административна подела Краљевине СХС на области од 1922. до 1929. године From Wikipedia, the free encyclopedia
Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца биле су основне јединице административне и територијалне самоуправе у Краљевини СХС у периоду од 1921. до 1929. године. Формално су установљене Видовданским уставом од 28. јуна 1921. године, а потом је посебном уредбом од 26. априла 1922. године извршена подела целокупног државног подручја на 33 области, које се нису увек поклапале са дотадашњим административним јединицама. Области су имале и своја представничка и извршна тела, а на челу обласне администрације налазио се велики жупан. Услед политичких превирања, обласна самоуправа је у појединим покрајинама уведена са закашњењем, а тај процес се одвијао у периоду од 1922. до 1924. године.[1][2][3] У Хрватској-Славонији области су уведене у фебруару 1924. Окрузи и жупаније се помињу и касније, нпр. приликом одређивања бирачких одбора у новембру 1924.[4]
Области су укинуте 1929. године, након проглашења Краљевине Југославије, када је држава подељена на бановине.
| Област | Површина 2 | Број становника (1922)[5] | Седиште |
|---|---|---|---|
| Београдска | 9.581,4 | 762.493 | Београд |
| Загребачка | 8.162,3 | 809.482 | Загреб |
| Љубљанска | 9.489,0 | 537.079 | Љубљана |
| Приморско-крајишка | 14.121,9 | 624.708 | Карловац |
| Мариборска | 7.569,0 | 624.121 | Марибор |
| Осјечка | 13.383,5 | 775.723 | Осијек |
| Сремска | 6.865,9 | 407.025 | Вуковар |
| Бачка | 7.267,0 | 590.500 | Нови Сад |
| Подунавска | 6.094,1 | 405.113 | Смедерево |
| Подринска | 3.551,3 | 182.358 | Шабац |
| Ваљевска | 2.457,8 | 133.984 | Ваљево |
| Шумадијска | 3.864,4 | 241.862 | Крагујевац |
| Моравска | 2.889,4 | 183.959 | Ћуприја |
| Пожаревачка | 4.230,5 | 219.103 | Пожаревац |
| Тимочка област | 6.352,4 | 240.506 | Зајечар |
| Нишка | 7.269,3 | 422.273 | Ниш |
| Врањска | 5.869,7 | 249.321 | Врање |
| Косовска | 8.471,9 | 351.990 | Приштина |
| Скопска | 8.849,0 | 336.423 | Скопље |
| Брегалничка | 4.956,0 | 104.460 | Штип |
| Битољска | 11.969,0 | 341.095 | Битољ |
| Рашка | 8.435,8 | 264.803 | Чачак |
| Ужичка | 7.555,7 | 214.271 | Ужице |
| Крушевачка | 2.709,9 | 152.976 | Крушевац |
| Зетска | 13.326,0 | 348.957 | Цетиње |
| Сплитска | 9.836,4 | 469.111 | Сплит |
| Дубровачка | 2.649,4 | 136.698 | Дубровник |
| Тузланска | 8.918,0 | 416.413 | Тузла |
| Сарајевска | 8.405,0 | 287.214 | Сарајево |
| Бихаћка | 5.603,0 | 2017.023 | Бихаћ |
| Врбаска | 9.018,0 | 423.240 | Бања Лука |
| Мостарска | 9.139,0 | 265.330 | Мостар |
| Травничка | 10.116,0 | 280.709 | Травник |
Земља је издељена на 33 области. Границе области су пресецале дотадашње границе свих „историјско административних делова“ (покрајина) осим Босне и Херцеговине. Једино на простору БиХ није било територијалних промена, већ је покрајина укинута, а дотадашњи окрузи су постали области. За сваку област предвиђени су посебни аутономни органи и тела – то су биле скупштине и владе. У делокругу рада аутономних органа и тела нашле су се економске, финансијске, саобраћајне и просветне надлежности. Поред дефинисања управе, предвиђена је могућност да мање области, под одређеним условима, могу бити уједињене, а поједине општине и срезови издвојени из постојећих области и прикључени суседним.
На челу области налазили су се велики жупани, као политички представници владе. Закон о општој управи давао је великом жупану надлежност у свим струкама опште управе. У општу управу спадали су сви послови из надлежности министра унутрашњих послова, просвете, аграрне реформе, пољопривреде и вода, грађевина, трговине и индустрије, народног здравља, социјалне политике, вера, шума и рудника, уколико се не односе на управу државним доменима. Ван опсега опште управе остали су, осим државних домена шума и руда, још и послови министарстава спољних послова, војске и морнарице, правде, изједначења закона, финансија, саобраћаја, пошта и телеграфа.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
