списак на Викимедији From Wikipedia, the free encyclopedia
Национални парк је заштићено подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја, истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме човек живи усклађено са природом, намењено очувању постојећих природних вредности и ресурса, укупне предеоне, геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих активности у складу са начелима заштите природе и одрживог развоја.[1]
Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - .
У Србији има пет националних паркова, док су два у поступку заштите.
ИД | Слика | Назив | Општине/Градови | Рег. | Локација | Прогл. | Површ. (ha|ac|m2) |
ИУЦН катег. | Напомена |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
НП01 | ![]() |
Национални парк Ђердап | Мајданпек, Кладово, Голубац | ЈИС | 44.5518° С; 21.9637° И | 1974. | 63.786|48 | II | |
НП02 | ![]() |
Национални парк Шар-планина | Штрпце, Призрен, Сува Река, Качаник | КМ | 42.19939606° С; 20.9468385° И | 1986. | 22.805|43 | II | |
НП03 | ![]() |
Национални парк Фрушка гора | Бачка Паланка, Беочин, Инђија, Ириг, Сремска Митровица, Сремски Карловци, Шид, Нови Сад | В | 45.16353842° С; 19.75688513° И | 1960. | 26.672|00 | II | |
НП04 | ![]() |
Национални парк Тара | Бајина Башта | ШЗС | 43.90148652° С; 19.45253344° И | 1981. | 24.991|82 | II | |
НП05 | ![]() |
Национални парк Копаоник | Рашка, Брус | ШЗС | 43.314462° С; 20.81316443° И | 1981. | 11.969|04 | II | |
НП06 | ![]() |
Национални парк Стара планина | Пирот, Зајечар, Књажевац, Димитровград | ЈИС | 43.43432324° С; 22.52461701° И | 120.908|20|96 | II | у поступку заштите | |
НП07 | ![]() |
Национални парк Кучај-Бељаница | Деспотовац, Жагубица, Бор, Бољевац | ЈИС | 44.08721574° С; 21.78242937° И | 45.371|62|00 | II | у поступку заштите |
Национални парк Фрушка гора је основан 1960. године. Налази се на северозападу Србије, у Панонској низији. Фрушка гора је дугачка 75 km, а широка од 13 до 15 km. Међу њене највеће вредности се убрајају листопадне шуме китњака, граба и букве, као и фрагменти степске вегетације. Што се тиче културно-историјске вредности, у овом парку се налази 17 манастира који потичу с краја XV и почетка 16. века. Због значајне улоге ових манастира у развоју и очувању културе, писмености и духовности српског народа, Фрушку гору су често називали Српска Света гора.
Основан је 1974. године. Највеће природне вредности су мешовите листопадне шуме које чине орах, мечја леска, копривић и буква, као и шибљаци јоргована. Такође, кречњачке литице представљају станиште ретким биљкама, а речни ток Дунава је станиште ретким рибама: јесетре и моруне. У оквиру овог парка се налази и Лепенски Вир, археолошко налазиште. Ђердап је највећи национални парк Србије.
Највеће природне вредности овог парка основаног 1981. су шуме панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче, као и тресава окружена поменутом шумом панчићеве оморике.
Као и Тара и овај национални парк је основан 1981. године. Његово богатство чине мешовите шуме смрче, јеле, букве и јавора, где се посебно издвајају старе шуме смрче („балканска тајга“), субалпијске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке, као и кречњачке литице које су станиште ретких биљака попут рунолиста. Такође су и тресаве станиште ретких врста.
Основан је 1986. године. Највеће вредности Шар-планине су очуване шуме молике и мунике, али и мешовите листопадне шуме које представљају станиште балканског риса. Ту су и жбунасте заједнице бора кривуља, а високопланински региони и серпентински камењари су станишта ретких биљака. На Шари се налазе и леднички циркови са глацијалним језерима.
Национални парк је у поступку заштите када заводи за заштиту природе доставе студију заштите надлежном органу и када Министарство заштите животне средине обавести јавност о поступку покретања заштите природног подручја на интернет страници Министарства. Тренутно су у поступку заштите два национална парка, Кучај-Бељаница и Стара планина, а док се не донесе акт о проглашењу они се сматрају заштићеним и примењују се мере прописане у студији заштите.[2]
Слика | Име | Година покретања поступка | Површина у | Локација |
---|---|---|---|---|
![]() | Национални парк Кучај-Бељаница | 2022. | 45.372 | |
![]() | Национални парк Стара планина | 2022. | 120.908 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.