Немају све врсте једнако одређивање пола. Код већине животиња, укључујући и људе, пол је одређен генетички, али код неких врста може бити одређен друштвеним, еколошким и другим факторима. Тако, напримјер, мијењају пол зависно од броја женки присутних у околини.[4]
Преглед
Постојање два пола је изгледа настало независно у различитим линијама развоја (погледати Конвергентна еволуција). Понављање обрасца је полно размножавање код изогамних организама са два или више типа полних ћелија идентичног облика и понашања (али на различитом молекуларном нивоу). Код анизогамних врста са гаметима мушког и женског облика долази до оогамије врста у којој је женски гамет много већи од мушког и он нема способност кретања. Постоје добри разлози који кажу је овај образац настао због физичких ограничења, усмјерен таквим механизмима у којима су за полно размножавање потребна два неједнака гамета.[5]
У складу са тим, пол се операционализује широм дате врсте по типу производње полних ћелија (нпр. сперматозоида и јајних ћелија) и разлике између мужјака и женки у једној лози нису увијек предиктивне за разлике у другом.
Полни диморфизам мужјак/женка између организама или органа за размножавање различитог пола није ограничен само на животиње; мушке гамете производе хитридиомикоте, силикатне алге и копнене биљке, између осталог. Код копнених биљака, мужјак и женка се не одређују само на основу мушке и женске гаметске производње и структуре, него и на основу структуре спорофита који дају праву разлике између мушких и женских биљки.
Симбол
Заједнички симбол који се користи за мушки пол је симбол Марса, ♂ — круг са стијелом окренутом ка сјевероистоку. Први пут га је користио Карл фон Лине како би означио пол 1751. године. Симбол се често стилизовано приказује као штит и копље. По Стерну сви историјски докази указују да је изведен од , грчке скраћенице за планету, Таурус.[6]
Одређивање пола
Главни чланак: Одређивање пола
Пол одређеног организма може одредити низ фактора. То може бити генетска или животна средина, или се можда природно мјења током живота неког организма. Иако већина врста са мушким и женским полом имају јединке које су мушке или женске, хермафродитскеживотиње, као што су црви, имају и мушке и женске полне органе.
Генетско одређивање
Већина сисара, укључујући и људе, има генетички одређене полове путем система одређивања полова гдје мужјаци имају један (као супротност ) полни хромозом. Могуће је да се код неких врста, укључујући и људе, јави или неке друге међуполне/хермафродитске особине (око 2% популације).[7] Током оплођења, мужјаци могу створити и X и Y сперматозоиде, док женке дају само X јајне ћелије. Y сперматозоид и X јајна ћелија дају јединку мушког пола, а X сперматозоид и X јајна ћелија дају јединку женског пола.
Дио хромозома који је одговоран за мушкост, полно одређујући је фактор TDF. активира , који чини петљу са и у гонадама, допуштајући одређеном нивоу ових гена да остане довољно висок да би довео до развоја мушке јединке;[8] нпр. је одговоран за развој сјеменог ужета и умножавање Сертолијевих ћелија, од којих су обје веома важне за развој мушког пола.[9]
ZW систем одређивања пола, у коме су мужјаци означени са (као супритност ) полним хромозомима могу се наћи у птицама, неким инсектима (већином породица лептира) и другим организмима. Припадници реда опнокрилаца, као што су мрави и пчеле, често одређују хаплодиплоиди,[10] гдје је већина мужјака хаплоидна, а женске и неки стерилни мужјаци диплодини.[11]
Одређивање животне средине
Код неких врста гмизаваца, укључујући алигаторе, пол одређује температура на којој се јајеинкубира. Друге врсте, као што су неке змије, могу мјењати пол: одрасле јединке коју су биле мужјаци, могу постати женке.[12] Код тропских риба кловнова, доминантна јединка у скупини постаје женка, док су остали мужјаци.[13]
Код неки зглавкара, пол се одређује инфекцијом. Бактерија из рода Волбахија мјења њихов пол; неке врсте се састоје искључиво од јединки, док се пол одређује присуством Волбахија.[14]
Секундарне полне особине
Главни чланак: Секундарне полне особине
Код врста са два пола, мужјаци се могу разликовати од женки само на основу производње сперматозоида. Код многих риба и инсеката мужјаци су мањи од женки. У сјемену биљке, које показује смјену генерација, мушки и женски дијелови су укључени у спорофитски полни орган једног организма.[15] Код сисара, укључујући људе, мужјаци су обично већи од женки. Код птица, мужјаци често имају шареније перје које привлачи женке.
Cahill, Abigail E.; Juman, Alia Rehana; Pellman-Isaacs, Aaron; Bruno, William T. (децембар 2015). „Physical and Chemical Interactions with Conspecifics Mediate Sex Change in a Protandrous Gastropod Crepidula fornicata”. The Biological Bulletin. 229 (3): 276—281. ISSN0006-3185. PMID26695826. S2CID22783998. doi:10.1086/bblv229n3p276.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Baggerman, Arianne; Dekker, Rudolf (2009). Child of the Enlightenment: Revolutionary Europe Reflected in a Boyhood Diary. ISBN9789004273641.
Clement, Priscilla Ferguson; Reinier, Jacqueline S., ур. (2001). Boyhood in America: an encyclopedia. 2 vol. ABC-CLIO. ISBN978-1-57607-215-8.
Fauci, Anthony S.; Braunwald, Eugene; Kasper, Dennis L.; Hauser, Stephen L.; Longo, Dan L.; Jameson, J. Larry; Loscalzo, Joseph (2008). Harrison's Principles of Internal Medicine (17th изд.). McGraw-Hill Medical. стр.2339—2346. ISBN9780071466332.
Killian, Caitlin (2007). „Covered girls and savage boys: Representations of Muslim youth in France”. Journal of Social and Ecological Boundaries. 3 (1): 69—90.
Powell, Sacha; Smith, Kate, ур. (2017). An introduction to early childhood studies. Sage. ISBN9781526417480.
Rose, Clare (2016). Making, selling and wearing boys' clothes in late-Victorian England. Routledge. ISBN9781138261860.
Theriault, Daniel (2018). „A Socio-Historical Overview of Black Youth Development in the United States for Leisure Studies”. International Journal of the Sociology of Leisure. 1 (2): 197—213. S2CID158309254. doi:10.1007/s41978-018-0013-y.
Wainman, Ruth (2017). „'Engineering for Boys': Meccano and the Shaping of a Technical Vision of Boyhood in Twentieth-Century Britain”. Cultural and Social History. 14 (3): 381—396. S2CID164528642. doi:10.1080/14780038.2017.1314581.