Босна и Херцеговина (1918—1924)

За друге употребе, погледајте Босна и Херцеговина (вишезначна одредница).

Покрајина Босна и Херцеговина била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.

Покрајина Босна и Херцеговина
1918.—1924.
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Главни град	Сарајево
Регија	Балкан
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина	51.199 км2
Становништво	1.890.440 (1921)
Догађаји
Статус	Бивша покрајина
Историјска ера	Нови век
• Успостављено	1918.
• Југословенско уједињење	1918.
• Укинуто	1924.
Претходник Следбеник Кондоминијум Босна и Херцеговина (Аустроугарска) Држава Словенаца, Хрвата и Срба Бихаћка област (Краљевина СХС) Врбаска област (Краљевина СХС) Мостарска област (Краљевина СХС) Сарајевска област (Краљевина СХС) Травничка област (Краљевина СХС) Тузланска област (Краљевина СХС)

Историја

Дочек пред Вишеградом при офанзиви (1918)

Ова територија је од 1878. до 1908. под аустроугарском војном управом имала положај кондоминијума који је званично био под суверенитетом султана, односно Османског царства. Након анексије ових области 1908, територија је добила статус аустроугарске колоније. Почетком новембра 1918. године власт у Босни и Херцеговини је преузео Главни одбор Народног вијећа за БиХ и Народна влада БиХ. Покрајина Босна и Херцеговина је у пленуму Народног вијећа Државе Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу имала 18 представника. Након уједињења у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца умјесто Народне владе, формирана је Земаљска влада (1919), која је имала мањи број ресора. Касније је умјесто Земаљске владе основана Покрајинска управа (1921), а њена ликвидација је извршена у фебруару 1924. године.^[1]

Демографија

По подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:

• православни (829.360),
• муслимани (588.173),
• римокатолици (444.309),
• израелићани (12.031),
• гркокатолици (9.308),
• евангелисти (6.627),
• други (538),
• без конфесије и непознато (94).

Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима

Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима (и котарским испоставама)

Просечна дужина живота у БиХ 1921. била је најнижа у КСХС, 24,5 године за мушкарце и 24 за жене.^[2] Подручје бивше БиХ ће чак и 1940. бити описано као културно најзаосталији крај земље, у коме је неписменост чак расла.^[3]

Окрузи

Окрузи покрајине Босне и Херцеговине били су:

• Бањалучки,
• Бихаћки,
• Мостарски,
• Сарајевски,
• Травнички и
• Тузлански.

Галерија

• 
  Поздрав Регента и председника босанске владе др. Сршкића на жељезничкој станици (1920)

Референце

1. ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ Часопис Института за новију историју Србије
2. "Политика", 7. дец. 1936
3. „Политика”, 7. јул 1940

Литература

• Резултати Пописа становништва Краљевине СХС 1921
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
• Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.

Спољашње везе

• Усталасана земља ("Политика", 15. апр. 1924)