Млазна ерупција

У астрофизици, млазна ерупција је цурење материје избризгавањем од стране неког свемирског објекта. Ерупције могу бити емитоване од стране астрономских објеката различите природе:^[1]

• Супермасивне црне рупе у центру активних галаксија;
• Црне рупе настале урушавањем звезда и то су онда микроквазари;
• Неутронске звезде у случају двојних звезда;
• Протопланетарни диск у случају младих звезда;
• Бели патуљци и симбиотичке звезде и извори садржаја рендгенских зрака.

Ерупција из центра галаксије М87 је вероватно изазвана присуством супермасивне црне рупе чија маса је процењена на 3 милијарде масе Сунца

.

Механизам

Ерупције су често у вези са диском нарастања у магнетним структурама нарастања избризгавањем, али особине и функције оваквих структура су пуне контроверзе.^[1] Ерупција захтева неки мотор који изазива ерупцију као и процеси везани за флуиде. Већина аутора се слаже да магнетно поље има значајну улогу.^[2][3][4][5]

Објекти на које се односи

Објекти ХХ1 и ХХ2 настали услед судара ерупције младе звезде са међузвезданим простором.

У галактичкој физици налазимо на ерупције једног броја младих звезда^[6] као и око црних рупа звезданог порекла.^[7] У екстрагалктичкој области срећу се код активних галактичких језгара^[8] и микроквазара^[9]; у та два случаја црна рупа је компактни објекат и узрок ерупције.

Кад су повезани са присуством централне црне рупе они су релативни^[9] и могу да досегну и више милиона светлосних година. Због ефекта перспективе могу да се крећу брже од светлости (насупрот томе што теорија релативитета каже да се материја у вакууму не може кретати брже од брзине светлости), наиме овде се ради о оптичкој илузији. Те ерупције се квалификују као супрасветлосне.

Ерупције могу да изазову сударе у међузвезданом простору јер генерално поседују надзвучне брзине.^[10] Већина објеката Хербиг-Харо су повезани са ерупцијама младих звезда и објашњавају се као удари.^[11]

Види још

• Црна рупа

Референце

1. Hartmann 2003, стр. 205
2. Ентони П. Гудсон, Роберт М. Вингли, Карл-Хајнц Боем, « Акреција која зависи од времена због магнетизма младих звезданих објеката као лансирног механизма за млазне ерупције », Астрофизички журнал, изд. 489, 1997, с. 199
3. Фабијан Кас и Рони Кипенс, « Магнетизована акреција-структуре избацивања: 2.5-димензионалне магнетохидродинамичке симулације сталног идеала лансирања млаза са отпорних акрецијских дискова », Астрофизички журнал, изд. 591, 2002, с. 988
4. Џонатан Фереира, Кетрин Дугадос, Силви Кабрит, « Који механизми за млазно лансирање су коришћени за Т Таури звезде? », Астрономија и астрофизика, изд. 453, 2006, с. 785
5. Кристијан Фендт, « Колимација астрофизичких млазова: Улога дистрибуције магнетног поља акрецијског диска », Астрофизички журнал, изд. 651, 2006, с. 272
6. Силви Кабрит, « Млазеви младих звезданих објеката: тренутни проблеми и изазови за будућност », Астрофизика и свемирска наука, изд. 287, 2003, с. 259
7. Елена Гало, Роб Фендер, Кристијан Калер и др., « Тамни млаз доминира над спољном снагом звездане црне рупе Сигнис X-1 », Природа, изд. 436, 2005, с. 819
8. Хејно Фалке и Питер Л. Бирман, « Галактички извори млазева и АГН конекција. », Астрономија и астрофизика, изд. 308, 1996, с. 321
9. Стефани Корбел, « Велики млазеви у микроквазарима », Астрофизика и свемирке науке, изд. 300, 2005, с. 275
10. Џ.М. Фостер, Б.Х. Вајлд, П.А. Росен, П.А и др., « Лабораторијске астрофизичке студије густине високе енергије о млазевима и лшоковима лука », Астрофизички журнал, изд. 634, 2005, с. 77
11. Џон М. Блондин, Аријех Конигл и Брус А. Фраксел, « Хербиг-Харо објекти као главе радијацијских млазова », Астрофизички журнал, изд. 337, 1989, с. 37

Литература

• Hartmann, Lee (2003). „Accretion and Ejection”. Open Issues in Local Star Formation. Springer. стр. 205. ISBN 978-1-4020-1755-1.