српска династија из Црне Горе From Wikipedia, the free encyclopedia
Петровићи Његоши су српска династија која је владала Црном Гором од краја 17. вијека са мањим прекидима до Првог свјетског рата. Родоначелник династије Радул (након замонашења Петар) поријеклом је са планине Његош, по којим је породица и добила име.[1]
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
 | Тачност овог чланка је оспорена. |
 | Историја можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (јануар 2012) |
| Петровићи Његоши | |
|---|---|
 Грб династије Петровић Његош | |
| Држава | Митрополија Црна Гора (1696—1781, 1784—1852) Књажевина Црна Гора (1852—1910) Краљевина Црна Гора (1910—1918) |
| Владарска титула | владика и митрополит књаз краљ |
| Оснивач | Данило I Петровић Његош |
| Посљедњи владар | краљ Никола I Петровић Његош |
| Актуелни старјешина | принц Никола Петровић Његош |
| Владавина | 17—20. вијека |
| Смјена | 26. новембра 1918. Подгоричком скупштином збачен је краљ Никола и Црна Гора је уједињена са Србијом |
| Националност | српска |
| Вјера | православна |
| Крсна слава | Ђурђевдан |
Породица и сама династија су били доста разгранати до доношења Никољданског устава 1905. Осамнаести члан првог дела Устава је ограничио династију на кнеза Николу, кнегињу Милену и њихову децу, па су тиме од познатијих чланова из династије искључени Шако Петровић Његош и Божо Петровић Његош са потомцима. Ова одредба је касније потврђена другим чланом Закона о статусу потомака династије Петровић Његош, који је изгласан у скупштини 2011. године.[2]
Вјерује се да је Богут(а) најстарији предак династије Петровић Његош.[3] Богут је био жив за вријеме битке код Велбужда и изградње манастира Високи Дечани,[4] а можда и током 40-их година 14. вијека.[3]
Према појединим изворима поријекло породице води из Босне, из околине Зенице или Травника, одакле су крајем 14. вијека дошли у село Мужевице испод планине Његош. Према предању у селу су се населили не много након Косовске битке.[5]
По планини Његош су и добили династичко име које је први употребио владика Данило I кад је ишао у Русију. Судећи по једном потпису владике Данила I, гдје се он назива „Војводић српске земље“, може се претпоставити, да је то била једна од старих властелинских српских породица, која је, као и многе друге, због прилика које настадоше у Босни, пошто је Турци заузеше, напустила своје старо сједиште.
Прошла су вероватно три до четири нараштаја, док се у тој породици родио Радул (који је у калуђерству узео име Петар), по којем се и назваше Петровићи.
Унук овога Петра, а отац владике Данила, Шћепан Калуђеровић, био је књаз Његушки, а осим тога често је био у изасланству по народним пословима код патријарха у Пећ и због тога је, као и због своје правичности и одлучности стекао велик глас и поштовање у народу.
Шћепан је, поред друге дјеце, имао сина Николу (доцније владику Данила), који се као младић васпитавао и учио у цетињском манастиру, али пошто Сулејман-паша скадарски разруши овај манастир, 1692. године, Никола се опет поврати кући својих родитеља.
Крај 17. вијека био је, уопште, најкритичнији тренутак у историји Црне Горе. С посљедњем каменом манастира Ивана Црнојевића порушен је и посљедњи основ оне Црне Горе, коју Црнојевићи засновали бјеху. Крајем године 1696. Црногорци се скупе на сабор, да бирају себи господара и владику, те је њихов избор пао на Николу (Данила) Петровића Његоша.
Та породица дала је Црној Гори до данас седам владалаца, пет од ових владалаца били су у исто доба и црквени поглавари - митрополити. Они су бивали владаоци прије, него што су узимали на себе то високо црквено достојанство, у којем је била сједињена власт црквеног и државног поглавара. Тако нпр. владика Данило био је три године од народа изабрани господар, па је тек послије тога времена примио митрополитско достојанство. Између 1830. и 1833. владика Раде називао се: „Божјом милошћу, ја ђакон Петар II Петровић-Његош, Господар Црногорски“, па је тек доцније постао митрополит. Осим тога, они се нису ни облачили, изузевши Светог Петра Цетињског, као црквени поглавари, већ су носили народно руво и оружје. И Свети Петар у доба рата носио је народне хаљине и оружје.
Постоје оспоравања тезе да су Петровићи владали од владике Данила. Црном Гором су владали Радоњићи, што доказује и писмо Петра Првог из 1821. године. Он пише: "Моме Господару… Радоњићу…на Његуше… Ваш…послушни слуга владика Петар." (Из књиге "Неколико крвавих слика из албума Петровић Његошеве династије". стр. 222.) Виала Де Сомијер у своме путопису кроз Црну Гору наводи ривалство Радоњића и Петра Првог, а тек је Његош преузео и световну власт од гувернадурске породице Радоњића (Вуколај Радоњић).
По хронолошком реду они су слиједили овако:
Родослов династије Петровић Његош:[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
