Concept of moral fairness and administration of the law From Wikipedia, the free encyclopedia
Правда представља вредносно начело расподеле које одређује колико добара и колико терета (одн. права и обавеза) треба дати субјектима друштвених односа. С обзиром на то да расподелу, преко закона врши држава, евидентно је да између правде и права постоји нераскидива веза.
Правда је такође и концепт правичног и моралног поступања према свим особама (види физичко лице и правно лице, посебно у закону. На правду се често гледа као на стални напор да се чини оно што је „исправно“. У највећем броју случајева исправним се сматра оно што мисли и осећа већина, оно што је логично, или што залази у натприродно, мистично.
Међутим неки писци (нпр. Келзен) правди не придаје неки већи значај (иако признаје да је она неопходни покретач људског деловања), зато што у модерном друштву постоје само интереси различитих друштвених група и њихов сукоб. Тај се сукоб може, од стране поретка, решити на два начина - или ће се задовољити интереси једне групе, науштрб друге; или ће се наћи компромис где ниједна од страна неће добити, али ни много изгубити. Које је од ова два решења „праведно“ у датом тренутку, немогуће је одредити, јер правда није рационална категорија, одн. не постоји начин да се она прецизно утврди или измери.
Још је Аристотел дао поделу правде. По њему, постоје две врсте правде - комутативна (или корективна) и дистрибутивна.
Корективна почива на принципу аритметичке једнакости - за извршену радњу, следи одговарајуће противчињење; док се дистрибутивна ослања на геометријску једнакост - постоји један виши субјект (нпр. држава) који потчињеним субјектима, према унапред утврђеним критеријумима, расподељује права и обавезе.
Теоретичари дистрибутивне правде генерално не одговарају на питања ко има право да спроведе одређену повлашћену расподелу, док теоретичари имовинских права кажу да не постоји „фаворизована расподела“. Уместо тога, дистрибуција би се требала заснивати једноставно на било којој дистрибуцији која произлази из законитих интеракција или трансакција (то јест трансакција које нису незаконите).
Овај одељак описује неке широко распрострањене теорије дистрибутивне правде и њихове покушаје да одговоре на ова питања.
Социјална правда обухвата праведан однос између појединаца и њиховог друштва, често узимајући у обзир како привилегије, могућности и богатство треба расподијелити међу појединцима.[2] Социјална правда је такође повезана са друштвеном мобилношћу, посебно лакоћом са којом се појединци и породице могу кретати између друштвених слојева.[3] Социјална правда се разликује од космополитизма, што је идеја да сви људи припадају једној глобалној заједници са заједничким моралом.[4] Социјална правда се такође разликује од егалитаризма, што је идеја да су сви људи једнаки у погледу статуса, вредности или права, јер све теорије социјалне правде не захтевају једнакост.[5] На пример, социолог Џорџ К. Хоманс је сугерисао да је корен концепта правде у томе да свака особа треба да добије награде које су сразмерне њеним доприносима.[6][7] Економиста Фридрих Хајек је изјавио да је концепт социјалне правде бесмислен, тврдећи да је правда резултат понашања појединца и непредвидивих тржишних сила.[8] Социјална правда је блиско повезана са концептом релационе правде, која се односи на праведан однос са појединцима који имају заједничке особине, попут националности, или који су укључени у сарадњу или преговоре.[9][10]
Ornstein, Allan C. (2017-12-01). „Social Justice: History, Purpose and Meaning”. Society (на језику: енглески). 54 (6): 541—548. ISSN1936-4725. doi:10.1007/s12115-017-0188-8.
Kleingeld, Pauline; Brown, Eric (2014), „Cosmopolitanism”, Ур.: Zalta, Edward N., The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2014 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2018-12-14
1899-1992., Hayek, F.A. (Friedrich August) (1976). Law, legislation and liberty: a new statement of the liberal principles of justice and political economy. Routledge & Kegan Paul. стр.78. ISBN978-0-7100-8403-3. OCLC769281087.
Kowalski, Dean (2011). Moral Theory at the Movies: An Introduction to Ethics. Rowman & Littlefield. ISBN978-1-44221-455-2.
Langermann, Tzvi (2011). Monotheism & Ethics: Historical and Contemporary Intersections among Judaism, Christianity and Islam. BRILL. ISBN9789004194298.
Justice: What's The Right Thing To Do?Архивирано на сајту (27. април 2014), a series of 12 videos on the subject of justice by Harvard University's Michael Sandel, with reading materials and comments from participants.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.