Раденко Мишевић

Раденко Мишевић (Рогатица, 14. јули 1920 — Београд, 15. фебруар 1995) био је српски сликар.^[1]

Раденко Мишевић
Датум рођења	14. јули 1920.
Место рођења	Рогатица, Краљевство СХС
Датум смрти	15. фебруар 1995.(1995-02-15) (74 год.)
Место смрти	Београд, Савезна Република Југославија

Живот

Сликарство је завршио у Београду у класи професора Мила Милуновића. Специјализовао се код Ивана Табаковића, Марка Челебоновића и Недељка Гвозденовића. Школовао се и у атељеу Андре Лота у Паризу. Једно вријеме је изучавао фреске и мозаик у Италији. Био је професор Академије ликовних уметности у Београду (1964-1985) и Академије ликовних уметности у Сарајеву (1972-1985). У два мандата је био декан београдске Ликовне академије. Оснивач је Школе за дизајн у Београду. Поред сликарства се бавио новинарством и позоришном и филмском сценографијом. Режирао је краткометражни филм „Ова кућа богата“ за који је добио међународно признање. Током живота је приредио око 40 самосталних и преко 150 заједничких изложби.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробњу у Београду. По њему је названа ликовна галерија у његовој родној Рогатици.

Занимљивости

Зулфикар Џумхур, о Раденко Мишевић :

"...На велику срећу наше уметности и наше културе уопште Мишевић није једини који се у заглушној буци не артикулисаних гласова у европском хору пуном певача без очију и без слуха, издваја лепотом и сонорношћу свог гласа. И он је један од оних који нас потврђују у вери да су токови даровитог, модерног и искреног, у ствари снажне и неодољиве бујице које ће разбистрити мртве водеосреднјости, немоћи и дскости.^[2]

Галерија

• 
  Портрет домара (1971)