From Wikipedia, the free encyclopedia
Радослав Раде Павелкић (Панчево, 21. јун 1931—Београд, 21. децембар 2020) драмски писац и глумац Малог позоришта „Душко Радовић“. Оставио је дубок траг у култури и уметности ових простора.[1]
Радослав Павелкић је дипломирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1955. године у класи професора Томислава Танхофера.[2]
У Београдском драмском позоришту је радио од 1955. до 1963. године, након чега прелази у Мало позориште „Душко Радовић", где остаје до краја.[2]
Радослав Павелкић је први у Југославији применио нов приступ драматургији луткарског позоришта. Био је инспирисан бајкама и баснама[3] Браће Грим, Лафонтена, Езопа и других,[1] али је мењао околности и карактере ликова из тих прича, прилагођавајући стил савременом детету. На тај начин их је одредио као „нове драме са промењеним односима и порукама“. То је било у корак са временом, за нову децу![3] Спознају дечије психологије јунака драме, ставио је уместо имитације психологије одраслих, али балансирано, јер и сутуације из света одраслих постоје у заједничкој стварности која се мора сагледати.[1]
По Павелкићу је тајна доброг домаћег текста, између осталог и степен идентификације који успоставља са гледаоцем. Залагао се за то да комад мора да буде занимљив, јер нам досадан театар не треба, да драма мора да носи све елементе живота и не сме да опседа некаквом надрифилозофијом или филозофирањем по сваку цену. Указивао је на то да је драма нешто много живље и да се базира на акцији која мора бити равна акцијама које се збивају у животу. [3]
О себи је рекао да је „драматуршки шегрт Бертолта Брехта, што се јасно види у коришћењу ефектних сонгова у његовим драмским делима за децу.[3] У том смислу је остварио одличну сарадњу са композитором Зораном Рамбосеком, чији сонгови су се певали и након представа.[1]
По речима Радета Павелкића, најуспешнији редитељи његових текстова су били Бобан Петровић, Србољуб Станковић и Бранислав Крављанац, а највећи утисак су оставили Сава Анђелковић, Мелита Бихали, Бобан Петровић и др.[1]
Од своје тридесете до педесете године старости, написао је преко 30 драмских дела, преведених и извођених од Канаде до Турске. Половина су драмска дела за децу. Највише је писао за конкурсе, по наруџбини или на молбу пријатеља. Сва његова дела су извођена и преведена на девет страних језика.[1]
У Политици је 27. маја 1982. године забележено да је, према подацима Стеријиног позорја, са 18 поставки својих драмских дела у професионалним позориштима широм Југославије, био најизвођенији живи драмски писац у земљи[3] уз Фадила Хаџића. [1]
Написао је још тридесетак радио-драма, више ТВ-сценарија и монодрама.[2]
Дошавши у Мало позориште као први глумац са дипломом Академије, одмах је почео да игра живе улоге, које су врло често биле и главне. Сматрао је да су аниматори луткари: Јанко Врбњак, Љубомир Кољић, Добрила Рилак, Оливера Вера Томов, Мелита Бихали далеко бољи аниматори од њега, а уз пуно поверење тадашњег управника Маја Ђуровића, остварује се истовремено и као драмски писац.[1]
Као глумац је често био запажен у позоришним критикама, па је тако Милосав Мирковић за његову улогу у Пинокију написао да је Раде Павелкић са луткама Ромеом и Ђулијетом надахнуто и уверљиво лансирао двоструку пародију: дечјег и и конвенционалног грађанског позоришта. [3]
Критичар Страхиња Шуљагић издвојио је његову интерпретацију Алонза у Шекспировој Бури „са гласом и топлином, који се неосјетно наметну нашим осјећањима и сјећањима“.[3]
Остали су бележили да је као глумац био убедљив, упечатљив, како уноси извођачку свежину, да ни једног тренутка није у старим дидактичким водама… Био је неодољиви путујући глумац Жан, у представи Гињолови доживљаји, играо је чак и писца Јакоба Грима у представи Браћа Грим. Позајмљивао је глас јунацима цртаних филмова, глумио на ТВ и радију, а бавио се и педагошким радом кроз семинаре при некадашњем Дому пионира у Београду, где је држао предавања о историји луткарског позоришта и писању за лутка-сцену.[3]
Извођене су му драме:
Његови текстови су играни у Загребу, Сарајеву, Титограду, Сплиту, Ријеци, Суботици… превођени на неколико језика и играни у иностранству: Варшави, Братислави, Будимпешти, Минхену…
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
.jpg)