Самјуел Тејлор Колриџ

Самјуел Тејлор Колриџ (енгл. ;^[1] Отери, 21. октобар 1772 — Лондон, 25. јул 1834) је био енглески песник, књижевни критичар, филозоф и теолог који је с пријатељем Вилијамом Вордсвортом био оснивач Романтичарског покрета у Енглеској и члан Језерских песника. У књижевности је романтичар, у прво време изванредно револуционаран, у Америци је чак хтео да оснује комуну, касније је све више конзервативац. Један је од оснивача књижевне критике у Енглеској, писао је драме, баладе и лирске песме. Колриџ је Немачку посетио 1798. године и започео са периодом интензивног проучавања и асимилиације мислилаца немачке класичне филозофије. После путовања по Немачкој један је од најгласнијих пропагатора посебно Канта, Фихтеа и Шелинга, у Енглеској. Овај енглески песник је важан у историји филозофије као један од главних проводника чијим су посредством Кантова дела и дела немачког романтизма уведена у Енглеску. У његовим делима осећа се и утицај Платона и Плотина. Реалност је, по Колриџу, спиритуална, па стога је разум и може обухватити, и то пре свега на начин интуитивне спознаје. Колриџ је заступао становиште о индивидуалном духовном спасењу које је било далеко од једноставног просветитељског и утилитаристичког поуздања у друштвени инжињеринг и материјални прогрес.

Самјуел Тејлор Колриџ
Портрет Самјуела Тејлор Колриџа
Датум рођења	(1772-10-21)21. октобар 1772.
Место рођења	Отери, Велика Британија
Датум смрти	25. јул 1834.(1834-07-25) (61 год.)
Место смрти	Лондон, Уједињено Краљевство
Christ's Hospital

Током свог одрастања Колриџ је био доста узнемирен и депресиван. Био је често болестан и слаб што је проистекло као последица реуматске грознице и других дечијих болести. Његово лечење третирано је лауданумом, који је постао узрок његове животне зависности од опијума.^[2]

Најбољи је и најпознатији као песник три најпознатије песме: Песма о старом морнару, Кристабел и Кубла Кан.

Биографија

Детињство и школовање

Колриџ је рођен 21. октобра 1772. године у граду Отери Ст Мари у Девону, у Енглеској.^[3]  Самјуелов отац био је Џон Колериџ (1718—1781), уважени гласник цркве Свете Марије, Отери Ст Мари и директор краљеве школе, бесплатне гимназије коју је основао краљ Хенри VIII (1509—1547) у граду . Раније је био домар школе Хју Скуиера у Соутх Молтону, Девону и предавачу оближњег Моланда.^[4] Џон Колериџ је имао своје троје деце са првом женом. Са другом женом Ана Бовден (1726—1809),^[5] ћерком Џона Бовдена, градоначелника Јужног Молтона, у Девону, 1726. Иначе Семјуеловом мајком имао је седморо деце. Самјуел је био најмлађи од десеторо деце господина Колриџа. Колриџ је истицао да „није имао интересовања за дечије спортове“, већ је у место тога „непрестано“ читао и играо се сам.

Школу је похађао у Кембриџу, коју врло брзо напушта и одлази у војску из које га родитељи  исписују и враћају у школу. Након што је Џон Колериџ умро 1781. године, осмогодишњи Самуел је упућен у Христову болницу, добротворну школу која је основана у 16. веку у Греифриарсу у Лондону, где је провео детињство, студирао и писао поезију.^[6] Током школовања упознаје Роберта Соутеја и са њим планира оснивање утопистичке заједнице у Америци. Под великим је утицајем идеја Француске револуције и све се више интересује за политику и филозофију, а касније и за теологију (али је коначно, иако је почео као јакобински револуционар, завршио као конзервативац).

Живот и каријера

У складу са планом свог утопијског друштва, жени се Саром Фрикер, а његов пријатељ Роберт са њеном сестром, што је добрим делом касније унесрећило Колриџов живот. Лошег здравља, растргнут између властитог стваралачког нагона, породичног живота и несигурних савремених прилика, стално се сукобљавао са собом и околином. Тешко је живео и зарађивао од новина, зависећи често од пријатеља. Након познанства са Вордсфордом, 1798. године одлази у Немачку на неколико месеци како би научио језик. 1804. године због астме одлази на Малту, где добија посао секретара гувернера. Неко време је провео и у Риму.

У Енглеску се враћа 1806. Године, а његово имовно и здравствено стање све више се погоршава: прекида дугогодишње пријатељство са Вордсфортом, све више ужива у опијуму, али и његов утицај на младе све више расте. Суочавао се са болешћу која га је све више мучила, подлегао је опијуму не доживевши велику победу својих идеја, до које су убрзо довели енглески романтичари.  Био је свестран и непрестано у лету за идејама, а деловао је као песник, предавач, новинар, преводилац, теолог, критичар. Најбољи је и најпознатији као песник три најлепше песме: Песма о старом морнару, Кристабел и Kubla Khan.

Према мишљењу неких значајнијих књижевника, он је најбољи енглески критичар, човек који је вратио достојанство и дао тежину критици. Окренувши се питањима њене бити, методе и смисла. Имао је велики утицај на модерне критичарске школе англоамеричке књижевности. Његова целокупна духовна акција тежила је утопистичкој синтези знања, уметности, религије и политике.

Дела

• Робеспјеров пад (заједно са Саутијем)
• Лирске баладе (заједно са Вордсвортом)
• Сибилско лишће
• On the Constitution of Church and State, 1830.
• Confessions of an Inquiring Spirit, 1840.
• Essays on Method, 1845.
• Исповести испитивачког духа
• Критика о Шекспиру

Референце

1. „Coleridgean Morsels | Sundry | Coleridge Corner”. inamidst.com. Приступљено 30. 7. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Jamison, Kay Redfield. Touched with Fire: Manic-Depressive Illness and the Artistic Temperament. Free Press. 1994., 219–224.
3. Radley 1966, стр. 13.
4. Unsworth, John, The Early Background of S.T. Coleridge, published in The Coleridge Bulletin, No 1, Summer 1988, pp. 16–25 [1] "Lecturer of Molland" was an office established and funded by a member of the Courtenay family, lords of the manor of Molland, and involved preaching sermons in Molland Church, possibly also in Knowstone Church adjoining
5. James Gillman (2008). The Life of Samuel Taylor Coleridge. Bastion Books.
6. "Coleridge, Samuel Taylor (CLRG791ST)" Архивирано на сајту (30. новембар 2018). A Cambridge Alumni Database. University of Cambridge.

Литература

• Abrams, M. H. (1965). „Structure and Style in the Greater Romantic Lyric”. Ур.: Hilles, Frederick W.; Bloom, Harold. From Sensibility to Romanticism. Oxford University Press. стр. 527—8.
• Barfield, Owen (1971). What Coleridge Thought. Middletown: Wesleyan University Press.. (Extensive study of Coleridge as philosopher.)
• Barth, J. Robert (1969). Coleridge and Christian Doctrine. Cambridge: Harvard.. (Examines Coleridge's theology.)
• Barth, J. Robert (2001). The Symbolic Imagination. New York: Fordham.. (Examines Coleridge's concept of "symbol")
• Bate, Walter Jackson (1968). Coleridge. The Macmillan Company. ISBN 0-8262-0713-8.
• Beckson, Karl E. (1963). Great Theories in Literary Criticism. Farrar, Straus.
• Beer, John B. (1970). Coleridge the Visionary. London: Chatto and Windus.. (Places Coleridge's poems in the context of his thought.)
• Berkeley, Richard (2007). Coleridge and the Crisis of Reason. Houndmills: Palgrave Macmillan..
• Bloom, Harold (1971). The Visionary Company: A Reading of English Romantic Poetry (Revised изд.). ISBN 978-0-8014-9117-7. (Close readings of all of the Conversation Poems)
• Boulger, J. D. (1969). Twentieth Century Interpretations of The Rime of the Ancient Mariner. Englewood Cliffs NJ: Prentice Hall.. (Contains twentieth century readings of the 'Rime', including Robert Penn Warren, Humphrey House.)
• Cheyne, Peter (2020). Coleridge's Contemplative Philosophy. Oxford: Oxford University Press..
• Class, Monika (2012). Coleridge and the Kantian Ideas in England, 1796–1817. London: Bloomsbury..
• Cutsinger, James S. (1987). The Form of Transformed Vision. Macon GA: Mercer.. (Argues that Coleridge wants to transform his reader's consciousness, to see nature as a living presence.)
• Harold, Bloodm (2010). Samuel Taylor Coleridge. ISBN 9781604138092.
• Eliot, T.S. (1956). „The Perfect Critic”. Selected Prose of T.S. Eliot. Harcourt. ISBN 0-15-180702-7.
• Engell, James (1981). The Creative Imagination. Cambridge: Harvard.. (Surveys the various German theories of imagination in the eighteenth century)
• Fruman, Norman. Coleridge the Damaged Archangel (London: George Allen and Unwin). (Examines Coleridge's plagiarisms, taking a critical view)
• Harper, George McLean (1969) [1928]. „Coleridge's Conversation Poems”. Spirit of Delight. Ayer Publishing. ISBN 978-0-8369-0016-3.
• Holmes, Richard (1982). Coleridge. Oxford University Press. ISBN 0-19-287592-2.
• Hough, Barry; Davis, Howard (2010). Coleridge's Laws: A Study of Coleridge in Malta. Cambridge: Open Book Publishers. ISBN 9781906924126.
• Kenner, Hugh (1995). „Coleridge”. Historical Fictions. University of Georgia Press. ISBN 0-86547-424-9.
• Koelzer, Robert (пролеће 2006). „Abrams Among the Nightingales: Revisiting the Greater Romantic Lyric”. The Wordsworth Circle. 37 (2): 67—71. S2CID 169769197. doi:10.1086/TWC24044130.CS1 одржавање: Формат датума (веза) (Detailed, recent discussion of the Conversation Poems.)
• Leadbetter, Gregory (2011). Coleridge and the Daemonic Imagination. Houndmills: Palgrave Macmillan..
• Lowes, John Livingston (1930). The Road to Xanadu. London: Constable.. (Examines sources for Coleridge's poetry).
• Magnuson, Paul (2002). „The 'Conversation' poems”. Ур.: Newlyn, Lucy. The Cambridge Companion to Coleridge. Cambridge University Press. стр. 32–44. ISBN 0-521-65909-4.
• Magnuson, Paul (1988). Coleridge and Wordsworth: A Lyrical Dialogue. Princeton: Princeton UP.. (A 'dialogical' reading of Coleridge and Wordsworth.)
• McFarland, Thomas (1969). Coleridge and the Pantheist Tradition. Oxford: Oxford University Press.. (Examines the influence of German philosophy on Coleridge, with particular reference to pantheism)
• Modiano, Raimonda (1985). Coleridge and the Concept of Nature. London: Macmillan.. (Examines the influence of German philosophy on Coleridge, with particular reference to nature)
• Morley, Henry (1884). Table Talk of Samuel Taylor Coleridge and The Rime of the Ancient Mariner, Christabel, &c. New York: Routledge.
• Muirhead, John H. (1930). Coleridge as Philosopher. London: George Allen and Unwin.. (Examines Coleridge's philosophical texts)
• Murray, Chris (2013). Tragic Coleridge. Farnham: Ashgate..link
• Parker, Reeve (2011). Romantic Tragedies. Cambridge: Cambridge University Press..
• Perkins, Mary Anne (1994). Coleridge's Philosophy: The Logos as Unifying Principle. Oxford: Oxford University Press.. (Draws the various strands of Coleridge's theology and philosophy together under the concept of the 'Logos'.)
• Perry, Seamus (1999). Coleridge and the Uses of Division. Oxford: Oxford University Press.. (Brings out the play of language in Coleridge's Notebooks.)
• Radley, Virginia L. (1966). Samuel Taylor Coleridge. Twayne Publishers, Inc. ISBN 0-8057-1100-7.
• Riem, Natale Antonella (2005). The One Life. Coleridge and Hinduism. Jaipur-New Delhi: Rawat..
• Reid, Nicholas (2006). Coleridge, Form and Symbol: Or the Ascertaining Vision. Aldershot: Ashgate.. (Argues for the importance of Schelling as a source for Coleridge's philosophical texts).
• Richards, I. A. (1934). Coleridge on Imagination. London: Kegan Paul.. (Examines Coleridge's concept of the imagination)
• Richardson, Alan (2001). British Romanticism and the Science of the Mind. Cambridge: Cambridge University Press.. (Examines the sources for Coleridge's interest in psychology.)
• Shaffer, Elinor S. (1975). Kubla Khan and the Fall of Jerusalem. Cambridge: Cambridge University Press.. (A broadly structuralist reading of Coleridge's poetical sources.)
• Stockitt, Robin. Imagination and the Playfulness of God: The Theological Implications of Samuel Taylor Coleridge’s Definition of the Human Imagination (Eugene, OR, 2011) (Distinguished Dissertations in Christian Theology).
• Toor, Kiran (2011). Coleridge's Chrysopoetics: Alchemy, Authorship and Imagination. Newcastle: Cambridge Scholars..
• Vallins, David (2000). Coleridge and the Psychology of Romanticism: Feeling and Thought. London: Macmillan.. (Examines Coleridge's psychology.)
• Wheeler, K. M. (1980). Sources, Processes and Methods in Coleridge’s Biographia Literaria. Cambridge: Cambridge UP.. (Examines the idea of the active reader in Coleridge.)
• Woudenberg, Maximiliaan van (2018). Coleridge and Cosmopolitan Intellectualism 1794–1804. The Legacy of Göttingen University. London: Routledge..
• Wright, Luke S. H (2010). Samuel Taylor Coleridge and the Anglican Church. Notre Dame: Notre Dame University Press..
• Page, W.H., ур. (1914). Parishes: Sockburn, in A History of the County of York North Riding: Volume 1. Victoria County History. British History Online. стр. 449—454. Приступљено 1. 6. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Додатна литература

• Adair, Patricia. The Waking Dream: A Study of Coleridge's Poetry (Lon- don, New York, 1967)
• Appleyard, J. A. Coleridge's Philosophy of Literature (Cambridge, Mass, 1965)
• Baker, James V. The Sacred River: Coleridge's Theory of the Imagination (Baton Rouge, 1957)
• Beer, J. B. Coleridge the Visionary (London, New York, 1959)
• Boulger, James D, ed. The Rime of the Ancient Mariner (Englewood Cliffs, 1969)
• Coburn, Kathleen, ed. Coleridge: A Collection of Critical Essays (Engle- wood Cliffs, 1967)
• Cornwell, John. Coleridge: Poet and Revolutionary, 1772-1804 (New York, 1973)
• Fogle, Richard H. The Idea of Coleridge's Criticism (Berkeley, 1962)
• Harding, Anthony J. Coleridge and the Idea of Love: Aspects of Relationship in Coleridge's Thought and Writing (London, 1974)
• House, A. H. Coleridge (London, 1953)
• Lockridge, Lawrence S. Coleridge the Moralist (Ithaca, 1977) Lowes, John Livingston. The Road to Xanadu (London, 1951) Muirhead, John H. Coleridge as Philosopher (London, 1954) Parker, Reeve. Coleridge's Meditative Art (Ithaca, 1975)
• Prickett, Stephen. Coleridge and Wordsworth: The Poetry of Growth (London, 1970)
• Prickett, Stephen. Wordsworth and Coleridge: The Lyrical Ballads (London, 1975)
• Raine, Kathleen. Coleridge (London, 1953) Read, H. The True Voice of Feeling (London, 1953) Richards I. A. Coleridge on Imagination (London, 1934) Schulz, Max F. The Poetic Voices of Coleridge: A Study of His Desire for Spontaneity and Passion for Order (Detroit, 1963)
• Suther, Marshall. The Dark Night of Samuel Taylor Coleridge (New York, 1960)
• Walsh, William. The Work and the Relevance (London, New York, 1967) Watson, G. G. Coleridge the Poet (London, New York, 1966)
• Yarlot, Geoffrey. Coleridge and the Abyssinian Maid (London, 1967)

Спољашње везе

• Samuel Taylor Coleridge на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Самјуел Тејлор Колриџ на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Самјуел Тејлор Колриџ на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Poems by Coleridge from the Poetry Foundation. Retrieved 19 October 2010
• Works of Coleridge at the University of Toronto. Retrieved 19 October 2010
• Friends of Coleridge Society. Retrieved 19 October 2010
• The re-opening of Coleridge Cottage near Exmoor.
• Celebrating a cave’s link to town’s most famous son – Samuel Taylor Coleridge by Martin Hesp at Western Morning Press
• Самјуел Тејлор Колриџ на сајту NPG (језик: енглески)
• Samuel Taylor Coleridge Архивирано на сајту (26. мај 2022) at the British Library
• Coleridge archive at the Victoria University. Retrieved 19 October 2010
• Letters of Samuel Taylor Coleridge from the Internet Archive. Retrieved 19 October 2010
• Samuel Taylor Coleridge Collection. General Collection, Beinecke Rare Book and Manuscript Library, Yale University.