From Wikipedia, the free encyclopedia
Вага (њем. ), кантар (рум. ) или теразије (тур. ), инструмент за мјерење масе (тежине) тела.[1] Као вага најчешће служи круто тело обешено изнад или подупрто испод свог тежишта, тако да се може окретати око водоравне осе. Полужна вага има једнаке кракове, док кантар нема једнаке кракове (вага у којој је однос кракова 1 : 10 назива се децималном вагом, а ако је 1 : 100 центезималном вагом).[2] Ваге које се заснивају на законима полуге мере масу тела, а ваге које се заснивају на опругама мере тежину тела.[3]
У петом миленијуму п. н. е. пронађене су прве ваге у праисторијским гробницама Египта и први тегови у Месопотамији.[4] Ваге се налазе насликане на папирусу 2000 година прије наше ере и то су висеће ваге направљене од ужета. Бронзани фрагменти откривени у централној Немачкој и Италији коришћени су током бронзаног доба као рани облик новца.[5] У истом временском периоду, трговци су користили стандардне тегове еквивалентне вредности између 8 и 10,5 грама од Велике Британије до Месопотамије.[6]
Примери, који датирају од око 2400–1800. п. н. е., такође су пронађени у долини реке Инд. Униформне, углачане камене коцке откривене у раним насељима вероватно су коришћене као тегови на балансним вагама. Иако коцке немају ознаке, њихове масе су вишеструки умношци од заједничког делиоца. Коцке су направљене од много различитих врста камења различите густине. Јасно је да је њихова маса, а не величина или друге карактеристике, била фактор у обликовању ових коцки.[7]
У Кини, најранија вага ископана је из гробнице државе Чу из периода кинеских зараћених држава која датира из 3. до 4. века пре нове ере у планини Цуођагонг близу Чангша, Хунан. Вага је направљена од дрвета и коришћени су бронзани тегови.[8][9]
Варијације на балансној ваги, укључујући уређаје попут јефтиног и непрецизног бисмара (вага са неједнаким крацима),[10] почеле су да задобијају ширу примену од око 400 година п. н. е. од стране многих малих трговаца и њихових купаца. Мноштво варијанти вага које се могу похвалити предностима и побољшањима једна у односу на другу појављује се током забележене историје, при чему су велики проналазачи као што је Леонардо да Винчи лично допринели у њиховом развоју.[11]
Етрурци их 500 година п. н. е. усавршавају. Код Римљана се срећу кантари,[12] а алхемичари у ренесанси тачност и осјетљивост вага усавршавају до завидних нивоа. Француз Јоаким де Розентал Роме је 1669. године конструисао панелвагу код које је, за прецизност мјерења, било небитно мјесто на које постављен мјерени предмет. Филип Матеус Хан је 1763. саградио вагу са екраном на коме се директно читала маса. Децималне и остсле скале на вагама настала су у првој половини 19. века. Већ око 1850. године покушано је да се измјерене вриједности аутоматски и штампају. 1895 у Сједињеним Америчким Државама се већ аутоматски приказивале и штампале маса и цијена мјереног.
Полужна вага, обична вага или вага једнаких кракова у ствари је полуга једнаких кракова.[15] На крајевима кракова налазе се посуде за терет и утег. Према томе, за полужну вагу вреди исти услов равнотеже као и за обичну полугу. Услов за равнотежу на полузи је да алгебарски збир момената силе буде једнак нули. Тај услов равнотеже вреди без обзира да ли на полугу делују две силе или више њих"
Ако на такво круто тело на удаљеностима 1 и 2 (кракови ваге) делују тежине 1 и 2, оно ће бити у равнотежи када је (оно ће бити у равнотежи када је , где је маса, а убрзање (акцелерација) силе теже, следи:
те се тако вагањем, то јест поређем с нормираним утезима, може одредити маса предмета који се важе.
Свака вага мора бити прецизно израђена, стабилна и осетљива. Вага је прецизно израђена ако су јој оба крака једнако дуга и тешка, а посуде једнако тешке (с врло малим одступањима). Вага је стабилна ако се полуга чим се помакне из водоравног положаја враћа натраг у првобитни положај након извесног њихања. Да би се то постигло, тежиште ваге мора бити испод ослонца, јер у том случају настаје момент силе који вагу враћа натраг. Осетљивост ваге је то већа што су кракови дужи и лакши и што је тежиште ближе ослонцу. Међутим, тај услов није лако постићи, јер што су кракови дужи то су и тежи. Стога се полуга израђује од лаког материјала, на пример алуминијума, а осим тога је обично и шупља. Ако се посматра полуга не осврчући се на њену тежину, то јест ако се тежина полуге не узима у прорачун, каже се да је то математичка полуга, а ако се тежина полуге узима у обзир, назива се физичка полуга.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
