Матје Кереку

Матје Кереку (фр. ; Куафра, 2. септембар 1933 − Котону, 14. октобар 2015) био је председник Бенина од 1972. до 1991. и од 1996. до 2006. године.

Матје Кереку
Матје Кереку 2006. године
Датум рођења	(1933-09-02)2. септембар 1933.
Место рођења	Куафра, Дахомеј
Датум смрти	14. октобар 2015.(2015-10-14) (81/82 год.)
Место смрти	Котону,
Религија	Евангелиста
Политичка странка	НРПБ (1975-1990)
Мандати председник Бенина 26. октобра 1972 — 4. априла 1991. Претходник Жистин Ахомадегбе Тометан Наследник Нисифор Согло председник Бенина 4. априла 1996 — 6. априла 2006. Претходник Нисифор Согло Наследник Јаји Бони

Биографија

Рођен је 2. септембра 1933. године у Куафри у тадашњој француској колонији Дахомеј. Завршио је војне школе у Малију и Сенегалу,^[1] након чега је служио у војсци. Након стицања независности Дахомеја, био је од 1961. до 1963. године ађутант председника Хуберта Маге.^[2] Након што је Морис Куандете дошао на власт 1967. године, Кереку је постао члан Војног револуционарног већа.^[2][3] Од 1968. до 1970. године, завршио је француске војне школе.^[2] Након тога га је Мага промакнуо у мајора и заповедника паравојне јединице.^[2][3]

Председник НР Бенина

Кереку је војним ударом преузео власт у Дахомеју 26. октобра 1972. године,^[1] укинувши тиме ротациони систем тројице председника.^[4] Иако је Кереку у почетку одбијао комунизам, капитализам и социјализам, 30. новембра 1974. године, обзнанио је прихватање марксизма-лењизима као службене државне идеологије.^[5] Дахомеј је годину дана после преименован у Народну Републику Бенин. Национализоване су банке и нафтна индустрија. Народна револуционарна партија Бенина била је једина легална партија. Године 1980, Кереку је изабран за председника Револуционарне народне скупштине. Службу у војсци напустио је 1987. године.^[6]

Народна скупштина је у августу 1989. године поново изабрала Керекуа за председника, али је услед студентских немира и лошег економског стања био присиљен да у децембру исте године укине марксизам-лењинизам као државну идеологију.^[7] Народна скупштина је изгласала неповерење Керекуу, али он није деловао против одлуке.^[4] У марту 1991. године, одржани су вишепартијски избори у којима је победио Нисифор Согло, док је Кереку освојио 32% гласова у другом кругу гласања.^[8] Након избора повукао се из политике.

Председник Републике Бенин

До 1996. године, Соглова владавина постала је непопуларна због неуспешног провођења економских реформи и диктаторског понашања.^[6] У другом кругу председничкх избора у марту 1996. године, Кереку је однео победу и поново постао председник.^[8][3] Кереку је поново победио на изборима у марту 2001. године, али га је противкандидат Согло оптужио за изборну превару. Кереку је за време свог другог мандата додатно либерализовао економију и укључио Бенин у неколико међународних мировних мисија у неким афричким државама.

Након истека мандата у марту 2006. године, није имао право на поновно кандидовање, јер је устав бранио кандидовање старијима од 70 година. На новим изборима, 19. марта,^[8] победио је Јаји Бони, а Кереку је напустио Уред председника 6. априла.

Извори

1. "Après 29 ans de pouvoir, le Président Kérékou tire sa révérence", IRIN, 6 April 2006.
2. Profiles of People in Power: The World's Government Leaders (2003). стр. 55.
3. 'Kunle Amuwo, "The State and the Politics of Democratic Consolidation in Benin, 1990-1999", in Political Liberalization and Democratization in Africa (2003), ed. Ihonvbere and Mbaku.
4. Samuel Decalo, "Benin: First of the New Democracies", in Political Reform in Francophone Africa (1997), ed. Clark and Gardinier.
5. Victor T. Le Vine, (2004). Politics in Francophone Africa. стр. 145..
6. Abiodun Onadipe, "The return of Africa's old guard - former African leaders, mostly dictators, bid for a return to power", Contemporary Review, August 1996.
7. "Upheaval in the East; Benin, Too, Gives Up Marxism for Reforms", Reuters (The New York Times), December 9, 1989.
8. Elections in Benin, African Elections Database.

Спољашње везе