Морске маховине
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Морске маховине () су сесилне, колонијалне животиње које припадају групи лофофора. Живе у морским (око 4000 врста) и слатководним екосистемима (око 50 врста), а описано је и више хиљада фосилних врста.
 | |
| "" | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Надтип: | |
| Тип: | Bryozoa |
| класе | |
|
| |
Колонијални организам бриозоа састоји се од:
Скелет је саставни део телесног зида и излучује га једнослојни епидермис (епител). Изграђен је од спољашњег кутикуларног слоја испод кога је слој прожет калцијум-карбонатом. Осим тако добро развијен, слекет може да буде и желатинозан или грађен од танке хитинске кутикуле.
Зооиди су тракама ткива међусобно повезани. Траке ткива се пружају кроз скелетни део. Сваки зооид састоји се од два дела:
Цистид је стално увучен у пехарасто удубљење скелета који је саставни део телесног зида, док полипид штрчи ван скелета и у њега увлачи према потреби.
Облик и изглед колоније зависи од:
Најчешће су жбунасте, на различит начин гранате колоније, а поједине имају изглед желатинозне масе.
Различити облици зооида обављају у колонији различите функције па се зато називају хетерозооиди:
На површини тела је једнослојни епидермис испод кога се налазе слојеви мишића (кружних и уздужних). Испод њих је целом подељен на два дела: трупни (већи) и лофофорни (мањи), раздвојени преградом.
Крвни, екскреторни и респираторни систем немају.
Нервни систем се састоји од:
Хране се помоћу тентакула са трепљастим епителом, који потискује ситне планктонске организме ка усном отвору. Цревни систем почиње усним отвором који се наставља у ждрело, затим желудац од кога се пружа танко и дебело црево. Црево има потковичаст облик, а храна се вари екстрацелуларно.
Размножавају се бесполно и полно. Бесполно размножавање се углавном врши на два начина:
Морске маховине су углавном хермафродити, али до самооплођења ретко долази. Један зооид садржи један или више тестиса и један јајник, који немају сопствене одводне канале па се тако полне ћелије избацују у целом. Код врста које имају одвојене полове има таквих где су сви чланови колоније истог пола, као и оних које садрже одвојене јединке мушког и женског пола.
Оплођење се код највећег броја врста врши у телу или у лежајној комори на телу, где се и обавља браздање и образује трепљаста ларва слична трохофори. Она једно време плива, затим пада на дно и од ње се развија први зооид да би се од њега пупљењем образовала колонија.
Деле се на две класе:
1. Gymnolaemata, има их око 4000 врста и живе у морској води и то углавном у литоралној зони, мада су нађене и врсте на дубини од 5.000 ; имају добро грађен скелет који се састоји од хитинске кутикуле и калцијум-карбоната; на отвору пехара образује се поклопац;
2. Phylactolaemata, живе у слаткој води и има их око 50 врста; скелет је слабије развијен и желатинозан или изграђен од танке кутикуле; бесполно се, поред пупљења, размножавају и статобластима чији облик и изглед представљају таксономску карактеристику.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
