From Wikipedia, the free encyclopedia
Милош Петровић (Земун, 18. октобар 1952 — Београд, 13. новембар 2010) био је српски пијаниста, композитор, универзитетски професор и књижевник. Био је редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду, где је предавао чембало и камерну музику и солиста на чембалу у неколико оркестара и анасамбала у Србији. Компоновао је велики број дела класичне, камерне, солистичке, оркестарске, џез и електоракустичне музике. Дело Милоша Петровића извршило је велики утицај на развој музике надахнуте музичком баштином Балкана.
| Милош Петровић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 18. октобар 1952. |
| Место рођења | Земун, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 13. новембар 2010. (58 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Занимање | пијаниста, композитор, књижевник |
Дипломирао је клавир на Факултету музичке уметности у Београду 1974. Специјализовао је чембало на музичким академијама у Прагу, Гранади и Вилекрозу и магистрирао 1988. године.
Године 1977, са басистом Радетом Булатовићем - Чејом, основао је групу Interaction, која је радила до 1980. године. Три године касније, њих двојица, са Ненадом Јелићем оснивају групу Jazzy, којој се ускоро прикључују и Јован Маљоковић и Мирослав Карловић. Први албум ова група снимила је 1983. за ПГП-РТБ и били су усмерени на акустичарски џез. Убрзо се окрећу електронском, фузијском џезу, али са елементима балканског фолклора. Интересовања Петровића ишла су и у другим правцима, па је од 1982. до 1985. био и члан рок групе Џакарта. Средином осамдесетих година, Милош Петровић и Војин Драшкоци оснивају групу Катамаран. Чланови овог бенда били су и Душан Богдановић и перкусиониста Вељко Николић - Папа Ник. 1989. године као трио Jazzy Милош Петровић, Михаило Миша Блам и Ненад Јелић, објављују албум „Историја Византије“, чиме је започет циклус албума под овим називом. Деведесетих година Петровић предводио је Levantine Jazz Trio. Следе пројекти са Марковић-Петровић South Quartet-ом и дуетом Levantines, а затим и са триом (а по потреби и квартетом) Јерусалим. Крајем деведесетих година, Петровић је био и члан бенда Бокија Милошевића. Са студентима Факултета музичких уметности у Београду иницира оснивање састава Balkan Music Club, а 1996. године учествовао је у пројекту „Октоих“. Као чембалиста наступао је као солиста камерних оркестара Душан Сковран и Про музика, Војвођанске филхармоније и Симфонијског оркестра Радио телевизије Београд. Компоновао је две камерне опере - „Дерлад“ (1971) и „Михаило из Пећи“ (2001). [1]
Користећи различите стилове изражавања (музику и писану реч), Милош Петровић је покушао да успостави корелацију између њих, у једној идеји. Оно што повезује његов музички и књижевни рад, свакако је звучни и историјски простор једног поднебља. Објавио је романе „Житије Мардарија монаха“ (1993) и „Михаило из Пећи“ (2002) и збирку прича „Левант над Левантом“ (1996).[1]
Сребрном медаљом Универзитета уметности у Београду, награђен је за допринос у педагошком раду, 2009. године.[2] На конкурсима Удружења композитора Србије, композиције „Мелодија“ (за соло флауту и хор флауту) и „Танго B-A-C-H“ (за велики симфонијски оркестар), награђене су I и III наградом.[3]
Класична музика
Рок музика
Џез
World music
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
