж се може јавити код пацијената са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом и то најчешће код оних који су на хемодијализи.
Иако је синоним за бубрећни сврабеж уремички пруритус; међутим, утврђено је да уремични сврабеж није резултат повишеног нивоа урее у серуму, јер стварна пруритогена супстанца још није идентификована. На то указује и чињеница да је сврабеж је понекад одсутан код особа са акутном бубрежном инсуфицијенцијом; због тога што у његову појаву нису укључени серумски медијатори осим урее и креатинина.
Бројне студије повезују сврабеж са скоро сваком врстом малигнитета. Као могући узрок сврабеж наводи се ослобађање токсина и улога имуног система повезаног са малигнитетом.
Лечење сврабежа може бити етиолошко и симптоматско.[9]
Лечење сврабеша првенствено мора да буде етиолошко, усмерено према узрочнику који га је изазива.
Симптоматска терапија према начину примене лекова може бити локална и општа:
Симптоматско лечење се првенствено примењује код локализованог пруритуса применом локалне терапије;
Код општег симптоматског лечења генерализованог сврабежа користе се:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
