From Wikipedia, the free encyclopedia
Милорад Мајић (Нови Бечеј, 6. септембар 1906 — Београд, 6. децембар 1974) био је српски филмски и позоришни глумац.
Милорад Мајић | |
---|---|
Датум рођења | 6. септембар 1906. |
Место рођења | Нови Бечеј, Аустроугарска |
Датум смрти | 6. децембар 1974. (68 год.) |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Битна улога | Четири километра на сат Иду дани |
Веза до -а |
Милорад Мајић је рођен 6. септембра 1906. године у Новом Бечеју. Основну школу завршио је у месту рођења, да би потом две године похађао Препарандију (учитељску школу) у Сомбору, коју напушта са жељом да упише ликовну академију. По повратку у родно место у потпуности се посветио сликању, али у нади да ће уписати ликовну академију, Милорад одлази у Загреб где се годину дана припремао за пријемни испит, али му је то ипак остала само неостварена жеља.[1]
У Новом Бечеју је 1929. године гостовало десетак дана Градско повлашћено позориште из Ниша, чији су глумци становали у хотелу његовог стрица Славка Крке, који је у истом држао и новобечејски биоскоп. Била је то прилика да се Милорад дружи и боље упозна са глумцима. Када је нишка дружина напуштала Нови Бечеј у глумачком каравану био је и Милорад, који је са њима стигао у град на Нишави. У Нишу се упознао са глумицом Наталијом (Наташом) Нешовић, рођеном Београђанком, која ће му убрзо постати животна сапутница. У жељи да буду ближе родном крају, млади брачни пар 1931. напушта Ниш, са жељом да глумачку каријеру наставе у Новом Саду. Како је била летња пауза, успутна станица им је био Нови Бечеј, где су током лета организовали неколико занимљивих позоришних представа и неколико драмских вечери, што је забележено и у „Југословенском дневнику“, 31. јул 1931. године. Првих дана јесени и на почетку сезоне 1931/32, нашли су се на списку глумаца новосадског Српског народног позоришта. По окончању прве сезоне у СНП (31. августа 1932) родила им се ћерка (Дубравка Нешовић), што је утицало да привремено напусте Нови Сад, пређу у Београд код Наташиних родитеља и глумачку каријеру наставе у приватном позоришту Петра Милосављевића.[1]
Ратне године је провео у Новом Бечеју и Панчеву, где функционише Дунавско народно позориште. После ослобођења игра у Панчеву и у новоформираном Народном позоришту „Стерија“ у Вршцу. После Бања Луке, где се опробао и као редитељ („Покондирена тиква“), враћа се у Војводину и за две године (1951 -1953) у Народно позориште у Сомбору, остварио је двадесетак запажених рола и режирао представу „Улични свирачи“ Паула Шурека, у којој је наступио и као глумац. После Сомбора, ређали су се градови као на филмској траци, по трећи пут Панчево, затим Цетиње, Титоград (данас Подгорица), Ужице, да би каријеру окончао у Зеници, где је 1970. отишао у пензију.[1]
Крајем педесетих година, Мајић се поред позоришта исказао и на филму. Дебитовао је у филму Четири километра на сат, улогом Оп Јо, за коју је добио Златну арену у Пули за епизодну мушку улогу.[2] Године 1958, у анкети београдског НИН-а био је међу десет најпопуларнијих југословенских глумаца. Поред филмског спектакла Козара играо је у још 14 филмова, као и у ТВ серији „Изданци из опаљеног грма“ (1972). Преминуо је 6. децембра 1974. године у Београду.
1950 | 1960 | 1970 | Укупно | |
---|---|---|---|---|
Дугометражни филм | 2 | 8 | 3 | 13 |
ТВ серија | 0 | 0 | 1 | 1 |
Кратки филм | 0 | 1 | 0 | 1 |
Укупно | 2 | 9 | 4 | 15 |
Год. | Назив | Улога
|- style="background: Lavender; text-align:center; " |
1950.-те | |||
---|---|---|---|---|---|---|
1958. | Четири километра на сат | Оп Јо | ||||
1959. | Пет минута раја | Логораш | ||||
1960.-те | ||||||
1960. | Боље је умети | Слепац | ||||
1962. | Козара | Деда | ||||
1962. | Степа | Панталеј | ||||
1963. | Невесињска пушка | / | ||||
1963. | Ветар нешто носи Кратки филм | / | ||||
1963. | Две ноћи у једном дану | Сељак | ||||
1968. | Узрок смрти не помињати | Старац | ||||
1968. | Биће скоро пропаст света | / | ||||
1969. | Заседа | Старац Божо | ||||
1970.-те | ||||||
1970. | Сирома’ сам ал’ сам бесан | / | ||||
1970. | Иду дани | |||||
1972. | Трагови црне девојке | / | ||||
1972. | Изданци из опаљеног грма ТВ серија | Милутинов деда |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.