Мува

За друга значења погледајте страницу Мува (вишезначна одредница).

Муве или мухе () су подред инсеката који припада реду двокрилаца ().^[1][2] Веома су распрострањене и честе у близини људских насеља.

Муве
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Diptera
Подред:	Brachycera Zetterstedt, 1842
Инфраредови
†

Подела

Према грађи и улози усног апарата муве се деле на две групе:

1. муве које сишу крв и имају усни апарат за бодење и сисање; у ову групу спадају породице:
2. муве чији је усни апарат прилагођен за лизање па не сишу крв, а припадају им, између осталих, породице:
   • ,
   • .

Муве које сишу крв

Муве це-це ()

За више информација погледајте: Цеце мува

Муве це-це живе у тропским крајевима и представљају прелазног домаћина трипанозоме коју убодом преносе на човека и животиње изазивајући болести:

• , преноси трипанозому која изазива болест спавања;
• , преносилац друге врсте трипанозоме која узрокује болест нагана код говеда.

Муве зунзаре

• је дужине око 10 и живи у становима од марта до новембра месеца. Тело је плаве боје металног одсјаја, а на трбуху се налазе беле длачице. Полаже јаја у материје животињског порекла најчешће куваном и свежем месу, а могу се ларве наћи и у ранама и цревном систему човека.
• је слично претходној врсти металног одсјаја само љубичасте боје и нема белих длачица на трбуху. Погодује јој виша температура него њеној најближој, претходно описаној сродници па се у становима може наћи од априла до октобра. Јаја полаже у материјама животињског порекла које су у стању распадања. Може се наћи и у ноздрвама људи који спавају на отвореном простору.
• се назива златна зунзара по златно-зеленој боји тела. Ситнија је од претходних врста, дужине 7-10. Ларве се развијају у материјама у распадању, а могу се наћи у ранама човека и животиња и на лешевима. Може да изазове цревни мијазис, а исто тако и да пренесе узрочнике многих болести.