Remove ads
From Wikipedia, the free encyclopedia
Румуни у Републици Српској (рум. ) су грађани румунског поријекла и румунске етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Румуни представљају малобројну националну мањину на територији Републике Српске, иако је овај народ историјски дуго присутан на територији данашње Републике Српске, а њихов број је у различитим временским периодима варирао, постепено се смањујући.
Укупна популација | |
---|---|
'62 (2013) | |
Региони са значајном популацијом | |
Станари | ' |
Добој | 16(2013) |
Бијељина | 8(2013) |
Језици | |
Српски језик Румунски језик (224)[а] | |
Религија | |
Православље Српска православна црква | |
Сродне етничке групе | |
Италијани Каравласи |
Данас је присуство румунске националне мањине најпримјетније на територији Општине Станари, гдје у насељеном мјесту Остружња Горња, од укупног броја становништва, Румуни чине значајан проценат, што потврђује и укључивање румунске заједнице у предизборну кампању предсједника Савеза националних мањина регије Добој Драгана Марковића током 2012. године.[1]
Румуни су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. године замјењује Управни одбор. Румуни нису учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада нису имали делегате у сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина.
О доласку Румуна у крајеве данашње Републике Српске, као и комплетног подручја бивше Југославије постоје различите и противрјечне теорије. Њихова противрјечност се огледа у односу на два кључна питања, на питање историјског поријекла Румуна и друго, на сличности односно разлике између Румуна и Влаха. Историјска је чињеница да Румуни вијековима живе на Балканском полуострву, па тако и на подручју Републике Српске. Румуни припадају групи становника Балкана који су се вијековима бавили номадским сточарством, па су некада на подручју данашње Републике Српске живјели у много већем броју него што је то данас.[2]
Од времена турске окупације српске Краљевине Босне 1463. године Румуни су се испред освајача повлачили према Панонији. Број припадника румунске националне заједнице у овим крајевима од тог периода увијек је био симболичан. У периоду након Другог свјетског рата био је евидентован постепени раст броја припадника румунске националне заједнице на подручју цијеле Босне и Херцеговине.[2]
Током Одбрамбено-отаџбинског рата, одређен број Румуна се борио у Редовима Војске Републике Српске.[3]
Данас је постојање румунске националне заједнице активно једино у добојској регији, а према локалним изворима, највише Румуна живи у селу Остружња Горња, која данас административно припада Општини Станари. До формирања Општине Станари, ово насеље је припадало Граду Добоју. Према подацима Удружења Румуна из тог мјеста, у Остружњи Горњој живе 53 породице са око 350 чланова, који се сматрају припадницима румунског народа.[4][1]
Румуни у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести, док је мањи број католичке вјероисповијести.[5]
Припадници румунске националне мањине у Републици Српској, труде се да кроз своје активности задрже традиционални начин живота, обичаје и кухињу као у матичној земљи.[6]
У Републици Српској, постоји једно удружење, које окупља припаднике румунске заједнице. То је Удружење Румуна „Остружња” у Остружњи Горњој, која припада Општини Станари.[7] У насељу Остружња Горња током мјесеца јуна 2019. одржан је састанак удружења Румуна, на којем је разговарано о протеклим активностима и планираним активностима у 2020. години. Посебан акценат је стављен на активности око увођења посебне ставке у буџету општине Станари за помоћ националним мањинама.[8]
Припадницима румунске националне мањине у Републици Српској сматрају се грађани који имају румунско етничко поријекло и који се тако осјећају, који познају румунски језик, кухињу и обичаје.[9]
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 62 Румуна.[10] Румуни настањују сљедеће општине и градове:
Румуни, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској | ||||||
јединица локалне самоуправе | укупно | |||||
укупно | 62 | |||||
Бања Лука | 5 | |||||
Бијељина | 8 | |||||
Брод | 4 | |||||
Брчко [б] | 5 | |||||
Власеница | 4 | |||||
Градишка | 1 | |||||
Добој | 16 | |||||
Доњи Жабар | 1 | |||||
Источно Сарајево | 1
1 | |||||
Козарска Дубица | 1 | |||||
Лакташи | 4 | |||||
Лопаре | 2 | |||||
Љубиње | 1 | |||||
Приједор | 2 | |||||
Србац | 5 | |||||
Теслић | 1 | |||||
Требиње | 3 | |||||
Угљевик | 1 | |||||
Шамац | 1 | |||||
Шековићи | 1 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.