From Wikipedia, the free encyclopedia
Дубравка Нешовић (Нови Бечеј, 31. август 1932 — Београд 23. април 2019) била је српска певачица староградских, романса и народних песама.
| Дубравка Нешовић | |
|---|---|
.png) Дубравка Нешовић на фотографији за омот албума из 1986. године | |
| Пуно име | Дубравка Нешовић |
| Датум рођења | 31. август 1932. |
| Место рођења | Нови Бечеј, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 23. април 2019. (86 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Жанр | народна, староградска и романсе |
| Издавачке куће | ПГП РТБ и Југотон |
Нешовићева је рођена у Новом Бечеју, 31. августа 1932. године. Још као мала научила је прве ноте, свирала клавир и певала у хору. Након завршене мале матуре у Новом Бечеју, Дубравка одлази у Ниш.
Иако су њени родитељи, мајка Наташа Нешовић и отац Милорад Мајин били позоришни глумци, никада је није привлачило да постане глумица. У Нишу уписује Музичку школу, са намером да усаврши свирање клавира, међутим њен таленат за певање чули су професори и драматург Народног позоришта у Нишу Велимир Живојиновић Масука, на њихово инсистирање Дубравка је добила улогу у позоришној представи Коштана, коју је играла наредне три године у Нишу, а након тога на сценама широм Југославије.
Иако је кренула школовање са намером да усаврши свирање клавира, на наговор својих професора, наставља своје школовање наставља у Београду, у музичкој школи Станковић, а након ње и на Факултету музичке уметности у класи Злате Ђунђенац[1] .
Студирала је заједно са Бисерком Цвејић и Радмилом Бакочевић на академији, где је Дубравка била најбољи студент са свим десеткама. Након дипломирања, Дубравка је добила државну стипендију и шансу да студије настави у Белгији, где је у Брижу усавршавала црквено певање и добила титулу магистра певања, поставши први такав магистар у тадашњој Југославији. Након повратка у Београд, своју каријеру наставља као солиста хора Радио Београда и хора Бранко Крсмановић - Крсманац, са којим је пропутовала по свету, наступајући у Миланској скали, Гаво сали у Паризу и многим другим местима[1].
Поред тога што је певала у хору, Дубравка је почела да гради каријеру певајући староградске и романсе на српском, руском и мађарском језику. Наступала је на многим фестивалима, са велики бројем различитих оркестра и била редован учесник у програмима Југословенске радио-телевизије[2]. Дубравка је снимала за архив Радио Београда[1], често отварала Скадарлијска лета и глумила у Позоришту на Теразијама.
Често је певала политичарима, између осталог и када је руски председник Никита Хрушчов први пут дошао у СФРЈ. Дубравка је била музички уредник током изградње хидроелектране Ђердап, где је свих десет година током њене изградње организовала дешавања за раднике, па јој је на дан отварања хидроелектране, пред тадашњим председником Румуније Николајем Чаушескуом и Јосипом Брозом уручена плакета са натписом :
„Док смо ми брану градили бетоном, Дубравка је гласом“.
У кући Ђуре Јакшића у Скадарлији водила је своју Школу лепог певања, где је усавршавала и подучавала певању многе певаче, као што су браћа Теофиловићи.
Током своје каријере снимила је велики број песама, издала је 18 синг плоча, 5 лп-а и 2 цд-а, за издавачке куће ПГП РТБ и Југотон. Извела је више од 3.500 хуманитарних концерата, била члан Београдске естраде и Удружења џез музичара Београда.
Песму Кад би ове руже мале из 1958. године, посветила је Новом Бечеју, месту где је провела своје детињство[3].
Живела је у дому за стара лица на Карабурми где је и преминула 23. априла 2019. године.[4][5]
Дубравка се појављивала у неколико југословенских ТВ серија и филмова, углавном као певачица :
Поред појављивања у филмовима и серијама, одрадила је тематску песму за филм Лето је криво за све из 1961. године.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
