Румуни у Републици Српској

Румуни у Републици Српској (рум. ) су грађани румунског поријекла и румунске етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Румуни представљају малобројну националну мањину на територији Републике Српске, иако је овај народ историјски дуго присутан на територији данашње Републике Српске, а њихов број је у различитим временским периодима варирао, постепено се смањујући.

Румуни у Републици Српској
рум.

застава Румуна и грб Српске
Укупна популација
'62 (2013)
Региони са значајном популацијом
Станари	'
Добој	16(2013)
Бијељина	8(2013)
Језици
Српски језик Румунски језик (224)[а]
Религија
Православље Српска православна црква
Сродне етничке групе
Италијани Каравласи

Данас је присуство румунске националне мањине најпримјетније на територији Општине Станари, гдје у насељеном мјесту Остружња Горња, од укупног броја становништва, Румуни чине значајан проценат, што потврђује и укључивање румунске заједнице у предизборну кампању предсједника Савеза националних мањина регије Добој Драгана Марковића током 2012. године.^[1]

Румуни су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. године замјењује Управни одбор. Румуни нису учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада нису имали делегате у сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина.

Историјат

О доласку Румуна у крајеве данашње Републике Српске, као и комплетног подручја бивше Југославије постоје различите и противрјечне теорије. Њихова противрјечност се огледа у односу на два кључна питања, на питање историјског поријекла Румуна и друго, на сличности односно разлике између Румуна и Влаха. Историјска је чињеница да Румуни вијековима живе на Балканском полуострву, па тако и на подручју Републике Српске. Румуни припадају групи становника Балкана који су се вијековима бавили номадским сточарством, па су некада на подручју данашње Републике Српске живјели у много већем броју него што је то данас.^[2]

Од времена турске окупације српске Краљевине Босне 1463. године Румуни су се испред освајача повлачили према Панонији. Број припадника румунске националне заједнице у овим крајевима од тог периода увијек је био симболичан. У периоду након Другог свјетског рата био је евидентован постепени раст броја припадника румунске националне заједнице на подручју цијеле Босне и Херцеговине.^[2]

Током Одбрамбено-отаџбинског рата, одређен број Румуна се борио у Редовима Војске Републике Српске.^[3]

Данас је постојање румунске националне заједнице активно једино у добојској регији, а према локалним изворима, највише Румуна живи у селу Остружња Горња, која данас административно припада Општини Станари. До формирања Општине Станари, ово насеље је припадало Граду Добоју. Према подацима Удружења Румуна из тог мјеста, у Остружњи Горњој живе 53 породице са око 350 чланова, који се сматрају припадницима румунског народа.^[4][1]

Религија

Главни чланак: Религија у Републици Српској

Румуни у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести, док је мањи број католичке вјероисповијести.^[5]

Култура

Припадници румунске националне мањине у Републици Српској, труде се да кроз своје активности задрже традиционални начин живота, обичаје и кухињу као у матичној земљи.^[6]

Удружења

У Републици Српској, постоји једно удружење, које окупља припаднике румунске заједнице. То је Удружење Румуна „Остружња” у Остружњи Горњој, која припада Општини Станари.^[7] У насељу Остружња Горња током мјесеца јуна 2019. одржан је састанак удружења Румуна, на којем је разговарано о протеклим активностима и планираним активностима у 2020. години. Посебан акценат је стављен на активности око увођења посебне ставке у буџету општине Станари за помоћ националним мањинама.^[8]

Распрострањеност

Припадницима румунске националне мањине у Републици Српској сматрају се грађани који имају румунско етничко поријекло и који се тако осјећају, који познају румунски језик, кухињу и обичаје.^[9]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 62 Румуна.^[10] Румуни настањују сљедеће општине и градове:

Румуни, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе	укупно
укупно	62
Бања Лука	5
Бијељина	8
Брод	4
Брчко [б]	5
Власеница	4
Градишка	1
Добој	16
Доњи Жабар	1
Источно Сарајево Пале[в]	1 1
Козарска Дубица	1
Лакташи	4
Лопаре	2
Љубиње	1
Приједор	2
Србац	5
Теслић	1
Требиње	3
Угљевик	1
Шамац	1
Шековићи	1

Значајне личности

• Силвија Вујовић, члан Савјета националних мањина БиХ, из Републике Српске у другом^[11] и трећем сазиву.^[12]
• Адријан Дима, добровољац у редовима Војске Републике Српске, који је у Румунији служио у специјалним јединицама. Од 1993. године ратовао је у Републици Српској Крајини, а крајем 1994.долази у састав одреда „Бели вукови” Сарајевско романијског корпуса. Погинуо је у борби на планинском масиву Трескавица 3. маја 1995. године.^[3]
• Станко Маринковић, први предсједник Удружења Румуна „Остружња” из насеља Остружња Горња, код Станара.^[4]

Види још

• Румуни
• Румуни у Србији
• Срби у Румунији
• Мањински језици у Републици Српској
• Остружња Горња

Напомене

1. Број становника Републике Српске којима је Румунски језик, матерњи језик.
2. Брчко Дистрикт, службено Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, јединица је локалне самоуправе под суверенитетом Босне и Херцеговине, која је формално под заједничком управом Републике Српске и Федерације БиХ.
3. Општина у саставу Града Источно Сарајево.