Изворна ћелија

Називи и ознаке
MeSH	D013234
TH	ТХ H2.00.01.0.00001 {{{2}}}.html HH1.00.01.0.00028, H2.00.01.0.00001 .{{{2}}}.{{{3}}}
FMA	63368
Анатомска терминологија [шаблон на Википодацима]

Називи и ознаке

MeSH

D013234

ТХ H2.00.01.0.00001 {{{2}}}.html HH1.00.01.0.00028, H2.00.01.0.00001 .{{{2}}}.{{{3}}}

FMA

63368

Анатомска терминологија

[шаблон на Википодацима]

Развојне могућности

Према развојном потенцијалу могу се разликовати:

тотипотентне
плурипотентне
мултипотентне
унипотентне.

Тотипотентне матичне ћелије имају највећи развојни потенцијал, од њих може настати било који тип од преко 200 ћелија које има организам човека. Тотипотентне су ембрионалне ћелије до ступња од 8 бластомера.

Плурипотентне настају развићем тотипотентних и од њих не могу настати сви типови ћелија, као од тотипотентних, али може настати велики број. Припадају им ембрионалне матичне ћелије унутрашње ћелијске масе бластоциста од које ће настати клицини листови. Њихов раст је могућ и у култури ткива.

Мултипотентне изворне ћелије су малобројне недиференциране ћелије унутар ткива одраслог организма које се могу диференцирати у ћелије међусобно блиско повезане као што су ћелије хематопојезе у коштаној сржи, матичне ћелије строме коштане сржи и др.

Унипотентне могу да дају само један тип ћелија, а по способности самообнављања разликују се од нематичних ћелија. Типичне унипотентне ћелије су ћелије базалног слоја епидермиса, паренхимске ћелије јетре и др. Заслужне су за регенерацију ткива.

Литература

Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
Пантић, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
Шербан, М, Нада:Ћелија-структуре и болици, ЗУНС, Београд, 2001.

Спољашње везе