Проб

римски цар From Wikipedia, the free encyclopedia

Проб

Марко Аурелије Проб (лат. ; Сирмијум, 19. август 232 — Сирмијум, септембар/октобар 282), познатији само као Проб, био је римски цар од 276. до 282. године.

Укратко Марко Аурелије Проб, Пуно име ...
Марко Аурелије Проб
Проб
Пуно имеМарко Аурелије Проб
Датум рођења(232-08-19)19. август 232.
Место рођењаСирмијум, Римско царство
Датум смртисептембар/октобар 282.
Место смртиСирмијум, Римско царство
РодитељиДалмације
ДинастијаИлирски цареви
Римски цар
ПериодСептембар 276 - Септембар / Октобар 282.
ПретходникФлоријан
НаследникКар
Затвори

Биографија

Проб је рођен и одрастао на сеоском имању недалеко од Сирмијума, у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије, као син једног римског војника. Имао је успешну каријеру у војсци. Побеђује Сармате, за шта га одликује Валеријан. Држи високе војне положаје у време Аурелијана. Био је заповедник војске у Египту када је Аурелијан убијен. Није се одмах експонирао, јер је у међувремену остарели Тацит преузео престо, као неко прелазно решење изабран од Сената. Када је цар Тацит 276. године био убијен, Проб је задобио команду над источним војскама царства. Проб улази у грађански рат са надмоћнијим Флоријаном и побеђује га. Исте године трупе су га извикале за цара и након смрти Флоријана, Проб је прихваћен за цара и од Сената. Од 277. до 282. године Проб је пет пута био конзул и водио је више ратова. Коначно, поразио је Алемане на горњем Дунаву, а 277. протерао је Франке преко Рајне. 278. прешао је реку Некар и ту је у Швабији поразио Алемане. 279. године Проб се окренуо Истоку Царства и поразио Исавријце, једно пљачкашко племе. Такође је натерао Персијанце на мир. Када је кренуо према Западу 280. године да би спречио ширење једног галског устанка, који је предводио узурпатор Прокул, у Александрији је Јулије Сатурнин био проглашен за цара. Но, овај покушај узурпације, није кратко дуго трајао, и Проб није морао ни да интервенише, будући да су Јулија Сатурнина убиле сопствне трупе.

Према породицама поражених узурпатора Прокула и Боноса Проб се односио с поштовањем. У Риму је Проб завршио изградњу Аурелијановог зида.

Када је натерао војнике да у Сирмијуму копају канале по врелом летњем дану, раздражени војници су га убили 282. године. Убице су се покајале и сахраниле га са свим почастима, достојно га ожаливши, подигли су му споменик са натписом: "Проб је био добричина, победник свих варварских народа и тирана."

Његов брат Домеције као и његови рођаци били су хришћани и епископи у Цариграду.

За време Пробове владавине први пут је винова лоза засађена ван Италије и то на брду Главица, на Фрушкој гори, код данашњег села Шуљам у Србији. Почео је узгајање винове лозе и код Смедерева, на Златном брду, где је зачета и аутохтона сорта грожђа Смедеревка.[1]

Такође, дозволио је да се и у Галији, Британији и Шпанији узгаја винова лоза. Дотада је виноградарство било монопол јужних, медитеранских делова Царства.

Референце

Спољашње везе

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.