насеље у граду Пироту, Пиротски округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Присјан је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 79 становника (према попису из 2002. било је 143 становника).
Присјан | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Град | Пирот |
Становништво | |
— 2011. | 79 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 04′ 26″ С; 22° 33′ 16″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 669 |
Остали подаци | |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака |
Присјан је густо насељено село, са кривудавим, тесним и неравним улицама, смештено у ерозивном проширењу Присјанске реке. Присјанска река протиче кроз село и природно дели село на два дела: североисточни и југозападни део. Присјан је окружен висовима огранка Суве планине који су високи: Забел 676 м, Кале 678 м, Црни врх 823 м, Ропатски врх 906 м и Грчки врх 1003 метра. У Присјанској котлини, према неиспитаним локалитетима Роб, Селиште, Ан, Градиште и остацима богомоља: црквица на Црквишту, на коме је подигнута нова црква, црквиште у месту зв. Подграђе и два манастира испод кањона Камичке реке - Манастиришта, живот се одвијао вековима.
Присјан се налази јужно од Пирота, на удаљености од 10 км. Од Пирота до Присјана све до 1885. године, кад је српска војска, градећи утврђење на месту званом Божурат, просекла нову трасу пута, ишла су два посебна путељка. Једна траса пута излазила је из Пирота на Станбол капију, ишла преко Селимовице, Врбице и силазила у село код махале Војникарци. Друга траса пута излазила је из Пирота на Јасен капију, ишла преко Варја, Терјакове појате, Дрварника, Бунавице и низ Лајину падину силазила у село. Пут који је ишао преко Врбице, код места Ћитеста круша рачвао се у два правца. Један је силазио у село, а други тзв. Камички пут, скретао је лево преко Роба и силази на “поток Шарбан, где се спајао са путем који је силазио низ Лајину падину, пролазио кроз село и ишао у правцу села Камик. Даље рачвајући се, ишао је за села Беровицу, Церев Дел, Кијевац, Студену, Куса Врану и низ других села.[1]
Најстарије записане податке о том планинском селу су пронађене у турском дефтеру 1576-1577. године као Пиресиан. А 1606. године село је уписано као Персјан[2].
Место је 1879. године имало 46 домова са 422 душе, међу њима није било писмене особе а број пореских глава износио је 89.[3]
У Присјану су 28. јуна 1933. године освећени темељи нове православне цркве. Било је то на иницијативу месног пароха Арсенија Цветковића. Спуштена је у камен темељац споменица о градњи те цркве.[4] Присјан је 1890.године припадао школској и политичкој Општини у селу Расница а Парохији верској цркве у Петровцу.[5]. Основна школа у Присјану је почела са радом 5. јануара 1910. године.
У кругу присјанске котлине, у протеклом времену, биле су две цркве и два манастира. Једна црквица налазила се с десне стране пута, на улазу у Присјан, на месту званом Црквиште. Црквица подигнута у част Светог Ђорђа, порушена је 1934. године и на истом месту саграђена је нова и већа. Црква од које су остали само остаци темеља налази се с десне стране пута испред села Камик у парцели Јордана Ћирића, из Камика.
Манастири су се налазили с леве стране испод кањона Камичке реке, скоро један поред другог. Манастири се памте по очуваним темељима срушених манастира и помоћних зграда. Манастир ближи до извора Светена вода подигнут је у част Светог Ђорђа, а други манастир ниже у правцу Присјана, био је подигнут у част Светог Пантелеја. Манастири су се налазили на имању попа Момчила Николића из Камика, како су га обично звали поп Момчило Камички.
Присјан је чинило шеснаест родова међутим данас у једном роду има чак девет презимена:
Катичинци су млад род. Њихово памћење почиње од удовице Кате која је млада остала без мужа и сама одгајала децу. Њене ћерке су довеле мужеве тако да су они прихватили презиме Ранчић. Том презимену се додаје и презиме Витановић за овај род.
У насељу Присјан живи 139 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 66,2 година (63,3 код мушкараца и 68,9 код жена). У насељу има 83 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,72.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
м | ж | |||
? | 1 | 2 | ||
80+ | 4 | 11 | ||
75—79 | 5 | 14 | ||
70—74 | 21 | 14 | ||
65—69 | 13 | 14 | ||
60—64 | 9 | 11 | ||
55—59 | 3 | 3 | ||
50—54 | 0 | 2 | ||
45—49 | 3 | 0 | ||
40—44 | 1 | 0 | ||
35—39 | 1 | 0 | ||
30—34 | 3 | 2 | ||
25—29 | 0 | 0 | ||
20—24 | 2 | 0 | ||
15—19 | 0 | 0 | ||
10—14 | 0 | 0 | ||
5—9 | 2 | 2 | ||
0—4 | 0 | 0 | ||
Просек : | 63,3 | 68,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 66 | 11 | 40 | 12 | 2 | 1 |
Женски | 73 | 3 | 41 | 28 | 0 | 1 |
УКУПНО | 139 | 14 | 81 | 40 | 2 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 15 | 11 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 16 | 12 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.