Саџе

Саџе (лат. ) су ред птица са само једном породицом (). То су птице које живе на земљи, а постоји шеснаест врста које настањују пустињске степе и полупустиње Евроазије и Африке. Врсте из те породице су изгледом, понашањем и биологијом репродукције међусобно веома сличне.

Саџе
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Pterocliformes Huxley, 1868
Породица:	Pteroclidae Bonaparte, 1831
Родови

Особине

Саџе су велике као јаребице и голубови, а тéже између 150 и 400 грама. Кљунови и ноге су им кратки. Боја перја је прилагођена околини, а преовладавају боја песка и окер боја са црним пругама и пегама. Ноге су им такође обрасле перјем, а неке степске врсте имају перје и на прстима.

Станиште

Саџе дају предност пустињском окружењу, али ипак не живе само у пустињама. Неке врсте настањују зелена брежуљкаста подручја, а неке се задржавају само у близини воде.

Понашање и размножавање

С обзиром да живе претежно у подручјима са високим температурама и хране се семеном, морају редовно пити воду. Живе номадски, а неке се чак сезонски селе између подручја где се гнезде и где проводе зиму. У сумрак у јатима долазе на појилишта која могу бити удаљена и до 50 . Мужјаци при томе улазе у воду до трбуха и на тај начин им се перје натопи водом. Тако лете натраг до гнезда, где затим младунци из његовог перја пију воду. Гнезда саџа су мала удубљења у тлу, која су веома слабо обложена. Женке легу јаја 2-3 пута годишње и то обично три јајета која подижу оба родитеља. Време инкубације износи 21 до 23 дана.

Таксономија

Филогенија

Постојеће на бази рада Џона Бојда.^[1]

‑{Pteroclidae}‑	(Linnaeus 1766)

Врсте

Саџе
Врсте[2]	Слика	Опис, станиште и статус	Јаје
Pterocles alchata (Linnaeus, 1766)		Дужина 31-39 cm Постоје две подврсте:[3] P. a. alchata – Шпанија, Португалија, Француска, северозападна Африка P. a. caudacutus – Средњи исток, Турска и источни Пакистан Статус: Последња брига
Pterocles bicinctus (Temminck, 1815)		Дужина 31-39 cm Постоје две подврсте:[4] P. b. ansorgei – југозападна Ангола P. b. bicinctus – Намибија, Боцвана, северозападна Кејп Провинција P. b. multicolor – Замбија, Малави, Мозамбик и Трансвал Статус: Последња брига
Pterocles burchelli (Sclater, 1922)		Дужина 25 cm Монотип[5] Ангола, Намибија, Боцвана, Замбија, Јужна Африка Статус: Последња брига
Pterocles coronatus (Lichtenstein, 1823)		Постоји пет подврста:[6] P. c. atratus – Саудијска Арабија, Иран, Авганистан P. c. coronatus – Сахара, Мароко и Црвено море P. c. ladas – Пакистан P. c. saturatus – Оман P. c. vastitas – Синај, Израел, Јордан Статус: Последња брига
Pterocles decoratus (Cabanis, 1868)		Постоје три подврсте:[7] P. d. decoratus – југисточна Кенија и источна Танзанија P. d. ellenbecki – североисточна Уганда, северна Кенија, Етиопија, Сомалија P. d. loveridgei – западна Кенија, западна Танзанија Статус: Последња брига
Pterocles exustus (Temminck, 1825 (у левом делу слике)		Постоји шест подврста:[8] P. e. ellioti – Судан, Еритреја, северна Етиопија, Сомалија P. e. erlangeri – Саудијска Арабија, Заливске земље, Јемен P. e. exustus – Мауританија до Судана P. e. floweri – Египат (скоро сигурно изумрла) P. e. hindustan – југоисточни Иран, Пакистан, Индија P. e. olivascens – јужна Етиопија, Кенија, северна Танзанија Статус: Последња брига
Pterocles gutturalis (Smith, 1836)		Постоје две подврсте:[9] P. g. gutturalis – јужна Замбија, Зимбабве, Боцвана, Јужна Африка P. g. saturatior – Етиопија, Кенија, Танзанија, северна Замбија Статус: Последња брига
Pterocles indicus (Gmelin, 1789)		Монотипска[10] Индија Статус: Последња брига
Pterocles lichtensteinii (Temminck, 1825)		Постоји пет подврста:[11] P. l. targius – Сахара, Сахел, јужни Мароко до Чада P. l. lichtensteinii – Израел, Синај, Египат, Судан, Етиопија, Сомалија P. l. sukensis – Судан, Етиопија, Кенија P. l. ingramsi – Јемен P. l. arabicus – Саудијска Арабија, Иран, Авганистан, Пакистан Статус: Последња брига
Pterocles namaqua (Gmelin, 1789)		Дужина 31-39 cm Монотипска[12] Ангола, Намибија, Зимбабве, Боцвана, Јужна Африка Статус: Последња брига
Pterocles orientalis (Linnaeus, 1758)		Постоје две подврсте:[13] P. o. arenarius – Казахстан, Пакистан и западна Кина P. o. orientalis – Северна Африка, Канарска острва, Иберијско полуострво , Кипар, Средњи исток, Турска и Иран Статус: Последња брига
Pterocles personatus (Gould, 1843)		Монотипска[14] Мадагаскар Статус: Последња брига
Pterocles quadricinctus (Temminck, 1815)		Дужина 25-28 cm Монотипска[15] Средња Африка Статус: Последња брига
Pterocles senegallus (Linnaeus, 1771)		Дужина 33 cm Монотипска[16] Северна Африка, Средњи исток и Западна Азија Статус: Последња брига
Syrrhaptes tibetanus (Gould, 1850)		Дужина 30-41 cm Монотипска[17] планине Средње Азије, Тибет и централна Кина Статус: Последња брига
Syrrhaptes paradoxus (Pallas, 1773)		Дужина 30-41 cm Монотипска[18] планине и степе Средње Азије Статус: Последња брига

Референце

1. Boyd, John (2007). „METAVES I Columbimorphae, Eurypygimorphae” (PDF). John Boyd's website. Приступљено 30. 12. 2015.
2. del Hoyo, J. (1997). Elliot, A.; Sargatal, J. (editors), "Handbook of the Birds of the World Volume 4: Sandgrouse to Cuckoos."
3. „Pin-tailed sandgrouse (Pterocles alchata)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 10. 03. 2010. г. Приступљено 2. 6. 2012.
4. „Double-banded sandgrouse (Pterocles bicinctus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
5. „Burchell's sandgrouse (Pterocles burchelli)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
6. „Crowned sandgrouse (Pterocles coronatus)”. The Internet Bird Collection. Приступљено 2. 6. 2012.
7. „Black-faced sandgrouse (Pterocles decoratus)”. The Internet Bird Collection. Приступљено 2. 6. 2012.
8. „Chestnut-bellied sandgrouse (Pterocles exustus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
9. „Yellow-throated sandgrouse (Pterocles gutturalis)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
10. „Painted sandgrouse (Pterocles indicus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
11. „Lichtenstein's sandgrouse (Pterocles lichtensteinii)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 03. 05. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
12. „Namaqua sandgrouse (Pterocles namaqua)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
13. „Black-bellied sandgrouse (Pterocles orientalis)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 03. 05. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
14. „Madagascan sandgrouse (Pterocles personatus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 02. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
15. „Four-banded sandgrouse (Pterocles quadricinctus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
16. „Spotted sandgrouse (Pterocles senegallus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 03. 05. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
17. „Tibetan sandgrouse (Syrrhaptes tibetanus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 02. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
18. „Pallas's sandgrouse (Syrrhaptes paradoxus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.

Литература

• del Hoyo, J. (1997). Elliot, A.; Sargatal, J. (editors), ур. Handbook of the Birds of the World Volume 4: Sandgrouse to Cuckoos. Lynx Editions. ISBN 978-84-87334-22-1.CS1 одржавање: Текст вишка: списак уредника (веза)
• G. L. Maclean and G. H. Fry (1986): Pteroclidae, sandgrouse, 422–441, in: Emil K. Urban, C. Hilary Fry and Stuart Keith (Herausgeber), The Birds of Africa II. Academic Press, Harcourt Brace Jovanovich, London u. a. 978-0-12-137302-3.
• Второв, Пётр Петрович, Дроздов Н. Н. Отряд рябкообразные (Pterocletiformes) // Определитель птиц фауны СССР / П. П. Второв, Н. Н. Дроздов. — М.: Просвещение, 1980. (Выложено на сайте «Методы изучения животных и среды их обитания».)

Спољашње везе