Парнопрсти копитари

Парнопрсти копитари или папкари^[1] (лат. ) су велики ред сисара унгулата који имају паран број прстију на ногама („папци"), као и карактеристичну грађу костију скочног зглоба^[2]. У парнопрсте копитаре убрајамо свиње, нилске коње, камиле и преживаре (међу којима су најбројнија група шупљорога говеда). Ред парнопрсти копитари обухвата око 220 савремених врста, које насељавају све континенте (у Аустралију су их унели људи)^[3].

Парнопрсти копитари Временски распон: доњи еоцен — данашњост PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
Жирафе ()
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Мироред:	Euungulata
Кладус:	Paraxonia
Ред:	Artiodactyla Owen, 1848
Породице
видети у тексту

Филогенија и систематика папкара

изумрла плава антилопа

Слично већини сисарских редова, парнопрсти копитари се на еволуционој сцени појављују током доњег (раног) Еоцена, пре око 53 милиона година.^[4] Најранији представници су били ситни и кратконоги, а хранили су се биљном храном. До краја Еоцена већ су се одвојиле три групе, које и данас живе — (свиње), (камиле и ламе) и (преживари). Паралелно са развојем ових група парнопрстих копитара, адаптивну радијацију и енормно проширење ареала (у миоцену) доживела је и једна породица биљака — траве (). Траве су услед карактеристичне грађе листа тешко сварљиве, и само код преживара је постојао сложен систем за варење који их је лако могао варити. Специфичан систем за варење омогућио је парнопрстим копитарима да преузму бројношћу и разноврсношћу доминацију међу копненим биљоједима. Познати миоценски родови парнопрстих копитара су и .

Схватање филогенетских односа међу парнопрстим копитарима и односа парнопрстих копитара с осталим сисарским групама мењало се током година, услед нагомилавања нових информација (нови фосилни налази, молекуларна систематика). Положај овог реда у оквиру групе унгулатних сисара је данас ван сумње, али се последњих година дискусије воде о томе да ли је ред парнопрсти копитари сестринска група реду китова (у групи ), или су китови еволуирали од неке групе папкара^[5][6][7] — предака нилских коња,^[8] што онда чини ред папкара парафилетским. Филогенетска класификација признаје само монофилетске таксоне, а то су групе које укључују све врсте које потичу од заједничког претка.

Класификација

Према Макени и Белу

Следећа, данас превазиђена класификациона схема, дата је по ауторима Макени и Белу (1997)^[9] и списку савремених породица које су дали Вилсон и Ридер (2005)^[10].

ред — парнопрсти копитари

подред

породица †

породица †

породица †

породица — свиње (19 савремених врста)

породица — пекари (4 савремене врсте)

подред

породица †

породица †

породица †

породица — камиле и ламе (4 савремене врсте)

породица †

породица †

породица †

породица †

породица †

породица †

породица †

подред

породица †

породица — нилски коњи (2 савремене врсте)

породица †

подред

инфраред

породица — пронгхорн антилопе (2 савремене врсте)

породица — шупљорога говеда: говеда, овце, козе, антилопе (135 савремених врста)

породица — јелени (49 савремених врста)

породица †

породица †

породица — жирафа и окапи (2 савремене врсте)

породица †

породица - мошусни јелени (4 савремене врсте)

породица †

инфраред

породица †

породица †

породица †

породица †

породица †

породица †

породица †

породица - јеленчићи (6 савремених врста)

Према савременој класификацији

Због тога што је традиционално дефинисан ред парафилетски таксон, јер укључује врсте које потичу од заједничког претка, али не укључује све његове потомке. Традиционални ред и инфраред су према новијим класификацијама или сврстани у кладус ^[11] или су копнени парнопрсти копитари са инфраредом китова () сврстани у ревидирани ред .^[12]

• ред /кладус ^[12][13]
  • подред Tylopoda
    • породица †Anoplotheriidae?
    • породица †Cainotheriidae
    • породица †Merycoidodontidae
    • породица †Agriochoeridae
    • породица Camelidae
    • породица †Oromerycidae
    • породица †Xiphodontidae
  • кладус Artiofabula
    • подред Suina
      • породица Suidae
      • породица Tayassuidae
      • породица †Sanitheriidae
    • кладус Cetruminantia
      • кладус Cetancodontamorpha
        • род †Andrewsarchus?
        • породица †Entelodontidae
        • подред Whippomorpha
          • породица †Raoellidae
          • натпородица Dichobunoidea – парафилетска према Cetacea и Raoellidae
            • породица †Dichobunidae
            • породица †Helohyidae
            • породица †Choeropotamidae
            • породица †Cebochoeridae
            • породица †Mixtotheriidae
          • инфраред Ancodonta
            • породица †Anthracotheriidae – парафилетска према Hippopotamidae
            • породица Hippopotamidae
          • инфраред Cetacea
            • парвред †Archaeoceti
              • породица †Pakicetidae
              • породица †Ambulocetidae
              • породица †Remingtonocetidae
              • породица †Basilosauridae
            • парвред Mysticeti
              • натпородица Balaenoidea
                • породица Balaenidae
                • породица Cetotheriidae
              • натпородица Balaenopteroidea
                • породица Balaenopteridae
                • породица Eschrichtiidae
            • парвред Odontoceti
              • натпородица Delphinoidea
                • породица Delphinidae
                • породица Monodontidae
                • породица Phocoenidae
              • натпородица Physeteroidea
                • породица Kogiidae
                • породица Physeteridae
              • натпородица Platanistoidea
                • породица Iniidae
                • породица Lipotidae
                • породица Platanistidae
                • породица Pontoporiidae
              • натпородица Ziphioidea
                • породица Ziphidae
      • кладус Ruminantiamorpha
        • подред Ruminantia
          • инфраред Tragulina
            • породица †Amphimerycidae
            • породица †Prodremotheriidae
            • породица †Protoceratidae
            • породица †Hypertragulidae
            • породица †Praetragulidae
            • породица Tragulidae
            • породица †Archaeomerycidae
            • породица †Lophiomerycidae
          • инфраред Pecora
            • породица †Gelocidae
            • породица †Palaeomerycidae
            • породица Antilocapridae
            • породица †Climacoceratidae
            • породица Giraffidae
            • породица †Hoplitomerycidae
            • породица Cervidae
            • породица †Leptomerycidae
            • породица Moschidae
            • породица Bovidae

Интеракције са људима

Доместикација

Види још: Доместикација животиња

Поједини артиодактили, попут овце, били су деместиковани хиљадама година

Примитивни људи су артиодактиле ловили из различитих разлога: због меса или крзна, као и да би користили њихове кости и зубе као оружје или оруђе. Њихово припитомљавање почело је око 8000. године пре нове ере. До данас, људи су доместиковали козе, овце, говеда, камиле, ламе, алпаке и свиње. У почетку се стока користила првенствено за храну. Њена употреба за радне активности зе започела око 3000 п. н. е.^[14] Постоје јасни докази да се антилопа користила за храну пре 2 милиона година у Олдувајској клисури, делу Велике рифтовске долине.^[14][15] Рани модерни људи су се у великој мери ослањали на јелене за храну, кожу, оруђе и оружје; с падом температура и повећаним бројем јелена на крају плеистоцена, они су постали преферентни плен. Остатци северних јелена сачињавају 94% костију и зуба пронађених у пећини изнад реке Цеу која је била насељена пре око 12.500 година.^[16]

Данас се артиодактили чувају превасходно ради меса, млека и вуне, крзна или коже за одећу. Домаћа говеда, водени биволи, јак и камиле се користе за рад и јахање, или као товарне животиње.^[17]