Марк Шварцер

Марк Шварцер (Сиднеј, 6. октобар 1972) бивши је аустралијски фудбалер, који је играо на позицији голмана.^[3][4] Играо је за репрезентацију Аустралије у периоду од 1993. до 2013. године, на Светским првенствима 2006. и 2010. године.^[5] Сматра се једним од најбољих аустралијских голмана свих времена.^[6][7][8] Напредујући кроз омладинске редове клубова Коло кугарс, Пентрит, Блектаун и Маркони сталионс, Шварцер је 1990. године започео професионалну фудбалску каријеру у клубу Маркони сталионс. Након 58 наступа за клуб прешао је у немачки Динамо Дрезден 1994. године, за који је одиграо само две утакмице. Након тога играо је за Кајзерслаутерн, појавивши се на четири утакмице.

Марк Шварцер
Шварцер 2008. године
Пуно име	Марк Шварцер[1]
Датум рођења	(1972-10-06)6. октобар 1972. (52 год.)[1]
Место рођења	Сиднеј, Аустралија
Висина	1,94 m[2]
Позиција	фудбалски голман
Јуниорска каријера
	Коло кугарс Пентрит Блектаун Маркони сталионс
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1990—1994 1994—1995 1995—1996 1996—1997 1997—2008 2007—2013 2013—2015 2015—2016	Маркони сталионс Динамо Дрезден Кајзерслаутерн Бредфорд Сити Мидлсбро Фулам Челси Лестер Сити	58 2 4 14 367 172 4 6	(0) (0) (0) (0) (0) (0) (0) (0)
Репрезентативна каријера
1989 1990—1991 1993—2013	Аустралија до 17 Аустралија до 20 Аустралија	6 8 109	(0) (0) (0)
Награде Представљајући  Аустралија Фудбал Куп конфедерација Јужна Кореја и Јапан, 2001. АФК азијски куп Другопласирани Катар, 2011. ОФК куп нација Победник 2004, Аустралија

Шварцер се друголигашу Бредфорд Ситију придружио 1996. године и уписао 16 наступа за тај клуб, пре него што се у фебруару 1997. године придружио Мидлсброу, али је одлучио да напусти клуб у мају 2008. године. Након тога играо је за Фулам на 218 утакмица, док није прешао у Челси, 2013. године. Први је и једини фудбалер који није Британац, а да је уписао више од 500 наступа у Премијер лиги, уједно и најстарији играч који је играо у нокаут фази УЕФА Лиге шампиона. Придружио се Лестер Ситију у јануару 2015. године и напустио клуб на крају сезоне 2015/2016.

Играо је за репрезентацију Аустралије до 17. и до 20. године, а први меч за „А тим” Аустралије одиграо је 1993. године на квалификацијама за Светско првенство, против репрезентације Канаде, убачен је у игру као замена, јер је Роберто Жабица искључен у 17 минуту меча.^[9] Током каријере за репрезентацију, одиграо 109 утакмица за Аустралију и постао играч са највише одиграних утакмица за овај тим, надмашивши рекорд Алекса Тобина у јануару 2011. године.

Биографија

Шварцер је рођен 6. октобра 1972. године у Северном Ричмонду, полу-сеоским предграђу у севернозападном делу Сиднеја, а похађао је основну школу Ричмонрд Норт и среду школу Коло. Играо је за локалну фудбалски клубу Коло кугарс. Његови родитељи Ханс-Јојаким и Дорис емигрирали су у Аустралију из Немачке 1968. године.^[10] Шварцер течно говори немачки језик.^[11]

Године 2009. одликован је Медаљом Аустралије због заслуга на пољу фудбала.^[12]

Каријера

Шварцер на голу Фулама, 2009. године.

Шварцеров први клуб за који је играо био је Коло кугарс из Рочмонда, Нови Јужни Велс.^[13] Након што је играо у још неколико клубова, професионалну каријеру започео је када је имао деветнаест година у Маркони сталионсу, који је играо у Националној фудбалској лиги Аустралије.^[14] Напустио је Сиднеј и државу 1994. године, како би играо у немачком Динамо Дрездену, а након тога и у Кајзерслаутерну.^[15] Након кратке каријере у Немачкој, отишао је у Енглеску 1996. године, како би играо за Бредфорд Сити, након чега је од фебруара 1997. године играо за Мидлсбро.^[13][15]

Мидлсбро

Шварцер је дебитовао за Мидлсборо против Барнета у полуфиналу Енглеског Лига купа, 26. фебруара 1997. године.^[16] Након победе, наступио је и у финалу, које је његов тим играо против Лестер Ситија, резултат је завршен резултатом 1:1, а Шварцер се повредио и није могао да игра у ревашну.^[16] Такође, бранио је гол Мидслброа у финалу Енглеског Лига купа 1998. године против Челсија, али је његов тим изгубио резултатом 2:0.^[17] Шварцер је био део тима који је победио Болтон вондерерсе у финалу Енглексог Лига купа 2004. године, резултатом 2:1.^[18] У последњем мечу сезоне 2004/2005. против Манчестер Ситија, сачувао је мрежу свог тима, тако што је одбранио једанаестерац Робију Фаулеру у зауставном времену, а утакмица је завршена резултатом 1:1.^[19] Жреб је био довољан да Мидслборо обезбед седмо место на тебели и тако обезбеди и квалификације за УЕФА куп; да је Фаулер погодио из једанаестерца, Манчестер Сити би се квалификовао за Куп УЕФА, а не Мидлсбро.^[19]

Мидслборо је Шварцеру одобрио захтев за транфер 6. јануара 2006. године и тражио да се он придружио новом клубу, али је ипак 20. јануара 2006. године захтев повучен, а Шварцер се вратио свом тиму.^[20][21] Ипак, Шварцер је поломио јагодичну кост на лицу на мечу против Вест Хем јунајтеда и изгледао је да ће он паузирати остатак сезоне, али се вратио на финале first2=Jon |Купа УЕФА против Севиље, а играо је са заштитном маском.^[22][23] Дана 29. децембра 2007. године, победом Мидлсбороа против Портсмута, Шварцер је постао странац са најдужим стажем у Премијер лиги, надмвашивши рекорд Дениса Бергкампа, који је одиграо 315 мечева.^[24] Шварцеров последњи наступ у Мидслброу био је на утакмици против Манчестер Ситија, када је његов тим славио резултатом 8:1, последњег дана сезоне 2007/2008. а укупно је наступио на 446 утакмица за Мидлсбро.^[16]

Фулам

Шварцеров угувор са Мидлсброом истекао је у јуну 2008. године, а иако му је понуђен нови, тренер Гарет Саутгејт планирао је тим са новим голман, потшо је 21. маја 2008. године Шварцер потписао уговор за Фулам, окончавши тако једанаест година каријере у Мидлсброу.^[25][26] У интервјуу за „The World Game”, Шварцер је открио да је добијао понуде из Бајерн Минхена и Јувентуса, али их је одбио јер нису могли да му гарантују да ће бити у првој постави тима.^[27] За Фулам, дебитовао је у поразу од Хал Ситија, резултатом 2:1, али је следећи меч играо против Арсенала, који је његов тим победио резултатом 1:0. Играо је на свим утакмицама током сезоне 2008/2009.^[28] Шварцеров допринос клубу је био важан, јер су његове одбране довеле Фулам до пласмана на седмо место на табели и места за такмичење у Европи наредне сезоне.^[29][30] Клуб је сезону пре тога једва избегао испадање. Током прве године у клубу Шварцеру је додељена нграда Играч године Фулама 2008/2009. Такође је проглашен за играча месеца Премијер лиге у фебруару 2010. године. Имао је важну улогу у Фуламу, који је стигао до финала УЕФА Лиге Европе 2010. године, али је изгубио финале од Атлетко Мадрида, што је био други пораз Шварцера у финалу УЕФА Лиге Европе.^[31][32]

После његових наступа током сезоне 2009/2010. тренер Арсенала Арсен Венгер покушао је да придобије Шварцера како би потписао за његов клуб.^[33] Објављено је да је понуда за Шварцера била око 2 милиона фунти у мају 2010. године, а друга приближно исте вредости дата је у августу 2010. године, међутим Фулам их је обе одбио.^[33] Дана 13. августа 2010. године, тренер Фулама Марк Хагс открио је да је Шварцер предао захтев за трансфер, који је Хагс изгубио.^[34][33] Дана 31. августа 2010. године објављено је да је Арсенал дао последњу понуду у износу од око 4 милиона фунти за довођење Шварцера у своје редове, пре затварања прелазног рока. Ипак, Хагс је неиграо ту објављену вест. Шварцер је помогао своим тиму у јануару 2013. године, када су играли нерешно 3:3 против Арсенала.^{[35] [36]} У априлу 2013. године одиграо је 500. утакмицу у Премијер лиги, на утакмици против Арсенала и постао први играч Премијер лиге који је одиграо 500 утакмица у Премијер лиги, а да није Британац или Ирац.^[37][38] Дан 5. јуна 2013. године, Шварцер је објавио да напушта Фулам после доласка Мартена Стекеленбурга.^[39] Шварцер је био један од 12 играча које је Фулам објавио на крају сезоне у Премијер лиги 2012/2013.^[40]

Челси

Лук Јаунг и Шварцер.

Дана 9. јула 2013. године, Шварцер је потписао једногодишњи уговор са ривалом Фулама, Челсијем из Западног Лондона, а транфер је био бесплатан. Шварцер је том приликом рекао: „Челси је један од највећих и најбољих клуба на свету и част ми је да сам за њих потписао уговор. Нисам пуно вероватно да ћу доћи овде”.^[41][42] Прву утакмицу за Челси одиграо је на мечу против Свиндон Тауна у Енглеском Лига купу, а завршен је резултатом 2:0.^[43] Други Шварцеров меч за Челси био је против Арсеналаа, који је његов тим победио 2:0, 29. октобра 2013. године.^[44] Дана 11. децембра 2013. године Шварцер је постао најстарији играч који је дебитовао у УЕФА Лиги шампиона, тада је био стар 41 годину и 65 дана, а бранио је на голу Челсија у победи резултатом 1:0 над Стеауом Букурешт. Након те победе, Челси је потврдио проказак у нокаут фазу УЕФА Лига шампиона.^[45][46] Шварцер је такође постао најстарији играч који је представљао Челси у Премијер лиги, када је играо против Сандерланда, 19. априла 2014. године, а тада је био стар 41 години и 195 дана.^[47]

Постао је најстарији играч у клубу икада, престигашви Грахама Рика, који је последњи пут играо за Челси у доби од 37 година и 203 дана.^[47] Дана 22. априла 2013. године заменио је повређеног Петра Чеха у првој утакмици полуфинала Лиге шампиона против Атлетико Мадрида, а утакмица је завршена без голова.^[48] Дана 27. априла 2013. године стартовао је на мечу против Ливерпула, што је била кључна утакмица за Челси, како би остао у трци за титулу.^[49] Чувао је гол свог тима и имао неколико извандредних одбрана, а Челси је на крају победио резултатом 2:0.^[49] Утакмица против Ливерпула била је 150. наступа Шварцера у Премијер лиги, а толико су до сада имали само Чех и Дејвид Џејмс.^[50] Шварцер је увршћен на листу играча који је Челси објавио на крају сезоне, али је на крају 30. јуна 2014. године потписао нови једногодишњи уговор са клубом.^[51][52] Иако није имао ниједан лигашки наступ пред прелазак у Лестер Сити, менаџер Челсија Жозе Морињо изјавио је да ће Шварцер бити поједнако испоштован као и остали играчи који су наступали те сезоне.^[53]

Лестер Сити

Дана 6. јануара 2015. године Шварцер је прешао у Лестер Сити преко слободног трансфера као покриће за повређеног Каспера Шмејхела, након што је потписао осамнаестомесечни уговор.^[54] Тренер Чексије Жозе Мурињо похвалио је Шварцеров допринос свом бившем клубу и изјавио да верује да ће му Челси недостајати.^[55] Шварцер је дебитовао 24. јануара 2015. године за Лестер Сити, победом резултатом 2:1 у гостима над Тотенхем хотспером у четвртој рунди ФА купа и тада постао најстарији играч Лестер Ситија који је то учинио.^[56] У Премијер лиги за Лестер Сити дебитовао је недељу дана касније у поразу његовог тима од стране Манчестер јунајтеда резултатом 3:1, на Олд Трафорду.^[57]

Шварцер је током своје прве сезоне за Лестер Сити уписао осам наступа, од чега је шест било у борби да не избегну испадање из Премијер лиге. Шварцер није насупао тком сезоне 2015/2016. када је Лестер Сити остао првак, што га је чинило неподобним за медаљу победника (потребно је најмање пет лигашких утакмица).^[58] Упркос томе, он је једини играч који је у узастопним сезонама био у тиму за освајање шампионата Европе.^[59] Шварцер је пуштен из Лестер Ситија на крају сезоне 2015/2016.^[60]

Каријера у репрезентацији

ЛШварцер у дресу репрезентације Аустралије 2010. године.

Прву утакмицу за репрезентацију Аустралије Шварцер је одиграо против Канаде у Едмонтону, током квалификација за Светско првенство 1994. године.^[61] Након друге утакмице у Сиднеју имао је велику медијску пажњу и поштовање након што је одбранио два пенала и послао Аустралију у последњу фазу квалификација против репрезентације Аргентине.^[62] Шварцер није играо на овом мечу, а Аустралије поражена резултатом 2:1.^[63] Имао је значајну улогу у квалификацијама за Светско првенство 2006. године, у плеј-оф утакмици против Уругваја.^[64] Након што је Уругвај победио на првом мечу, резултатом 1:0 у Монтевидеу Аустралија је 16. новембра 2005. године победила 1:0 у Сиднеју.^[64][65] У извођењу једанаестераца, Шварцер је одбранио два пенала, а Аустралија је славила резултатом 4:2.^[64] На Светском првенству 2006. године одиграо је прве две утакмице у групним мечевима против Јапана и Бразила, након што га је у трећем мечу заменио Жељко Калач.^{[66][67] [68]} Ипак, Аустралија је испала са Светског првенства након што је изгубила од репрезентације Италије.^[69][70][65]

Шварцер је играо на свим утакмицама за репрезентацију Аустралије на АФК Азијском купу 2007. године.^[71] Иако је у уводном мечу против Омана примио гол за 1:1, имао је две добре утакмице, али је лоше одиграо на мечу против репрезентације Ирака, која је победила Аустралију резултатом 3:1.^[72][73] У четвртфиналу АФК азијског купа Шварцер није могао да парира јапанском голману Јошикацу Кавагучију, током извођења једанаестераца.^[69] Шварцер је одбранио једанаестерац Шао Јаија у 89. минуту на мечу Аустралије и репрезентације Кине у ревашну од 0:0 у квалификацијама за Светско првенство 2010. године.^[74][75] У марту 2008. године наставио је свој рекорд одбране једанаестераца. Добио је други жувити картон на утакмици против репрезентације Катара у Дохи, због чега је суспендован и није могао да игра на следећој утакмици против репрезентације Кине. Имао је солидан допринос за своју репрезентацију што јој је обезбедило повратак на квалицикације за АФК азцијски куп. Био је чувар мреже репрезентације Аустралије на све три утакмице групе фазе за Светскоо првенство 2010. године, односно на мечевима против Немачке, Србије и Гане. У првом мечу против Немачке, Аустралије изгубила 4:0, победила Гану 1:0, а након тога победила репрезентацију Србије резултатом 2:1 и тако са четири бода била трећа у групи, али испала због слабије гол разлике у односу на Гану.^[76] Након Светског првенства, Шварцер је изјавио да је заинтересован да игра и на Светском првенству 2014. године, али је ипак 5. новембра 2013. године објавио информацију да се повлачи из репрезентације.^[77][78][79]

Статистика

Клуб

Извор:^[80][81]

Статистика			Лига		Национални куп		Лига куп		Континентални куп		Укупно
Клуб	Сезона	Лига	Ута	Гол	Ута	Гол	Ута	Гол	Ута	Гол	Ута	Гол
Маркони сталионс	1990–91	Национална фудбалска лига	1	0					0	0	1	0
	1991–92		9	0					0	0	9	0
	1992–93		23	0					0	0	23	0
	1993–94		25	0					0	0	25	0
	Укупно		58	0					0	0	58	0
Динамо Дрезден	1994–95	Бундеслига	2	0	0	0	0	0	0	0	2	0
	Укуоно		2	0	0	0	0	0	0	0	2	0
Кајзерслаутерн	1995–96	Бундеслига	4	0	0	0	0	0	0	0	4	0
	Укупно		4	0	0	0	0	0	0	0	4	0
Бредфорд Сити	1996–97	Прва дивизија	13	0	3	0	0	0	0	0	16	0
	Укупно		13	0	3	0	0	0	0	0	16	0
Мидлсбро	1996–97	Премијер лига	7	0	0	0	3	0	0	0	10	0
	1997–98	Прва дивизија	34	0	3	0	7	0	0	0	44	0
	1998–99	Премијер лига	34	0	1	0	0	0	0	0	35	0
	1999–2000		37	0	1	0	5	0	0	0	43	0
	2000–01		31	0	3	0	0	0	0	0	34	0
	2001–02		21	0	3	0	1	0	0	0	25	0
	2002–03		38	0	1	0	0	0	0	0	39	0
	2003–04		36	0	1	0	7	0	0	0	44	0
	2004–05		31	0	2	0	0	0	10	0	43	0
	2005–06		27	0	6	0	3	0	11	0	47	0
	2006–07		36	0	6	0	0	0	0	0	42	0
	2007–08		34	0	5	0	0	0	0	0	39	0
	Укупно		366	0	32	0	26	0	21	0	445	0
Фулам	2008-09.	Премијер лига	38	0	5	0	1	0	0	0	44	0
	2009–10		37	0	5	0	0	0	18	0	60	0
	2010–11		31	0	0	0	1	0	0	0	32	0
	2011–12		30	0	0	0	1	0	12	0	43	0
	2012–13		36	0	2	0	1	0	0	0	39	0
	Укупно		172	0	12	0	4	0	30	0	218	0
Челси	2013–14	Премијер лига	4	0	2	0	3	0	3	0	12	0
	2014–15		0	0	0	0	0	0	0	0	0	0
	Укупно		4	0	2	0	3	0	3	0	12	0
Лестер Сити	2014–15	Премијер лига	6	0	2	0	0	0	0	0	8	0
	2015–16		0	0	0	0	3	0	0	0	3	0
	Укупно		6	0	2	0	3	0	0	0	11	0
Укупно у каријери			625	0	51	0	35	0	54	0	765	0

Репрезентација

Извор репрезентација:^[82][83]

Аустралија
Год	Ута	Гол
1993	2	0
1994	2	0
1996	1	0
2000	4	0
2001	10	0
2003	3	0
2004	6	0
2005	8	0
2006	8	0
2007	8	0
2008	11	0
2009	10	0
2010	9	0
2011	12	0
2012	9	0
2013	6	0
Укупно	109	0

Трофеји и награде

Клуб

Middlesbrough

• Енглески Лига куп: 2003–04.^[2]

Репрезентација

Аустралија

• ОФК куп нација: 2004.^[84]

Индивидуални

• Играч године Фулама: 2008–09.^[28]
• Фудбалски савез Аустралије: Фудбалер године: 2009, 2010^[85]
• Фудбалска медијска асоцијација Аустралије, Играч године: 2009^[86]
• Орден Аустралије: 2009^[12]
• Аустралијска професионална фудбалска асоцијација, Фудбалер године: 2010.^[85]
• Играч месеца Премијер лиге: фебруар 2010.^[87]
• Професионална фудбалска асоцијација Аустралије: Фудбалер године, медаља Алекс Тобин: 2014.

Статистика

Мидлсбро

• Наступи за репрезентацију током играња за Мидлсбро: 53^[88]

Челси

• Најстарији играч Челсија икада: 41 година и 218 дана^[89]

Лестер Сити

• Најстарији играч Лестер Ситија икада: 43 године и 32 дана^[90]

Аустралија

• Играч са највише одиграних мечева: 109^[91]
• Голман са највише одбрана: 44^[92]
• Најдужа каријера за репрезентацију: 20 years, 38 дана^[93]
• Најстарији играч репрезентације икада: 40 година и 336 дана^[94]

Референце

1. Hugman, Barry J., ур. (2010). The PFA Footballers' Who's Who 2010–11. Mainstream Publishing. стр. 372. ISBN 978-1-84596-601-0.
2. „M. Schwarzer”. Soccerway. Приступљено 31. 7. 2014.
3. Sky Sports Football (20. 10. 2017), Have Chelsea players turned against Conte? | Mark Schwarzer & Simon Jordan | The Debate, Приступљено 15. 11. 2017
4. LCFC (6. 1. 2015), Schwarzer: A Great Buzz About The Club, Приступљено 15. 11. 2017
5. „Mark Schwarzer EPL: Aussie goalkeeper to leave Chelsea for Leicester City”. Fox Sports.
6. „The 10 Best Goalkeepers in Premier League History”. www.sportsbreak.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 07. 2020. г. Приступљено 29. 6. 2020.
7. „Expert’s View: Asia’s Greatest English Premier League Players | Football News |”. the-AFC (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020.
8. R, Jaikuran; hawa (11. 9. 2019). „'Average' - Schwarzer on De Gea's recent form for United”. CaughtOffside (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020.
9. „Canada v Australia, 31 July 1993”.
10. „The World Cup dream – Mark Schwarzer's Family”. migrationheritage.nsw.gov.au. Архивирано из оригинала 29. 4. 2008. г. Приступљено 15. 4. 2008.
11. „Australiens Keeper Mark Schwarzer: Immer Pech mit Deutschland" (SPIEGEL Online)
12. The Age (2009). Australia Day honours. Retrieved 26 January 2009.
13. „The World Cup Dream – Mark Schwarzer's family”. Migration Heritage. Архивирано из оригинала 18. 7. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015.
14. Mangnall, Valkerie (31. 1. 2009). „Goalkeeper Mark Schwarzer pads stand test of time”. Herald Sun. Australia. Архивирано из оригинала 30. 06. 2012. г. Приступљено 30. 06. 2020.
15. Gill, Damian (7. 9. 2012). „FACTBOX-Soccer-Australia goalkeeper Mark Schwarzer”. Reuters. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2015.
16. „On this day in 1997: Schwarzer makes Middlesbrough move”. FA Premier League. 22. 2. 2014. Архивирано из оригинала 27. 04. 2014. г. Приступљено 6. 1. 2015.
17. „Chelsea do it again”. BBC News. 29. 3. 1998. Приступљено 6. 1. 2015.
18. „Boro lift Carling Cup”. BBC Sport. 29. 2. 2004. Приступљено 3. 1. 2015.
19. „Man City 1–1 Middlesbrough”. BBC Sport. 15. 5. 2006. Приступљено 6. 1. 2015.
20. „Schwarzer change of heart”. The Guardian. 20. 1. 2006. Приступљено 6. 1. 2015.
21. Walker, Michael; Brodkin (7. 1. 2006). „Schwarzer transfer request prompted by Nuneaton axing”. The Guardian. Приступљено 6. 1. 2015.
22. Harrold, Michael (11. 5. 2006). „Sevilla run away with the trophy”. UEFA. Приступљено 6. 1. 2015.
23. „Schwarzer suffers injury blow”. AustralianTimes.co.uk. 25. 4. 2006. Приступљено 6. 1. 2015.
24. „Mark Schwarzer nabs Premier League record”. Herald Sun. Australia. 1. 1. 2008. Архивирано из оригинала 05. 12. 2012. г. Приступљено 1. 4. 2008.
25. „Fulham complete Schwarzer signing”. BBC Sport. 22. 5. 2008. Приступљено 22. 5. 2008.
26. „Schwarzer offered new Boro deal”. BBC Sport. 16. 5. 2008. Приступљено 21. 5. 2008.
27. „Mark Schwarzer Exclusive”. The World Game. 25. 5. 2008. Архивирано из оригинала 27. 7. 2008. г. Приступљено 26. 5. 2008.
28. „Player of the season”. Fulham Official Website. 19. 6. 2009. Приступљено 13. 4. 2014.
29. „History of Fulham Football Club – 2009”. Fulham F.C. Приступљено 6. 1. 2015.
30. „History of Fulham Football Club – 2008”. Fulham F.C. Приступљено 6. 1. 2015.
31. „History of Fulham Football Club – 2010”. Fulham F.C. Приступљено 6. 1. 2015.
32. Dawson, Alan (6. 3. 2010). „Fulham Pair Hodgson & Schwarzer Win Barclays Manager & Player of the Month”. Goal.com. Приступљено 6. 1. 2015.
33. „Arsenal make final bid for Fulham goalkeeper Mark Schwarzer”. The Telegraph. 31. 8. 2010. Приступљено 6. 1. 2015.
34. „Mark Schwarzer hands in transfer request to Fulham to force through Arsenal move”. The Telegraph. 13. 8. 2010. Приступљено 6. 1. 2015.
35. „Arsenal 3–3 Fulham”. BBC. Приступљено 31. 1. 2013.
36. „Schwarzer Contract Extension”. Fulham FC. Приступљено 18. 1. 2012.
37. Stanger, Matt (23. 4. 2013). „Premier League Numbers And Stats...”. Football 365. Архивирано из оригинала 27. 5. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2015.
38. „Fulham confirm Schwarzer departure”. Sportal. Архивирано из оригинала 6. 1. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015.
39. „Mark Schwarzer to leave Fulham following arrival of Maarten Stekelenburg”. Sky Sports. Приступљено 6. 6. 2013.
40. „Summer transfer window: Ins and Outs”. Premier League. Архивирано из оригинала 30. 6. 2016. г. Приступљено 7. 6. 2013.
41. „CHELSEA SIGN MARK SCHWARZER”. Chelsea. 9. 7. 2013. Архивирано из оригинала 11. 7. 2013. г. Приступљено 9. 7. 2013.
42. „Chelsea confirm signing of goalkeeper Mark Schwarzer”. Sky Sports. 9. 7. 2013. Приступљено 9. 7. 2013.
43. „Swindon 0–2 Chelsea: Mata and Luiz back as Blues progress”. Goal.com. 24. 9. 2013. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
44. Magowan, Alistair (29. 10. 2013). „Arsenal 0–2 Chelsea”. BBC Sport. Приступљено 6. 1. 2015.
45. „Mark Schwarzer makes successful Chelsea CL debut”. Sydndey Morning Harold. 12. 12. 2013. Приступљено 12. 12. 2013.
46. Emlyn Begley (6. 11. 2018). „Tottenham Hotspur 2-1 PSV Eindhoven”. BBC Sports. Приступљено 7. 11. 2018.
47. FitzGibbon, Liam (20. 4. 2014). „Schwarzer makes history in Chelsea loss”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 6. 1. 2015.
48. „Petr Cech injury: Chelsea forced to use Mark Schwarzer against Atletico Madrid, Liverpool lick their lips”. Metro News. 22. 4. 2014. Приступљено 6. 1. 2015.
49. „Premier League: Goals from Demba Ba and Willian see Chelsea beat Liverpool 2–0”. Sky Sports. 28. 4. 2014. Приступљено 6. 1. 2015.
50. Tanner, Rob (6. 1. 2015). „Leicester City complete signing of Chelsea goalkeeper Mark Schwarzer”. Leicester Mercury. Архивирано из оригинала 13. 1. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015.
51. „New deal for Schwarzer”. Chelseafc.com. 30. 6. 2014. Приступљено 19. 7. 2014.
52. „Clubs submit retained and released lists”. Premier League. 23. 5. 2014. Архивирано из оригинала 4. 5. 2015. г. Приступљено 23. 5. 2014.
53. „Every Chelsea player to get a Premier League medal says Jose Mourinho”.
54. „Leicester City Sign Mark Schwarzer”. Leicester City F.C. 6. 1. 2015. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2015.
55. „Chelsea goalkeeper Mark Schwarzer leaves for Leicester – Jose Mourinho says he will 'miss the big guy'”. The Independent. 5. 1. 2015. Архивирано из оригинала 07. 01. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015.
56. Theo Lee Ray (24. 1. 2015). „Leicester dump out Spurs to claim Fifth Round spot”. The Football Association.
57. „Schwarzer in action as Manchester United downs Leicester”. The World Game. 1. 2. 2015.
58. Which Leicester players get a Premier League winners' medal?, Sky Sports, 7. 5. 2016, Приступљено 9. 5. 2016
59. Whaling, James (4. 5. 2016). „Revealed: Which Leicester City players will be given a Premier League medal”. Daily Mirror. Приступљено 21. 5. 2016.
60. Premier League (10. 6. 2016). „Retained and released lists submitted by Premier League clubs”. PremierLeague.com. Архивирано из оригинала 16. 6. 2016. г. Приступљено 10. 6. 2016.
61. Cockerill, Michael (2. 8. 1993). „Pressure on Socceroos after World Cup defeat”. The Sydney Morning Herald. Edmonton. стр. 36, 38. Приступљено 11. 4. 2020.
62. Metcalf, Rupert (16. 8. 1993). „Overseas Football: Schwarzer a World Cup hero for Australia”. The Independent. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015.
63. „Socceroo Internationals for 1993”. OzFootball.net. Приступљено 6. 1. 2015.
64. „Australia reach World Cup finals”. BBC Sport. 16. 11. 2005. Приступљено 6. 1. 2015.
65. „Italy 1–0 Australia – FIFA World Cup 2006”. BBC Sport. 26. 6. 2006. Приступљено 6. 1. 2015.
66. „Australia 3–1 Japan – FIFA World Cup 2006”. BBC Sport. 12. 6. 2006. Приступљено 6. 1. 2015.
67. „Brazil 2–0 Australia – FIFA World Cup 2006”. BBC Sport. 18. 6. 2006. Приступљено 6. 1. 2015.
68. „Croatia 2–2 Australia – FIFA World Cup 2006”. BBC Sport. 22. 6. 2006. Приступљено 6. 1. 2015.
69. "Schwarzer on wrong foot for first time", 25 July 2007. Retrieved 25 July 2007
70. Lynch, Michael (9. 7. 2007). „Cahill averts catastrophe for Arnold”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 6. 1. 2015.
71. „Australia”. Soccerway. Приступљено 6. 1. 2015.
72. Cockerill, Michael (14. 7. 2007). „Socceroos hang by a thread”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 6. 1. 2015.
73. „Mark Schwarzer's Top Five Socceroos Moments”. Goal.com. 7. 11. 2013. Приступљено 6. 1. 2015.
74. Smithies, Tom (27. 3. 2008). „Schwarzer: Ball just stuck in my legs”. Herald Sun. Australia. Архивирано из оригинала 05. 09. 2012. г. Приступљено 28. 3. 2008.
75. „Australia thrash Qatar to top group”. FIFA.com. 14. 6. 2008. Архивирано из оригинала 6. 1. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015.
76. „Mark Schwarzer”. FIFA Player Statistics. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 6. 1. 2015.
77. „Schwarzer retires from Socceroos”. SBS. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 6. 11. 2013.
78. „Schwarzer: Qualification drives me”. FIFA.com. 9. 9. 2012. Архивирано из оригинала 01. 11. 2012. г. Приступљено 12. 11. 2012.
79. „Fulham keeper Mark Schwarzer wants to play for Australia in the 2014 World Cup”. Goal.com. 12. 2. 2012. Приступљено 15. 1. 2013.
80. „Mark Schwarzer Career Stats”. Soccerbase. 1. 1. 2010. Архивирано из оригинала 16. 12. 2009. г. Приступљено 1. 1. 2010.
81. Марк Шварцер на сајту  (језик: енглески)
82. Mamrud, Roberto (29. 2. 2012). „Mark Schwarzer – International Appearances”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 9. 7. 2013.
83. „Mark Schwarzer”. National Football Teams. Приступљено 13. 3. 2011.
84. „Socceroo Internationals for 2004”. ozfootball.net. Приступљено 31. 7. 2014.
85. „Schwarzer grabs the gongs”. Sydney Morning Herald. 8. 10. 2010. Приступљено 8. 10. 2010.
86. Ray Gatt. „Schwarzer claims inaugural FMA Award”. Football Media Association Australia. Приступљено 8. 10. 2010.^{[мртва веза]}
87. „Mark Schwarzer: Overview”. Premier League. Приступљено 28. 9. 2018.
88. „From Lewis To Williams: 101 Boro Internationals”. MFC.co.uk. Архивирано из оригинала 24. 7. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2009.
89. „Chelsea Records & Statistics - Most Goals, Biggest Win, Biggest Transfer Fees & More”. 90min.com. Приступљено 28. 5. 2020.
90. „Youngest and oldest players”. FoxesTalk.co.uk. Приступљено 28. 5. 2020.
91. Gibbons, Connor (22. 5. 2020). „How Schwarzer's Socceroos career could've ended just after it started”. Football Federation Australia. Приступљено 28. 5. 2020.
92. Howe, Andrew (2018). Encyclopedia of Socceroos: Every national team player. Fair Play Publishing. стр. 369. ISBN 978-0-648-13330-8.
93. Howe, Andrew (2018). Encyclopedia of Socceroos: Every national team player. Fair Play Publishing. стр. 370. ISBN 978-0-648-13330-8.
94. Howe, Andrew (2018). Encyclopedia of Socceroos: Every national team player. Fair Play Publishing. стр. 371. ISBN 978-0-648-13330-8.

Спољашње везе

• Марк Шварцер на сајту  (језик: енглески)
• „FFA – Socceroo profile”. Архивирано из оригинала 20. 4. 2012. г. Приступљено 17. 8. 2012.CS1 одржавање: BOT: статус параметра оригинални-URL непознат (веза)
• Марк Шварцер на сајту  (језик: енглески)