српски позоришни и филмски глумац From Wikipedia, the free encyclopedia
Радомир Марковић (Београд, 14. октобар 1921 — Забок, 10. септембар 2010) био је српски позоришни и филмски глумац.
| Раде Марковић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Марковић 2009. године | |||||
| Пуно име | Радомир Марковић | ||||
| Датум рођења | 14. октобар 1921. | ||||
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС | ||||
| Датум смрти | 10. септембар 2010. (88 год.) | ||||
| Место смрти | Забок, Хрватска | ||||
| Супружник | Оливера Марковић (1945–1964) | ||||
| Деца | Горан Марковић | ||||
| Активни период | 1948—2005. | ||||
| Веза до -а | |||||
| |||||
Раде Марковић је матурирао 1939. године у Другој мушкој гимназији у Београду.[1] Најпре је студирао Технички, а затим прешао на Филозофски факултет у Београду, да би се потом посветио глуми, на почетку само аматерски, са групом младих београдских ентузијаста прве послератне генерације[2] који су пробали у просторијама Коларчевог универзитета. У тој групи је била и Оливера Ђорђевић (касније позната српска глумица Оливера Марковић) са којом се венчао 1945. године, и са којом је годину дана касније добио сина Горана, познатог српског редитеља.
Био је истакнути члан Београдског драмског позоришта 1950 — 1952. и 1954 — 1966. године, али је играо и на свим другим београдским сценама, на којима је остварио преко 200 улога. Нарочито је био сугестиван у карактерним улогама најширег распона.
Био је професор глуме на Академији драмских уметности у Новом Саду од 1983. до 1999. године. Тамо је извео 4 класе глумаца међу којима су Марко Живић, Милица Зарић, Срђан Тимаров, Драган Вујић, Радмила Томовић и Милан Чучиловић.
Позоришту је остао веран и након одласка у пензију, све до своје смрти.
Био је спикер у првим филмским новостима по ослобођењу Београда, као и у многим краткометражним филмовима.
Дана 6. октобра 2010. године требало је да игра на премијери представе Златно теле у Народном позоришту у Београду, у режији свог сина Горана Марковића.
Био је на одмору у Клањецу, у кући своје друге супруге, када му је позлило. Преминуо је 10. септембра 2010. године у 89. години живота на кардиолошком одељењу болнице у Забоку, у Хрватској. Сахрањен је 15. септембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду .
Као филмски глумац дебитовао је 1948. године улогама скојевца-илегалца Мише у филму Бесмртна младост Војислава Нановића и недозрелог мужа Тонце у филму Софка Радоша Новаковића.
Био је стално присутан и тражен глумац. До 1987. године је наступио у око 60 филмова редитеља свих генерација. Особито је запажен у улогама, главним и већим споредним, ауторитативних личности.
С многим ауторима снимио је по неколико филмова: Чудотворни мач (1950) и Шолаја (1955, за коју је добио Златну арену за споредну улогу на фестивалу у Пули 1956) Војислава Нановића; Далеко је сунце (1953), Песма (1961), Операција Тицијан (1963) и Бекства (1968) Радоша Новаковића; Сумњиво лице (1954) и Пут око света (1964) Соје Јовановић; Зеница (1957) и Како су се волели Ромео и Јулија (1966) Јована Живановића; Први грађанин мале вароши (1961), Лето је криво за све (1961) и Девојка (1965) Пурише Ђорђевића; Рој (1966, за коју је добио прву награду /ex aequo/ за мушку улогу на фестивалу глумачког остварења у Нишу), Хасанагиница (1967), Делије (1968) и Бурдуш (1970) Миодрага Поповића; Диверзанти (1967) и Валтер брани Сарајево (1972) Хајрудина Крвавца; Клопка за генерала (1971) и СБ затвара круг (1974) Микија Стаменковића; Отписани (1974) и Краљевски воз (1982) Александра Ђорђевића; Национална класа (1979), Мајстори, мајстори (1980) и Вариола вера (1982) Горана Марковића.
Од осталих улога посебно се истичу оне у Туђој земљи (1957) Јозе Галеа, за коју је награђен другом наградом у Пули, и Радопољу (1963) Столета Јанковића, за коју је освојио пулску Сребрну арену. Наступао је и у иностранству (на пример Крадљивац брескви (1964), Вула Радева у Бугарској; Вода нешто носи (1969), Ј. Кадара и Е. Клоса у бившем СССР; Златне наочаре (1986), Ђулијана Монталде у Италији, као и у многобројним телевизијским драмама и серијама.
Режирао је и два документарна филма:
Сумирано, Раде Марковић је један од највећих и најпостојанијих имена српском глумишта у периоду од Другог светског рата па до новог миленијума. На филму је одиграо 81 улогу; у телевизијским драмама, серијама и другим емисијама 62 улоге, учествовао је у 186 радио-драма, а на позоришним сценама остварио је укупно 96 улога.
Као професор Академије уметности у Новом Саду извео је четири класе, са укупно 39 студената (Душан Јакишић, Драган Вујић Вујке, Радмила Томовић, Милан Чучиловић, Срђан Тимаров, Милица Зарић и други).
Током пет деценија глумачког присуства, пре свега на позоришној сцени, Марковић је стекао неподељена признања критике, публике и колега због најмање два разлога: дубоке оданости, може се рећи пуне посвећености позиву, што је најчешће доносило врхунска остварења, као и непосусталог трагања за новим, савременим и модерним глумачким изазовом, којим је настојао да помери стандарде у глуми у чему је био један од твораца авангардних позоришних путева у нашој средини.
Награђен је свим најзначајнијим стручним и друштвеним наградама и признањима:
Као добитнику награде „Добричин прстен“, Савез драмских уметника Србије издао је зборник радова посвећен његовом укупном стваралаштву. Приређивач зборника је театролог Зоран Т. Јовановић. Њему у част је од 20. фебруара 2011. велика сцена Београдског драмског позоришта понела име „Раде Марковић“.[3]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1940-е▲ | |||
| 1948. | Бесмртна младост | Миша | |
| 1948. | Софка | Томча | |
| 1950-е▲ | |||
| 1950. | Чудотворни мач | Небојша | |
| 1953. | Далеко је сунце | Уча | |
| 1954. | Сумњиво лице | Жика | |
| 1955. | Лажни цар | Шћепан Мали | |
| 1955. | Шолаја | Дренко, капетан Краљевске војске | |
| 1957. | Мали човек | ||
| 1957. | Туђа земља | ||
| 1957. | Атомска бајка | ||
| 1957. | Зеница | ||
| 1957. | Не чекај на мај | ||
| 1958. | Николетина Бурсаћ (ТВ) | Николетина Бурсаћ | |
| 1958. | Те ноћи | Павле | |
| 1958. | Три жеље | Петр | |
| 1960. е▲ | |||
| 1961. | Лето је криво за све | Мајор | |
| 1961. | Песма | Капетан Клаус | |
| 1961. | Први грађанин мале вароши | Мишко Радић | |
| 1962. | Саша | Шпанац | |
| 1962. | Козара | Вукша | |
| 1963. | Операција Тицијан | Миха - инспектор полиције | |
| 1963. | Радопоље | Илија | |
| 1963-1964. | На слово, на слово (ТВ серија) | Раде | |
| 1964. | Пут око света | Човек с ногом | |
| 1964. | Крадљивац бресака | Иво Обреновић | |
| 1965. | Девојка | ||
| 1965. | Друга страна медаље | Огњен Ружић | |
| 1966. | Мост | ||
| 1966. | Војник | Андреј | |
| 1966. | Рој | ||
| 1966. | Штићеник | ||
| 1966. | Како су се волели Ромео и Јулија? | Реља Димитријевић | |
| 1967. | Хасанагиница | ||
| 1967. | Нож | Коста Петров | |
| 1967. | Диверзанти | Доктор | |
| 1967. | Бомба у 10 и 10 | Марко | |
| 1968. | Делије | ||
| 1968. | Стубови друштва (ТВ кратки) | Берник | |
| 1968. | Тројица против свих... а жена четврта (ТВ) | ||
| 1968. | Бекства | ||
| 1968. | Тројица против свих (ТВ) | ||
| 1968. | Ганнгстерски вођа | ||
| 1968. | Голи човјек | Илија | |
| 1969. | Нека далека свјетлост | ||
| 1969. | |||
| 1969. | Под новим крововима | ||
| 1970-е▲ | |||
| 1970. | Случај Опенхајмер (ТВ) | Исак Раби | |
| 1970. | Бабље лето | ||
| 1970. | Бициклисти | ||
| 1970. | Бурдуш | ||
| 1971. | Дом и лепота | ||
| 1971. | Клопка за генерала | Генерал Дража Михајловић | |
| 1971. | Балада о свирепом... | Саво | |
| 1971. | Операција 30 слова (серија) | ||
| 1971. | Улога моје породице у свјетској револуцији | Строги | |
| 1971. | Директор | ||
| 1972. | Село без сељака (серија) | ||
| 1972. | Ратнички таленат | ||
| 1972. | Несахрањени мртваци (ТВ) | ||
| 1972. | Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму (ТВ) | Бранилац | |
| 1972. | Смех са сцене: Атеље 212 | Тодор 1 | |
| 1972. | Заслуге | ||
| 1972. | Изданци из опаљеног грма (серија) | Вујовић | |
| 1972. | Валтер брани Сарајево | Сеад Капетановић | |
| 1973. | Они лепи рођендани | ||
| 1973. | Браунингова верзија | ||
| 1973. | Пикник на фронту (ТВ) | Господин Тепан | |
| 1973. | Сутјеска | Радош | |
| 1974. | Валтер брани Сарајево (серија) | Сеад Капетановић | |
| 1974. | Обешењак | ||
| 1974. | СБ затвара круг | Марко Јанковић | |
| 1974. | Образ уз образ (серија) | Раде | |
| 1974. | Отписани | Милан | |
| 1974. | Димитрије Туцовић (ТВ серија) | Јаша Продановић | |
| 1975. | Проклетиња | Иследник | |
| 1975. | Павле Павловић | друг Цветић | |
| 1974-1975. | Отписани (серија) | Милан | |
| 1975. | Кућа | Саша | |
| 1975. | Живот је леп (серија) | Професор Страхиња Хаџић | |
| 1976. | Процес Ђордану Бруну | Ђованни Моцениго | |
| 1976. | Повратак отписаних | Милан | |
| 1976. | Озрачени | ||
| 1976. | Морава 76 (серија) | ||
| 1976. | Метак у леђа | ||
| 1976. | Грлом у јагоде (серија) | Тата Богдан | |
| 1977. | 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије (ТВ) | Димитрије Јовановић (председник скупштине) | |
| 1977. | Специјално васпитање | Судија | |
| 1978. | Окупација у 26 слика | Јаков, Михов отац | |
| 1978. | Пуном паром ТВ серија | Божо | |
| 1978. | Чардак ни на небу ни на земљи (серија) | Станислав | |
| 1978. | Сироче | ||
| 1978. | Повратак отписаних (ТВ серија) (серија) | Мајор Милан | |
| 1978. | Ласно је научити, него је мука одучити (серија) | ||
| 1979. | Прва српска железница (ТВ) | Емил Бонти | |
| 1979. | Јоаким | ||
| 1979. | Слом (серија) | Начелник генералштаба Генерал Петар Косић | |
| 1979. | Национална класа | Мома | |
| 1979. | Трофеј | Директор | |
| 1979. | Бифе Титаник (ТВ) | Наратор | |
| 1980-е▲ | |||
| 1980. | Мајстори, мајстори | Милоје | |
| 1980. | Петријин венац | Доктор Николић | |
| 1980. | Јеленко (ТВ серија) | Дјед | |
| 1980. | Снови, живот, смрт Филипа Филиповића | Отац Василије Филиповић | |
| 1981. | Краљевски воз | Курир | |
| 1981. | Аретеј | ||
| 1981. | Дечко који обећава | Слободанов отац | |
| 1981. | Светозар Марковић (серија) | Димитрије Матић | |
| 1981. | Шеста брзина | Друг Филиповић | |
| 1982. | Киклоп | ||
| 1982. | Дивље месо | Господин Херман Клауш | |
| 1982. | Микеланђело (ТВ) | Професор | |
| 1982. | Приче из радионице (серија) | Друг Филиповић | |
| 1982. | Вариола вера | Управник Цоле | |
| 1983. | Киклоп (ТВ серија) | ||
| 1983. | Набујала река | ||
| 1983. | Како сам систематски уништен од идиота | Синиша | |
| 1984. | Не тако давно (ТВ серија) | ||
| 1984. | Тајни дневник Сигмунда Фројда | ||
| 1985. | Судбина уметника - Ђура Јакшић (ТВ) | Стеван Тодоровић | |
| 1986. | Бал на води | Др Светислав Поповић | |
| 1986. | Лијепе жене пролазе кроз град | ||
| 1987. | Под рушевинама | ||
| 1987. | |||
| 1988. | СС Капетан (Терезијенштат) | ||
| 1989. | Сабирни центар | Професор Миша | |
| 1989. | Сеобе | Карло Лотарински | |
| 1990-е▲ | |||
| 1990. | Јастук гроба мог (серија) | Доситеј Обрадовић | |
| 1990. | |||
| 1991. | Апис | ||
| 1992. | |||
| 1992. | Тито и ја | Деда | |
| 1993. | Пун месец над Београдом | Вампир Алимпије | |
| 1993. | Театар у Срба (серија) | Кир Јања | |
| 1993. | Броз и ја (ТВ серија) | Деда | |
| 1995. | Симпатија и антипатија (ТВ) | Јоаким Вујић | |
| 1995. | Убиство с предумишљајем | Др. Бранко Којовић | |
| 1998. | Кнез Михаило | ||
| 2000-е▲ | |||
| 2000. | Земља истине, љубави и слободе | Небојша / Друг Марковић | |
| 2001. | Метла без дршке 5 (серија) | Господин Милидраговић | |
| 2002. | Казнени простор (серија) | Комшија Мика | |
| 2003. | Мали свет | Стари доктор | |
| 2005. | Ми нисмо анђели 2 | Професор | |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
