Мужјак

Уколико сте тражили мужјака човјека, погледајте чланак мушкарац.

Мужјак или мушки пол (♂) је физиолошки пол који производи сперматозоиде. Сваки мушки гамет, или сперматозоид, се може спојити са женским гаметом, или јајном ћелијом, у процесу оплођења.^[1][2][3] Мужјаци не могу започети полно размножавање без приступа барем једне јајне ћелије, док се поједини организми могу размножавати и полним и бесполним путем. Већина мужјака сисара, укључујући мужјаке човјека, имају Y хромозом, који кодира производњу веће количине тестостерона за развој мушких полних органа.

Симбол римског бога Марса се често употреблљава за представљање мушког пола.

Немају све врсте једнако одређивање пола. Код већине животиња, укључујући и људе, пол је одређен генетички, али код неких врста може бити одређен друштвеним, еколошким и другим факторима. Тако, напримјер, мијењају пол зависно од броја женки присутних у околини.^[4]

Преглед

Постојање два пола је изгледа настало независно у различитим линијама развоја (погледати Конвергентна еволуција). Понављање обрасца је полно размножавање код изогамних организама са два или више типа полних ћелија идентичног облика и понашања (али на различитом молекуларном нивоу). Код анизогамних врста са гаметима мушког и женског облика долази до оогамије врста у којој је женски гамет много већи од мушког и он нема способност кретања. Постоје добри разлози који кажу је овај образац настао због физичких ограничења, усмјерен таквим механизмима у којима су за полно размножавање потребна два неједнака гамета.^[5]

У складу са тим, пол се операционализује широм дате врсте по типу производње полних ћелија (нпр. сперматозоида и јајних ћелија) и разлике између мужјака и женки у једној лози нису увијек предиктивне за разлике у другом.

Полни диморфизам мужјак/женка између организама или органа за размножавање различитог пола није ограничен само на животиње; мушке гамете производе хитридиомикоте, силикатне алге и копнене биљке, између осталог. Код копнених биљака, мужјак и женка се не одређују само на основу мушке и женске гаметске производње и структуре, него и на основу структуре спорофита који дају праву разлике између мушких и женских биљки.

Симбол

Заједнички симбол који се користи за мушки пол је симбол Марса, ♂ — круг са стијелом окренутом ка сјевероистоку. Први пут га је користио Карл фон Лине како би означио пол 1751. године. Симбол се често стилизовано приказује као штит и копље. По Стерну сви историјски докази указују да је изведен од , грчке скраћенице за планету, Таурус.^[6]

Одређивање пола

Главни чланак: Одређивање пола

Пол одређеног организма може одредити низ фактора. То може бити генетска или животна средина, или се можда природно мјења током живота неког организма. Иако већина врста са мушким и женским полом имају јединке које су мушке или женске, хермафродитске животиње, као што су црви, имају и мушке и женске полне органе.

Генетско одређивање

Већина сисара, укључујући и људе, има генетички одређене полове путем система одређивања полова гдје мужјаци имају један (као супротност ) полни хромозом. Могуће је да се код неких врста, укључујући и људе, јави или неке друге међуполне/хермафродитске особине (око 2% популације).^[7] Током оплођења, мужјаци могу створити и X и Y сперматозоиде, док женке дају само X јајне ћелије. Y сперматозоид и X јајна ћелија дају јединку мушког пола, а X сперматозоид и X јајна ћелија дају јединку женског пола.

Дио хромозома који је одговоран за мушкост, полно одређујући је фактор TDF. активира , који чини петљу са и у гонадама, допуштајући одређеном нивоу ових гена да остане довољно висок да би довео до развоја мушке јединке;^[8] нпр. је одговоран за развој сјеменог ужета и умножавање Сертолијевих ћелија, од којих су обје веома важне за развој мушког пола.^[9]

ZW систем одређивања пола, у коме су мужјаци означени са (као супритност ) полним хромозомима могу се наћи у птицама, неким инсектима (већином породица лептира) и другим организмима. Припадници реда опнокрилаца, као што су мрави и пчеле, често одређују хаплодиплоиди,^[10] гдје је већина мужјака хаплоидна, а женске и неки стерилни мужјаци диплодини.^[11]

Одређивање животне средине

Код неких врста гмизаваца, укључујући алигаторе, пол одређује температура на којој се јаје инкубира. Друге врсте, као што су неке змије, могу мјењати пол: одрасле јединке коју су биле мужјаци, могу постати женке.^[12] Код тропских риба кловнова, доминантна јединка у скупини постаје женка, док су остали мужјаци.^[13]

Код неки зглавкара, пол се одређује инфекцијом. Бактерија из рода Волбахија мјења њихов пол; неке врсте се састоје искључиво од јединки, док се пол одређује присуством Волбахија.^[14]

Секундарне полне особине

Главни чланак: Секундарне полне особине

Код врста са два пола, мужјаци се могу разликовати од женки само на основу производње сперматозоида. Код многих риба и инсеката мужјаци су мањи од женки. У сјемену биљке, које показује смјену генерација, мушки и женски дијелови су укључени у спорофитски полни орган једног организма.^[15] Код сисара, укључујући људе, мужјаци су обично већи од женки. Код птица, мужјаци често имају шареније перје које привлачи женке.

Види још

• Пол
• Женка

Извори

1. Lehtonen, Jussi; Parker, Geoff A. (2014-12-01). „Gamete competition, gamete limitation, and the evolution of the two sexes”. Molecular Human Reproduction (на језику: енглески). 20 (12): 1161—1168. ISSN 1360-9947. PMID 25323972. doi:10.1093/molehr/gau068 .
2. Fusco, Giuseppe; Minelli, Alessandro (2019-10-10). The Biology of Reproduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 111—113. ISBN 978-1-108-49985-9.
3. Hine, Robert; Martin, Elizabeth (2015). A Dictionary of Biology (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 354. ISBN 978-0-19-871437-8.
4. Creighton, Jolene. „Meet The Sex-Changing, Tongue-Eating Parasite”. From Quarks to Quasars. Приступљено 7. 04. 2014.
5. Dusenbery, David B. (2009). Living at Micro Scale. Cambridge, Mass: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03116-6.
6. Stearn, William T. (1962). „The Origin of the Male and Female Symbols of Biology”. Taxon. 11 (4): 109—113. JSTOR 1217734. doi:10.2307/1217734.
7. See, Dallas Denny, Current Concepts in Transgender Identity
8. Moniot, Brigitte; Declosmenil, Faustine; Barrionuevo, Francisco; Scherer, Gerd; Aritake, Kosuke; Malki, Safia; Marzi, Laetitia; Cohen-Solal, Ann; Georg, Ina; Klattig, Jürgen; Englert, Christoph; Kim, Yuna; Capel, Blanche; Eguchi, Naomi; Urade, Yoshihiro; Boizet-Bonhoure, Brigitte; Poulat, Francis (2009). „The PGD2 pathway, independently of FGF9, amplifies SOX9 activity in Sertoli cells during male sexual differentiation”. Development. 136 (11): 1813—1821. PMC 4075598 . PMID 19429785. doi:10.1242/dev.032631.
9. Kim, Y.; Kobayashi, A.; Sekido, R.; Dinapoli, L.; Brennan, J.; Chaboissier, M. C.; Poulat, F.; Behringer, R. R.; Lovell-Badge, R.; Capel, B. (2006). „Fgf9 and Wnt4 act as antagonistic signals to regulate mammalian sex determination”. PLOS Biology. 4 (6): e187. PMC 1463023 . PMID 16700629. doi:10.1371/journal.pbio.0040187.
10. Bachtrog, Doris (1. 7. 2014). „Sex Determination: Why So Many Ways of Doing It?”. PLOS Biology. 12 (7): e1001899. PMC 4077654 . PMID 24983465. doi:10.1371/journal.pbio.1001899.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. Doums, Claudie (2013). „Fertile diploid males in the ant Cataglyphis cursor: a potential cost of thelytoky?”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 67 (12): 1983—1993. S2CID 18141328. doi:10.1007/s00265-013-1606-6. hdl:10261/88167 . Приступљено 2. 10. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. Cahill, Abigail E.; Juman, Alia Rehana; Pellman-Isaacs, Aaron; Bruno, William T. (децембар 2015). „Physical and Chemical Interactions with Conspecifics Mediate Sex Change in a Protandrous Gastropod Crepidula fornicata”. The Biological Bulletin. 229 (3): 276—281. ISSN 0006-3185. PMID 26695826. S2CID 22783998. doi:10.1086/bblv229n3p276.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. Bull, J. J. (март 1980). „Sex Determination in Reptiles”. The Quarterly Review of Biology. 55 (1): 3—21. ISSN 0033-5770. S2CID 85177125. doi:10.1086/411613.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
14. Zimmer, Carl (2001). „Wolbachia: a tale of sex and survival”. Science. 292 (5519): 1093—1095. PMID 11352061. S2CID 37441675. doi:10.1126/science.292.5519.1093.
15. Campbell B (2017). Human Evolution: An Introduction to Man's Adaptations. Routledge. стр. 392—393. ISBN 978-1351514415.

Литература

• Dusenbery, David B. (2009). Living at Micro Scale. Cambridge, Mass: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03116-6.
• Allen, Edward A. (1982). „Public School Elites in Early-Victorian England: The Boys at Harrow and Merchant Taylors' Schools from 1825 to 1850”. Journal of British Studies. 21 (2): 87—117. S2CID 144610133. doi:10.1086/385791.
• Baggerman, Arianne; Dekker, Rudolf (2009). Child of the Enlightenment: Revolutionary Europe Reflected in a Boyhood Diary. ISBN 9789004273641.
• Clement, Priscilla Ferguson; Reinier, Jacqueline S., ур. (2001). Boyhood in America: an encyclopedia. 2 vol. ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-215-8.
• Fauci, Anthony S.; Braunwald, Eugene; Kasper, Dennis L.; Hauser, Stephen L.; Longo, Dan L.; Jameson, J. Larry; Loscalzo, Joseph (2008). Harrison's Principles of Internal Medicine (17th изд.). McGraw-Hill Medical. стр. 2339—2346. ISBN 9780071466332.
• Giese, Rachel (2018). Boys: What it Means to Become a Man. Seal Press. ISBN 9781443442916.
• Hunt, Peter (2004). International companion encyclopedia of children's literature. Routledge. ISBN 9780415290531.
• Illick, Joseph E. (2005). American childhoods. ISBN 9780812236590.
• Killian, Caitlin (2007). „Covered girls and savage boys: Representations of Muslim youth in France”. Journal of Social and Ecological Boundaries. 3 (1): 69—90.
• Kugler, Adriana D.; Kumar, Santosh (2017). „Preference for boys, family size, and educational attainment in India”. Demography. 54 (3): 835—859. PMC 5486858 . PMID 28484996. doi:10.1007/s13524-017-0575-1 .
• Liu, Fengshu (2006). „Boys as only‐children and girls as only‐children—parental gendered expectations of the only‐child in the nuclear Chinese family in present‐day China”. Gender and Education. 18 (5): 491—505. S2CID 144525986. doi:10.1080/09540250600881626.
• Macleod, David I. (1982). „Act Your Age: Boyhood, Adolescence and the Rise of the Boy Scouts of America”. Journal of Social History. 16 (2): 3—20. doi:10.1353/jsh/16.2.3.
• Mintz, Steven (2004). Huck's raft: A history of American childhood. Harvard University Press. ISBN 9780674015081.
• Naka, Kansuke (2015). The Silver Spoon: Memoir of a Boyhood in Japan. Stone Bridge Press. ISBN 9781611720198.
• Plafker, Ted (2002). „Sex selection in China sees 117 boys born for every 100 girls”. The BMJ. 324 (7348): 1233. PMC 1123206 . PMID 12028966. doi:10.1136/bmj.324.7348.1233/a.
• Powell, Sacha; Smith, Kate, ур. (2017). An introduction to early childhood studies. Sage. ISBN 9781526417480.
• Rose, Clare (2016). Making, selling and wearing boys' clothes in late-Victorian England. Routledge. ISBN 9781138261860.
• Theriault, Daniel (2018). „A Socio-Historical Overview of Black Youth Development in the United States for Leisure Studies”. International Journal of the Sociology of Leisure. 1 (2): 197—213. S2CID 158309254. doi:10.1007/s41978-018-0013-y.
• Van de Graaff, Kent M.; Fox, Stuart Ira (1989). Concepts of Human Anatomy and Physiology. Dubuque, Iowa: William C. Brown Publishers. ISBN 0697056759.
• Wainman, Ruth (2017). „'Engineering for Boys': Meccano and the Shaping of a Technical Vision of Boyhood in Twentieth-Century Britain”. Cultural and Social History. 14 (3): 381—396. S2CID 164528642. doi:10.1080/14780038.2017.1314581.
• Wolff, Larry (1996). „The Boys Are Pickpockets, and the Girl Is a Prostitute": Gender and Juvenile Criminality in Early Victorian England from Oliver Twist to London Labour”. New Literary History. 27 (2): 227—249. JSTOR 20057349. S2CID 162188050. doi:10.1353/nlh.1996.0029.
• Wedgwood, Hensleigh (1855). „On False Etymologies”. Transactions of the Philological Society (6): 68.
• Beentje, Henk (2010). The Kew Plant Glossary. Richmond, Surrey: Royal Botanic Gardens, Kew. ISBN 978-1-84246-422-9.
• Beentje, Henk (2016). The Kew Plant Glossary (second изд.). Richmond, Surrey: Royal Botanic Gardens, Kew. ISBN 978-1-84246-604-9.
• Bernstein, C.; Bernstein, H. (1991). Aging, Sex, and DNA Repair. San Diego: Academic Press. ISBN 978-0-12-092860-6.
• Barrett, S.C.H. (2002). „The evolution of plant sexual diversity” (PDF). Nature Reviews Genetics. 3 (4): 274—284. PMID 11967552. S2CID 7424193. doi:10.1038/nrg776. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2013. г. Приступљено 06. 03. 2023.
• Baskauf, Steve (2002). „Sexual systems in angiosperms”. Архивирано из оригинала 2018-07-03. г. Приступљено 2013-02-27.
• Buzgo, Matyas; Soltis, Pamela S.; Soltis, Douglas E. (2004). „Floral Developmental Morphology of Amborella trichopoda (Amborellaceae)”. International Journal of Plant Sciences. 165 (6): 925—947. S2CID 84793812. doi:10.1086/424024.
• Ewing, J.W.; Klein, R.M. (1982). „Sex Expression in Jack-in-the-Pulpit”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 109 (1): 47—50. JSTOR 2484467. doi:10.2307/2484467.
• Barkley, Theodore M.; Brouillet, Luc; Strother, John L. „Asteraceae”. Flora of North America. Приступљено 2013-03-04 — преко www.eFloras.org.
• Barkley, Theodore M.; Brouillet, Luc; Strother, John L. „Chichorieae”. Flora of North America. Приступљено 2013-03-04 — преко www.eFloras.org.
• Strother, John L. „Calendula”. Flora of North America. Приступљено 2013-03-04 — преко www.eFloras.org.
• Whittemore, Alan T. „Ranunculus”. Flora of North America. Приступљено 2013-03-04 — преко www.eFloras.org.
• Geber, Monica A. (1999). Gender and sexual dimorphism in flowering plants. Berlin: Springer. ISBN 3-540-64597-7.
• Hickey, M.; King, C. (2001). The Cambridge Illustrated Glossary of Botanical Terms. Cambridge University Press.
• Olson, Matthew S.; Antonovics, Janis (2000). „Correlation between male and female reproduction in the subdioecious herb Astilbe biternata (Saxifragaceae)”. American Journal of Botany. 87 (6): 837—44. JSTOR 2656891. PMID 10860914. doi:10.2307/2656891.
• Stace, H.M. (1995). „Protogyny, Self-Incompatibility and Pollination in Anthocercis gracilis (Solanaceae)”. Australian Journal of Botany. 43 (5): 451—459. doi:10.1071/BT9950451.
• Strittmatter, L.I.; Negrón-Ortiz, V.; Hickey, R.J. (2002). „Subdioecy in Consolea spinosissima (Cactaceae): breeding system and embryological studies”. American Journal of Botany. 89 (9): 1373—1387. PMID 21665739. doi:10.3732/ajb.89.9.1373 .
• Vamosi, J.C.; Vamosi, S.M. (2004). „The role of diversification in causing the correlates of dioecy”. Evolution. 58 (4): 723—731. PMID 15154548. doi:10.1554/03-312.
• Cook, J. Gordon (1968). ABC of plant terms. Watford, UK: Merrow. OCLC 474319451.
• Sporne, K.R. (1974). The Morphology of Angiosperms. London: Hutchinson. ISBN 978-0-09-120611-6.
• Stace, Clive (2010). New Flora of the British Isles (3rd изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-70772-5.
• Darwin, Charles (1877). The Different Forms of Flowers on Plants of the Same Species. London: J. Murray.
• Linnaeus, Carl (1735). Systema Naturae.
• Sattler, Rolf (1973). Organogenesis of Flowers: a Photographic Text-Atlas. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-1864-9.

Спољашње везе

• Boyhood Studies, website and journal for the study of boys
• Historical Boys' Clothing